Глас Српске, e-Veritas, 21.02.2026, Саопштење о идентитету шест идентификованих Срба у Загребу 20.02.2026.

Ексхумација, илустрације Фото: Вечерње новости, Танјуг

Према званичном саопштењу Министарства хрватских бранитеља јуче је на Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу проведена коначна идентификација посмртних остатака осам особа несталих и смртно страдалих у „домовинском рату“, чији је прелиминарни идентитет утврђен методом анализе ДНК, који су пронађени и ексхумирани на подручју Вуковарско-сријемске, Сисачко-мословачке, Пожешко-славонске и Задарске жупаније.

И Комисија за нестала лица Републике Србије јуче је саопштила да је на Медицинском факултету у Загребу, уз присуство чланова породица, обављена идентификација посмртних остатака шест лица српске националности, страдалих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Посмртни остаци жртава које су страдале 1991. године на подручју Источне Славоније и 1995. године у акцијама хрватске војске и полиције „Бљесак“ и „Олуја“, ексхумирани су у Винковцима (1), Пачетину (1), Доњем Рајићу (1), Петрињи (1), Добропољцима (1) и Задру (1).

Ни у једном ни у другом саопштењу не наводе се имена идентификованих жртава.

Због “Веритасова” залагања за принцип да свака жртва, без обзира којој је страни за живота припадала, мора имати име које се мора јавно навести и када се идентификују и сахрањују њени посмртни остаци, објављујемо основне личне податке те околности, начин, вријеме и мјесто страдања шест јуче идентификованих особа српске националности пошто су сви са “Веритасовог” списка несталих у рату деведсетих на подручју РХ и РСК.

Према “Веритасовим” сазнањима идентификовани су:

Богић Јована Стеван (44) рођен у Свињаревцима код Вуковара, живио у Вуковару. Дана 13. септембра 1991. године, заједно са Ђурић Душаном, одведен је на рад у мјесну заједницу у Свињаревце, од када му се изгубио сваки траг. Његови посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Винковцима.

Прибичевић Симе Јово (36) рођен у Леђевцу код Нове Градишке, гдје је и живио. За вријеме акције „Бљесак“, 1. маја 1995. године, нестао на подручју Пакленице. Његови посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Рајићу. У истој акцији страдао је и његов полубрат Прибичевић Зоран (26), али његови посмртни остаци још нису пронађени.

Секулић Душана Душан (61), рођена у Банском Грабову код Петриње, гдје је и живио. За вријеме акције „Олуја“, 6. или 7. агвуста 1995. године, заједно са Вујановић Стевом, Богојевић Милошем и Томић Милoшем, погинуо је на подручју Гора код Петриње. Посмртни остаци свих четверо ексхумирани су са гробља у Петрињи у јуну 2007, с тим да су посмртни остаци Душанових сабораца раније идентификовани.

Штулић Милана Ђурђица зв. Ђука (74) рођена у Буковићу код Бенковца, гдје је и живјела. За вријеме акције „Олуја“ остала је код своје куће, гдје је, по изјавама свједока, убијена 21. августа 1995. године. Њени посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Задру у прољеће 2013. године.

Прерадовић Саве Предраг (26) рођен у Осијеку, гдје је и живио. У септембру 1991. године када је почео “лов” на Србе, склања се у осјечку касарну ЈНА, гдје му је радила и супруга Гордана, и добровољно постаје припадник те јединице. Након што је 13. септембра 1991. касарна заузета од стране ЗНГ-а, Предраг са супругом крајем септембра одлази у Београд да збрину дијете, одакле се након неколико дана враћају на подручје Вуковара и јављају се на дужност у њихову измјештену јединицу, гдје се Предрагу одмах по повратку, под још неразјашњеним околностима, изгубио траг. Његови посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Пачетину.

Кужет Петра Петровка (41) рођена у Бенковцу, живјела у селу Добропољци код Бенковца. За вијеме акције „Олуја“ остала је код своје куће у засеоку Кужети, гдје је, по извјештају Хрватског хелсиншког одбора, 25. септембра 1995. године запаљена заједно са кућом. Њени посмртни остаци ексхумирани су са гробља у Добропољцима.

Тренутно се на “Веритасовом” списку несталих налази 1.471 особа чије судбине још нису расвјетљене, међу којима је 1.059 (72%) цивила и 422 (29%) жена. Највише их је нестало у првој (593) и посљедњој ратној години (728).

“Веритас” тренутно располаже подацима за више десетина познатих и потенцијалних места укопа са око 200 посмртних остатка на подручју Хрватске, покопаних углавном под ознаком “непознат”, који и тридесет година по престанку рата, искључиво због опструкције хрватске стране, чекају на ексхумацију.