За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 16. 2. 2025, Данило Илић, спона свих генерација младобосанаца
Овог мјесеца навршило се 110 година од погубљења Данила Илића, Вељка Чубриловића и Михајла – Мишка Јовановића, тројице припадника „Младе Босне“ и учесникâ Сарајевског атентата. Тројица мученика, противно законима Аустроугарске, тајно су сахрањена да њихови гробови не би постали мјеста ходочашћа и подстицала народ да их слави као јунаке. Мане… Политика, 14. 2. 2025, Јован Пејин: Војводина, сто година после и још о нечему
Збуњени Срби 1945, ратом, геноцидом и грађанским ратом проглашеним за револуцију нису приметили да им је натурен федерализам у наднационалном облику. Овај федерализам, тобож, на идеолошкој основи поништио је одлуку о уједиењу српских и осталих југословенских земаља 25. новембра у Новом Саду – 1. децембра 1918.у Београду. Није тада примећено…
РТРС, Срна, 18. 2. 2025, Убиство породице Олујић – једна од најмонструознијих етнички мотивисаних ликвидација
Информационо-документациони центар „Веритас“ подсјетио је да се данас навршавају 33 године од убиства породице Олујић у Церни, које су починили припадници ХОС-а и које спада у најмонструозније ликвидације породица у рату деведесетих година прошлог вијека извршене због етничке припадности. Припадници извиђачко-диверзантске чете ХОС-а којом је командовао Томислав Мади, у ноћи…
Јужне вести, 24-27. 2. 2019, Александар Динчић: Топлички устанак у нишком крају – једини устанак у Великом рату [из Архиве]
Топлички устанак у нишком крају: Тежак положај људи и покушај мобилизације у непријатељске редове Догађаје током, али и оне који су претходили Топличком устанку истраживао је нишки историчар Александар Динчић, а читаоцима ће његова сазњања бити представљена у наставцима. Прва устаничка пушка против окупатора у Првом светском рату, како наводи… Вечерње новости, СрбијаДанас, 12. 10. 2019, И даље памтим мирис спржених тела Срба: Кристијан Каш, бивши официр НАТО о рату на Косову и тражењу опроштаја [из Архиве]
Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа Кристијан Каш је урадио нешто што ниједан од наших непријатеља није урадио. Затражио је опроштај од српског народа. Дошао је као окупатор 2000. године на Космет, а сада живи животом „обичног“ Србина… РТС, 16. 2. 2025, Годишњица напада на аутобус „Ниш експреса“ код Подујева – злочин без казне и после 24 године
Навршава се двадесет четири године од бомбашког напада на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева, када је страдало дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. За тај злочин нико није правоснажно осуђен. У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине служен…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, Vice, 5. 6. 2024, ’Судњи час‘ у Смедереву у Другом светском рату: Kатастрофа пуна тајни – На данашњи дан
Који је узрок мистериозне експлозије након које је Смедерево названо српском Хирошимом и колико је заиста жртава које је изазвала.
Покушавајући да помогне мајци да припреми ручак од мало намирница које је имала на располагању тог 5. јуна 1941. године у приземној кућици на ободу београдског насеља Звездара, близу данашње Волгине улице, 12-годишња Даринка Максимовић препала се када је њен дом затресао земљотрес од кога су из креденца попадале шољице и тањири. Било је 14 сати и 14 минута, дан је био врућ, а Београђане, још увек шокиране од снажног бомбардовања града неколико месеци раније и окуп[...]
Вечерње новости, 29. 11. 2023, Др Никола Жутић: У СЛАВОНИЈИ СЕ ГОВОРИЛО СРПСКИМ ЈЕЗИКОМ: Сведочанство Спиридона Јовића, заборављеног етнолога и писца
ИЗУЗЕТАН спис под насловом "Етнографска слика славонске Војне границе" објавио је Спиридон Јовић, "практикант царско-краљевског Војног књиговодства".
Како наводи др Славица Гароња Радованац, ради се о заборављеном писцу српског предромантизма, рођеном 1801. године у Петрињи, на српској Банији. Углавном је скромно живео, радећи од 1820. године у Винковцима као практикант у Војној грађевинској дирекцији. Године 1826. одлази у Беч да настави школовање. Ту је дошао у непосредан контакт са Вуком Стефановићем Караџићем. Др Славица Гароња Радованац истиче да је "ријеч о правом бисеру српске етнограф[...]
![Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p1939-350x200-no.jpg)
Младен Станчић: Каленица - Плоча уместо костурнице [Мапа]
Вечерње новости | 19. јун 2015. Обележје погинулим српским војницима у боју на Брегалници у Другом балканском рату 1913.
ЗАТРТИ трагови споменика српским војницима погинулим у боју на Брегалници у Другом балканском рату, макар делимично и симболично, биће означени 29. јуна ове године, за када је најављено откривање обележја на брду Каленица надомак Штипа, на истоку Македоније, испред остатака давно порушене Спомен-костурнице.
На спомен-плочи, на македонском и српском језику биће исписан текст: "На овом месту 1928. године изграђена је Спомен-костурница у којој су смештени посмртни остаци 6.[...]
Вечерње овости, 6. 9. 2023, МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода ’Полинежанин‘ који су торпедовали Немци
ПОЖРТВОВАНИ Малтежани из рибарског села Марсаскала су пре 105 година на својим бродићима похитали у помоћ српским бродоломницима са брода "Полинежанин" упркос немачкој подморници која је још вребала.
МАЛТЕШКИ РИБАРИ ВРАТИЛИ У СТРОЈ 500 СОЛУНАЦА: Спасавали кадете и реконвалесценте са брода Полинежанин који су торпедовали Немци
Спасли су више од 500 Срба, кадета и реконвалесцената из северноафричких болница који су пловили у борбу, на Солунски фронт.
Међу спасенима је била и легендарна Милунка Савић која је са саборцима збринута у малтешкој тврђави Рикасоли и у болници Котонера, садашње[...]
KoSSev, 5. 11. 2024, Засветлела кућа Џафера Деве
Наставићемо са извођењем радова, чак и уколико међународни партнери одустану, поручио је косовски министар културе, Хајрула Чеку, пре две године, након избијања афере када су здруженим снагама косовска влада, ЕУ и УНДП кренули у реновирање куће Џафера Деве. Ипак су тек најављене радове ЕУ и УНДП обуставили чим се у делу медија скренула пажња на биографију некадашњег сарадника нациста и протагонисте СС дивизије „Скендербег“.
Речено – учињено. Две године касније, косовско министарство културе је потврдило да је определило средства у износу од 500.000 евра за целокупну рестаурацију. Без јасног п[...]
