За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Радио Гораждевац, 6. 2. 2025, На игралишту у Ораховцу постављене заставе Албаније и УЋК
На локалном игралишту у горњем делу Ораховца, где годинама фудбал играју српска и албанска деца, данас су постављене застава Албаније и „УЋК“ застава. За радио Гораждевац је потврђено да су заставе поставила деца албанске националности. Родитељи српске деце која се ту понекад играју су узнемирени због овог чина који како…
Блиц, СРНА, 30, 1, 2018, Истраживачи злочина у Јасеновцу нису могли да поднесу те сцене – ’Гомила дечијих чизмица прекривала је лешеве‘ [из Архиве]
Истраживаче који су радили на откопавању мањег дела јасеновачког комплекса током шездесетих година прошлог века највише су шокирале бројне дечије чизмице за малишане предшколског узраста. Ови предмети су припадали убијеним жртвама и набацани су на њих пре затрпавања јаме земљом… У општој лицитацији бројем јасеновачких жртава, Срба, Јевреја, Рома, те…
Курир, Српска инфо, 3. 2. 2020, Усташе у крвавом пиру викале: ’Врати децу, долази Павелић‘ – Чика Раде (90) чудом преживео Јасеновац и клање [из Архиве] Видео
Злодела какве је људски ум у стању да смисли, а рука крвника почини, дешавао се ту, пред нама. Чак и они који данас славе монструме згрозили би се шта су били у стању да ураде они којима данас кличу, узвикујући „за дом спремни“. Раде Радивојац, једнo од преживеле деце логора… Политика, 25. 1 – 2. 2, Бранилац дисидената и борац за слободу адвокатуре – Кућа у којој живи дух српских мученика
Навршило се 50 година од смрти адвоката Слободана Суботића, некадашњег председника АКС, који је својим делима задужио ову професију и српски народ Само неуки, неразумни људи – вели наш нобеловац Иво Андрић – могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив,… РТРС, Глас Српске, СРНА, 2. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац [Мапа]
Код Спомен-костурнице у Дракулићу обиљежене су 83 године од усташког покоља више од 2.300 Срба у овом и околним селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац. Усташки покољ више од 2.300 Срба у бањалучким селима прије 83 године неопростив злочин који не смије бити заборављен, истакао је то предсједник Републике…
Вечерње новости, 30. 1. 2025, Србији је дао и живот и породицу: Културни центар у Медвеђи оживљава и чува сећање на велику жртву комите Димитрија Беговића
Живот Димитрија Беговића је филмска прича. Зато смо и покренули пројекат научно-истраживачког рада како би дошли до што више историјских чињеница које би биле основа за сценарио. Министарство културе нас је подржало и у припреми позоришне представе о човеку чије је дело достојно највећих јунака које је српски народ имао… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 5. 8. 2024, Погоршање у БиХ, боље у Црној Гори: Представљен годишњи извештај Напредног клуба о политичким правима Срба у региону
ТОКОМ претходне године међународне околности и нарочито рат у Украјини довели су до нових, неприкривених притисака и настојања да српски народ који живи изван граница Србије буде додатно обесправљен, истакнуто је у годишњем извештају Удружења грађана Напредни клуб о политичким правима српског народа у региону.
Напредни клуб извештаје објављује од 2009. године и њима је обухваћено више од 1,6 милиона грађана осам суседних и оближњих држава и једној територији под међународном заштитом.
- У БиХ је ситуација током 2023. и 2024. радикализована искључивом одлуком САД и савезника да убрзају пр[...]
РТ Балкан, 8. 7. 2025, Бранко Жујовић: Између историјских чињеница о Сребреници и пропаганде (II): Како је ратовала муслиманска војска
Свака одлука у вези с мисијом распоређивања америчких копнених снага мора да буде донета од стране изабраних америчких званичника – а не да буде препуштена Бошњацима и њиховим PR агенцијама или да се на њу утиче лажним извештајима Стејт департмента и медија, констатује амерички обавештајни официр Среј у извештају из 1995.
У извештају "Продаја босанског мита Америци: Купац нека се чува" (Selling the Bosnian myth to America: Buyer beware), написаном октобра 1995. године, уочи завршетка рата у Босни и Херцеговини (БиХ), амерички обавештајни официр, потпуковник Џон Е. Среј навео је велики број за[...]
![Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13190-350x200-no.jpg)
Политика, 27. 10. 2008, Априлски рат: Официрска част дурмиторског Обилића [из Архиве]
Гложан, код Бачког Петровца – Да историја често уме да буде неправедна према личностима које су својим делима оставиле траг у свом времену, доказује и судбина Божидара Жугића, инжињеријског поручника Војске Краљевине Југославије, убијеног у пролеће 1941. у селу Гложан, надомак Бачког Петровца.
До данас је остао мало познат јединствен пример његовог саможртвовања и родољубља, чиме је тај млади официр, рођен 1915. године у селу Жугића Бара, подно Дурмитора, животом потврдио своју официрску част.
– Када је командант дела 10. пешадијског пука ВКЈ, пуковник Божидар Ристић, 13. априла 1941. и[...]
Политика, 27. 6. 2024, Споменик посвећен младости страдалој у ратовима деведесетих
На четрдесет гранитних плоча у Улици Мишка Крањца урезано је 1009 имена оних који су живот оставили на Космету, 43 имена погинулих војника у оружаном сукобу у Словенији и 90 имена страдалих Раковичана у ратовима од 1991. до 1999.
На Дан ратних ветерана, на Видовдан, сутра тачно у подне у Раковици у Улици Мишка Крањца 2 биће освештан и откривен јединствен споменик на нашим просторима посвећен погинулим и несталим борцима на Косову и Метохији у борбама од 1998. до 1999. године.
На четрдесет гранитних плоча урезано је 1009 имена оних који су свој живот оставили на Космету. Међу њима је и 10[...]
Политика, 8.11.2020, Путевима српске војске стигао до гроба чукундеде
Млади Душан Дрндаревић, добитник градске награде Ужица, обишао је попришта битака Великог рата, а то ходочашће описао је у књизи „Трагом прошлости”
Ужице – Душан Дрндаревић из Злакусе, лепог села грнчара и туризма, има само 19 година. А већ је добио награду града Ужица и признање ужичког Историјског архива, препешачио километре Солунским фронтом и другим поприштима великих битака српске војске, објавио вредну књигу „Трагом прошлости”. Студира два факултета – ФДУ и географију. Заљубљеник у националну историју, успео је и да оствари важан породични циљ – код Скадра је пронашао до тада непозн[...]
