Печат, 13. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – покретна слика вечности

Манастир Крка (~1350) Фото: Миљан Гогић, Печат Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Колико покретна слика може да утиче на евокацију стварности из сасвим недавне прошлости, али и из миленијумског памћења целог једног народа, показала је недавно емитована тв серија Тврђава о голготи српског…

Цео текст

РТС, 24. 2. 2026, Напади на српске светиње на КиМ – између физичког разарања и ревизије историје [Видео]

Саборна црква Великомученика Георгија, Призрен, 17-22. 3. 2004. Фото: СПЦ, Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска Историчарка уметности Јасмина Ћирић рекла је за РТС да најновији напади на цркве и верске објекте на КиМ јесу нови, али је тактика која се примењује на терену стара и добро позната. Објаснила је шта значи „албанизовање“ и „косоваризовање“ културне баштине. Иако су поједини споменици под заштитом Унеска, професорка сматра…

Цео текст

Вечерње новости, 11. 1. 2026, Св. Сава српски род увео у светску историју: Проф. др Влада Станковић о недовољном познавању достигнућа српског светитеља и просветитеља

Равноапостолни светитељи Сава, Константин и Јелена на фресци у Грачаници Фото: Борис Субашић, В. новости Овог месеца требало би да обележимо велики јубилеј, 790 година од упокојења Светог Саве 14. јануара 1236. (27. јануара по новом календару) када је умро у Великом Трнову враћајући се са епског другог путовања на Исток где је на Синајској гори привео Христу Србе као „нови савршени народ“. Вероватније је,…

Цео текст

BalkanskaGeopolitika, 3. 6. 2020, Драгољуб Петровић: Дубровачка књижевност хрватска само уз фусноту [из Архиве]

Дубровник: Гундулићев трг, крај 19. или почетак 20. века Фото: архивска разгледница. 1903, Слободна Херцеговина Матица хрватска опет се узнемирила: не може никако да се одбрани од чињенице да је, према попису од „31. дећембра 1890. године“, у Дубровнику било 9.713 Срба, 716 Талијана. 19 Словенаца, 2 Руса, 52 Чеха, 6 Пољака, 285 Немаца, 384 Мађара и ниједан једини Хрват; прва четири „Хрвата“ тамо су…

Цео текст

СПОНА, 10. 9. 2025, Интервју са Јасмином С. Ћирић за Слово: Живо памћење на стазама тешких времена

Др Јасмина С. Ћирић и Милутин Станчић Фото: СПОНА Простор данашње Северне Македоније препун је трагова које су оставили српски владари током претходних векова. У каквом су стању, како се о њима води рачуна, како их сачувати за будуће генерације, само нека су од питања која, у разговору за Слово, постављамо др Јасмини С. Ћирић, доценту на Филолошко-уметничком факултета…

Цео текст

Вечерње новости, 19. 11. 2025, Борис Субашић: Крст и ћирилица крунски докази да су мрамори српски: Како су хришћански средњовековни споменици у науку угурани под именом стећци [II]

Љиг: Средњовековно гробље око задужбине челника Влкдрага у Дићима под Рудником Фото: Вечерње новости, Борис Субашић ТАКОЗВАНА мејнстрим наука и данас иде трагом аустроугарског „научног пропагандисте“ Ћире Трухелке који је српске средњовековне надгробне споменике мраморе преиначио у богумилске стећке, и измислио писмо „босанчицу“, иако се на њима налазе хришћанска обележја и ћирилични натписи. – На највећем броју мрамора налазе се крстови, што апсолутно искључује спекулације о…

Цео текст