СПОНА, 29. 9. 2025, Из наше прошлости: Крста Алексић – први српски учитељ у Старом Нагоричану

Старо Нагоричане: Стара школска зграда, снимак из 1924. године Фото: СПОНА, Филип Ђошевски, приватна архива Прву модерну основну српску школу у самом селу Старо Нагоричане, 1890. године отворио је Крста Алексић, који је био родом из Поречког краја. У свим сеоским школама у данашњем Кумановсоком крају, све до 1885. године учило се по манастирском методу из црквених књига. Школе за које се зна да их…

Цео текст

ИН4С, Митрополија, 24. 10. 2025, Одговор Србије и Црне Горе на анексију Босне и Херцеговине – 24. октобар 1908. [На данашњи дан]

Мапа Црне Горе, Србије и Босне и Херцеговине, крај 19. века Фото: Митрополија црногорско-приморска На данашњи дан, 24.октобра 1908. године поводом анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске, склопљен је уговор између Црне Горе и Србије, којим је изражена одлучност обије државе да своје интересе заједнички бране оружјем, ако буде потребно, што ће, како је у уговору записано, зависити од процјене и споразума надлежних…

Цео текст

Стање ствари, 28. 9. 2025, Војвода Василије Трбић: Мемоари 1898-1918. [In memoriam]

Српске војводе у Битољу 1908. Горњи ред: Петко Илић (Куманово); Јован Божиновић „Мајка“ (Демир Хисар); Дане Стојановић (Порече) Коста Денковић (Прилеп); Пејо Михајловић (Демир Хисар) и непознати четник. Доњи ред Михајло Јосифовић (Порече); Јован Цветковић „Долгач“ (Прилеп); Василије Трбић (Славонија, велешки војвода); Глигор Соколовић (Прилеп) Стеван Недић „Ћела“ (Демир Хисар); и Јован Стојковић „Бабунски“ (Велес) Фото: СПОНА Скопље, Историја четничког покрета 1903-1918. Василије Трбић је био један од најхрабријих и најспособнијих војвода Српске четничке акције у Отоманској Македонији, неуморни национални делатник и један од најзаслужнијих за ослобођење Вардарске (Српске) Македоније У издању Виогора из штампе су изашли Мемоари 1898-1918. Војводе Василија Трбића, капитално дело о подвизима Српске четничке акције у Отоманској Македонији…

Цео текст

Печат, 6. 10. 2017, Борисав Челиковић: Сремци у Галипољу – ЕП О ИДЕНТИТЕТУ [из Архиве] Интервју, други део

Из сеобâ галипољских Срба око 1920. године Фото: Вечерње новости, Борис Субашић, приватна архива Галипољски Срби представљају феномен трајања. Из Срема су пресељени на Галипоље, полуострво надоглед Цариграда, око 1540. године у време турског освајања Подунавља за владе Сулејмана Величанственог. За њих се у Србији није знало све до почетка ХХ века, тако да чак никакве информације о њима није имао наш знаменити историчар…

Цео текст

Печат, 29. 9. 2017, Борисав Челиковић – САГА О МОЋИ СРПСКИХ КОРЕНА [из Архиве] Интервју, први део

Борисав Челинковић Фото: Борис Субашић, Вечерње новости Наш циљ је да укажемо на корене који појединца повезују са прецима. Сведоци смо шта се данас дешава са српским ентитетом у пре свега у Црној Гори и Хрватској, затим и у Македонији, о Косову и Метохији да и не говоримо. Књиге из библиотеке Корени установљене пре више година у…

Цео текст

Седма сила, Српска реч, 26. 4. 2020, Богољуб Пејчић: Немар према сународницима – Егзодус галипољских Срба [из Архиве]

Галипоље на мапи источног дела Медитерана Фото: Dr Dominic Sheridan, Boredom in the Trenches, Academia.edu Једна егзотична оаза Срба на Галипољском полуострву, потресно везана са старим завијачем – негујући свој језик и свест о својој етничкој припадности, четири века живела је у потпуној изолацији, без икаквог сазнања о матичној земљи, из које су њихове праоце повели Турци као своје сужње. Потомци ових робова у селима…

Цео текст