Простор данашње Северне Македоније препун је трагова које су оставили српски владари током претходних векова. У каквом су стању, како се о њима води рачуна, како их сачувати за будуће генерације, само нека су од питања која, у разговору за Слово, постављамо др Јасмини С. Ћирић, доценту на Филолошко-уметничком факултета… 
Још у шеснаестом веку млетачки ректор (градоначелник) Сплита известио је владу у Венецији да су Сплићани, окупљени на тргу, хорски певали песму у славу највећег јунака српске епске поезије „Далматински Морлаци, гацајући у блату до колена, певају песме о Краљевићу Марку, о другом Херкулу, чуду од јунаштва.“ Ово је записао… 
После олује, кад нико не очекује напад, турска војска се неопажено привукла и српски логор окружила са свих страна Крајем 1355. године, у децембру, преминуо је цар Стефан Душан. Сан о јединственом царству „Србаља и Ромеја” није трајао ни једну деценију. Врло брзо се показало да до тада највећа држава… 
„Ми знамо само онолико, колико наше сећање поседује“ (Tantum scimus, quantum memoria tenemus) Култура памћења је неопходни предуслов егзистенције културе и цивилизације човечанства. Њеним есенцијалним елементима припадају и историјски споменици, који међутим морају да буду морално-етички утемељени и научно образложени/оправдани, дакле да почивају на историјској истини. Култура памћења чува… 
(„Договорне нације“ на Балканском полуострву) Србе, као традиционалну нацију, нико не може озбиљно да постави у питање. И Хрвати припадају тој социолошкој категорији, при чему им сопствена историографија својим китњастим и, благо речено, предимензионираним (тиме нeнаучним, јер контрафактичним) глорификовањем сопствене прошлости придодаје битне детерминанте тзв. договорних нација, тако да је… 
Тако су наши преци за једанаест деценија (од 1282. до 1392. године) непрекидне српске владавине у Скопљу успели да даду изразито српско обележје, не само Скопљу него и целој његовој области Када су наши преци у VI веку после Христа почели се спуштати са Севера да се населе на Балканско…
