За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Kosovo Online, 23. 11. 2024, У Северној Митровици обележено 80 година од ослобођења града: Идеал слободе темељ развоја друштва
Полагањем венаца поред споменика страдалим борцима у Народноослободилачком рату 1941-1945. на Партизанском брду изнад Северне Митровице данас је обележено 80 година од ослобођења града. У присуству грађана венце су положили председник Привременог органа општине Косовска Митровица Иван Запорожац, председник Српске листе Златан Елек, председник Косовско-митровачког округа Вучина Јанковић и председница…
СПОНА, 16. 11. 2017, Откривање злочина бугарских окупатора над српским колонистима код Крушева [из Архиве] Maпа
После 75 година разоткривена је стравична истина о смакнућу недужних Срба иза Великог рата придошлих у Македонију с надом у бољи живот и сугурну кору хлеба. Помен ретких расутих потомака страдалим прецима у тешком ратном злочину новембра 1942. масакрираних српских колониста из Врличке крајине у Далмацији, монструзно изведен од бугарских… Вечерње новости, 21. 11. 2024, Српски војници читали Тагору и Мопасана у рововима: Обележавање 110 година од почетка Првог светског рата у Текелијануму, у Будимпешти
НИЗОМ догађаја и у присуству високих званица, у будимпештанском Текелијануму, једној од најлепших српских задужбина и најважнијих институција, који је основао Сава Текелија 1838. године, обележено је 110 година од почетка Првог светског рата, у организацији амбасаде Србије у Мађарској у сарадњи са Удружењем за културу, уметност и међународну сарадњу…
Печат, 8. 12. 2023, Мирна смрт немачких џелата Србâ у Јадру и Поцерини 1941 – Виктор Бејатовић, антрополог, интервју [из Архиве]
Стравични масовни злочини које су Немци током Другог светског рата починили у Мачви (Јадру – с.м) необјашњиво су, за разлику од неких других у Србији, остали у слепом пољу наше јавности У зборнику „Геноцид над Србима у НДХ и устанак“ недавно је објављен текст нашег антрополога Виктора Бејатовића о страдању… РТ Балкан, 19. 11. 2024, Мурата убио ’рањени Албанац‘: Шта би српска деца на КиМ учила по Куртијевом плану и програму?
Српски учитељи, наставници, професори свакако неће желети да прихвате радна места у таквим системима где ће их терати да српску децу уче разним небулозама које се могу чути у албанском систему, каже историчар Лука Јовановић Цара Мурата на Косову пољу, на Видовдан 1389. године, убио је, у ствари, рањени… СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра „Веритас“. У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са…
Не заборављамо – Памтимо
Vesti onlajn, 15.9.2020, Slavonija: Bunari puni poklanih Srba
Predsednik Srpskog demokratskog foruma Veljko Džakula ocenjuje da je na prostoru Hrvatske, mimo koncentracionih logora i zatvora, najmanje hiljadu lokacija na kojima su još neidentifikovane i neekshumirane žrtve ustaškog terora.
– Reč je o raznim jamama i seoskim bunarima, u koje su ustaše ubacivale pobijene Srbe. Najveći broj tih mesta do danas nije popisan, niti su žrtve odatle eshumirane. Zato pozivam vlasti u Hrvatskoj da u tom poslu ne prave razliku, a srpske porodice koje još nisu došle do tela stradalih tokom trajanja NDH da to učine ili pojedinačno ili organizovano – kaže za „Vesti“[...]
Историја Прњавора, 4. 12. 2020, Бојан Милијашевић: Масовна гробница и стратиште Радуловац
Оружане снаге Независне Државе Хрватске из гарнизона у Прњавору, 4. децембра 1941. године око поднева, упадају у села западно од Прњавора: Чорле, Парамије, Млинце и Лишњу
.
Једна група усташа и домобрана упада на имање Николе Чорног у селу Лишњи, те заробљавају оне Србе који су то јутро дошли да циједе уље из сјеменки. Заробљене Србе су тада потјерали до Симића брда уздигнутих руку, гдје су их постројили, претресли и одузели све драгоцјености које су имали по џеповима.
Средоје Васић о овом догађају свједочи:
„Друга група војника је из Чорли и Парамија гонила према нама двије колоне пох[...]
Политика, 5.3.2024, Саво Штрбац: Живко са Дианине листе
“Колега, да ли сте прочитали чланак ‘Србин, број 1.128’ у данашњој ‘Политици'”, телефоном ме 17. фебруара ове године упита београдски адвокат Милан Вуковић.
“Видео сам наслов, текст нисам прочитао, али ми је случај познат из других медија”, одговорих му.
Први пут сам одгледао подужи прилог на ову тему 1. јуна прошле године на РТС-у у емисији “Четвртком у 9: Живко – број 1.128” који је био посвећен човеку под именом Живко Зеленбрз, који је, као и многа српска деца, у току 1942, захваљујући Диани Будисављевић, спасен из усташких логара и као “државно сироче” поверен породици Зеленбрз из За[...]
Глас Српске, 9. 7. 2022, Обиљежено 147 година од Невесињске пушке
НЕВЕСИЊЕ - Служењем парастоса и полагањем вијенаца на Спомен-обиљежје невесињским устаницима у селу Крекови код Невесиња обиљежено је 147 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.
Помен је служило свештенство Епархије захумско-херцеговачке. Присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, конзули Србије у Мостару и Требињу.
Присуствовали су и начелници Невесиња Миленко Авдаловић, Гацка Огњен Милинковић, Билеће Веселин Вујовић, предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак, представн[...]
Политика, 16. 4. 2021, Момчило Павловић: Под савезничким бомбама у ускршњој недељи 1944.
Народ у Србији у 20. веку има трагично искуство ваздушних разарања економских, војних, и других ресурса, насељених градова и места, и убијања цивила, профилисаних непријатеља као 1941. али и „пријатељских цивила”, „савезника” 1943–1944. Просто речено бомбардовали су нас у датом тренутку и непријатељи и пријатељи. Посебно Београд, Ниш, Лесковац, Краљево, Смедерево и још 28 других места.
Иако су многа савезничка бомбардовања објашњавана као нужност војних акција које савезници предузимају на простору читаве Европе ипак бомбардовање сваког насељеног места, посебно градова, без обзира на војне [...]
