За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 30. 1. 2025, У Сочаници обележено 108 година Топличког устанка: Српски народ успео да очува свој идентитет
У организацији Центра за културу „Сава Дечанац“ из Лепосавића данас је у Сочаници обележено 108 година од Топличког устанка. У културном програму учествовао је КУД „Копаоник“, а осим служења парастоса и полагања венаца, организовани су обилазак спомен собе и представа „Арчибалд Рајс“ у Дому културе. Обележавању су присуствовали и представници…
Искра, 19. 01. 2025, Душан Опачић: Злочин под ледом – сећање на Новосадску рацију
Још једном ћеш, Дунаве, тећи крваво врући, Преко тебе ће срљати разбијене хорде, Лешеви с твога дна ће душмане своје свући И поздрављаће своје осветнике горде. (Јован Поповић) Други светски рат донео је невиђено страдање милионима људи широм света, али и велики број злочина који су оставили ожиљке српском народу…
Печат, 24. 1. 2025, Дејан Антић: Јас’ ћу умрам како Србин – Осам деценија од убиства Григорија Божовића
Уморили су га у затворском подруму у Ђушиној улици у Београду, заоставштину похранили у мрачне депое, али мисао косовског Андрића било је немогуће утамничити – и данас бди над страдалним путевима српске историје Ретко ко је међу данашњом омладином чуо за Григорија Божовића, угледног српског књижевника, професора призренске богословије и… Вести, 2. 11. 2024, Борба за истину: Против искривљавања чињеница – Бојан Арбутина [из Архиве]
Због све учесталијег прекрајања чињеница из прошлости сведоци смо глобалне борбе за историјску истину. На жалост, не постоји епоха у српској историји која није стављена пред суд ревизионизма и покушаја да се тумачи са ненаучних основа. Зато је посао историчара да пруже одлучан, професионалан и објективан отпор. Ово у интервјуу… Српски меморијал, 29. 1. 2025, Предраг Р. Драгић Кијук: Најезда нових варвара [In memoriam 29. 1. 2012]
ПРЕДГОВОР – О повампиреном европоцентризму „Политика је посао’’ Лорд Солсбери Летопис у књизи Најезда нових варвара, као суочавање хроничара и читалаца, у ствари представљају „колумне’’ које сам објављивао у гласилу Удружења књижевника Србије. Као главни и одговорни уредник Књижевних новина то сам редовно чинио у периоду од 1. априла 2001.… Глас Српске, Indeks.hr, 28. 01. 2025, Усташке поруке одзвањале Сплитом [ФБ, Видео]
СПЛИТ – Прије утакмице Хајдука и Славен Белупа у Сплиту, која је одиграна у недјељу, била је организована поворка, у навијачком свијету позната као кортео, од Матејушке до Пољуда. Група од неколико стотина младића у црном путем до стадиона узвикивала је проусташке поруке. Ријеч је о Торцидиној подгрупи У18, односно… Не заборављамо – Памтимо
Политика, 6. 5. 2023, Никола Милованчев: Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ
Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје Лексикографски завод ’Мирослав Крлежа’ у Загребу
У Политици од 22. априла 2023. пренесена је агенцијска вест под насловом „Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве Холокауста”, у којој је између осталог записано: „Национални Дан сећања на жртве Холо[...]
Независне новине, СРНА, 18.11.2018, Представљена књига „Глад и тамница“ Јездимира Дангића
У оквиру "Братуначких духовних вечери" синоћ је представљено друго издање романа "Глад и тамница" Јездимира Дангића који је први пут објављен 1940. године.
Представљајући ову књигу, Радивоје Керовић је рекао да се о њој и њеном аутору деценијама није могло говорити јер је то комунистички режим забрањивао због Дангићеве улоге у редовима Југословенске војске у отаџбини и огромног доприноса заштити српског народа.
Керовић је подсјетио да је Дангић рођен у Братунцу 1897. године, а осуђен и стријељан под лажном оптужбом "негдје у Сарајеву" 1947. године.
"Дангић и његово дјело и данас имају[...]
СРНА, 22.10.2020, Приједор: Спремајте се да идете на фотографисање ради добијања пропусница
ПРИЈЕДОР, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - Усташки покољ српских цивила у Великом Паланчишту и Горњем Јеловцу у октобру 1942. један је од најстрашнијих примјера свирепог и планског страдања народа у Поткозарју, а вјероватно и на ширим просторима насељеним српским народом, оцијенила је виши кустос Музеја Козаре у Приједору Ведрана Адамовић.
"Била је то казна за неуспјех офанзиве на Козари или одмазда за окршај који је бојна `Девчић` имала са групом партизана код Јеловца, неочекивано, рано у зору 26. јула 1942. године када је погинуло шест, рањено седам, а нестао један усташа те бојне", рекла је Срни Ада[...]
РТРС, 15.2.2018, Монструозни злочин у Чајничу и даље без казне
Прошло је 25 година од стравичног злочина над српским цивилима у Чајничу. У нападу на незаштићена села, на ободима чајничке општине, припадници тзв. Армије БиХ убили су 24 цивила. Најмлађа жртва је 14-годишњи Жељко Машић. Тужилаштво БиХ, како сазнајемо, тек је интензивирало истрагу о овом злочину.
У зору 14. фебруара `93. прекинуто је дјетињство Жељка Машића. Имао је 14 година када је убијен. Метак агресорског војника тзв. АРБиХ погодио га је у срце, издахнуо је на рукама мајке Дане.
- Није успио ни да каже "Јој мајко". Шта је мој Жељко крив са својих 14 година. Је ли то правда- пуцање н[...]
РТРС, Срна, 9.9.2017, БГ: У цркви Светог Марка служен помен за жртве "Медачког џепа"
У цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 88 Срба убијених прије 24 године у агресији хрватске војске на Медачки џеп код Госпића, зону која је била под заштитом УН.
Парастосу, који је служило свештенство цркве Светог Марка, присуствовали су породице жртава, као и чланови Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза", предсједник Координације српских удружења породица несталих, погинулих и убијених лица са простора бивше Југославије Драган Пјевач, те директор "Веритаса" Саво Штрбац.
Предсједник Удружења "Суза" Драгана Ђукић изјавила је Срни да су казне изречене за о[...]
