За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 27. 1. 2025, Српска и Србија одале пошту жртвама Холокауста; Сви треба да знају истину о бруталним ликвидацијама
Међународни дан сјећања на жртве Холокауста обиљежен је и у Републици Српској и Србији. Доња Градина је мјесто туге и град мртвих. Будуће генерације треба да знају истину о бруталним ликвидацијама жена, дјеце и стараца, само зато што су били Срби, Јевреји или Роми, истакнуто је приликом одавања поште жртвама…
Глас Српске, СРНА, 27. 1. 2025, Нуждић: Тортура је била провести и само један дан у „Силосу“
Тортура је била и само један дан провести у злогласном логору “Силос” у Тарчину и тешко је схватити какве су муке прошли заточеници у том казамату за 1.300 дана само зато што су Срби, изјавио је Срни в.д. директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица…
Министарство одбране Републике Србије, 27. 1. 2025, Српска војничка историја – 1300 каплара [Видео]
1300 каплара 1914–1918. У Првом светском рату на првој линији фронта нашли су се и синови српске интелектуалне и друштвене елите. Српска Врховна команда позвала је у септембру 1914. на служење ђачког кадровског рока све студенте са продуженим роковима, редовна годишта ђака рођених 1892, као и тек регрутовано 1893. годиште.… Вечерње новости, 3. 12. 2021, Милорад Екмечић: Картање Британаца и Совјета: План за искрцавање савезника и мартовски преговори 1943. са Немцима [из Архиве]
ЈОШ пре него што је пуковник Бејли падобраном доспео у четнички штаб 24. децембра 1942, партизанске снаге су се почеле припремати за случај савезничког искрцавања на далматинској обали. За све време савезничких односа западних сила и Совјетског Савеза, постојао је проблем отварања другог фронта, Совјети су увек под тим подразумевали… Вечерње новости, 24. 1. 2025, Изложба докумената у КЦНС открила још једну страшну истину о Погрому 1942. године: убијено и 597 жена [Мапа]
У Погрому у Новом Саду 1942. године који су извршили мађарски окупатори, од 1255 убијених 597 жртава биле су женског пола – 418 одраслих жена, 79 девојчица и 102 старице. Само летимичним погледом на ове ужасавајуће податке можемо да поставимо питања: коју опасност су оне, а нарочито девојчице и старице,… Глас Српске, 24. 1. 2025, Само у БиХ историју пише Уставни суд
Одлука Уставног суда БиХ да оспори дио садржаја уџбеника историје који се односи на Републику Српску и Одбрамбено-отаџбински рат, односно период од 1992. до 1995. године, не представља ништа друго до нови покушај да бошњачка верзија ових догађаја буде наметнута као званична на простору читаве БиХ. Навела је ово професорица…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 30. 11. 2024, Стрељани на Језави добијају споменик после 80 година
Ухапшени су одвођени из својих кућа кроз град само у доњем рубљу, носећи на грудима табле са натписима који су их означавали као народне непријатеље
Смедерево – Осам деценија навршило се откако су на обали реке Језава у Смедереву, код ушћа у Дунав, убијени Смедеревци које су партизанске власти преким судом прогласиле издајницима и сарадницима Немаца. У ноћи 16. и 17. октобра 1944. почела су хапшења, а потом и убијања имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и антикомуниста, а масовна погубљења од стране Народноослободилачке војске Југославије трајала су до половине новембра. [...]
Вечерње новости, 21. 5. 2023, Први српски докторант војне социологије на Сорбони
О ПЕШАДИЈСКОМ пуковнику, социологу и професору Тодору Љ. Павловићу из Јагодине, првом српском официру који је докторирао на Сорбони и првом српском школованом социологу, готово да ништа није написано, чак се и не помиње у Споменици погинулих и умрлих српских официра 1912-1918. године.
- Чак нема ни одредницу у Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој, у којој су обрађени многи заслужни српски официри, од којих је већина испод његовог нивоа - наводи пуковник у пензији мр Велимир Иветић у тексту "Официри из Јагодине - најзаступљенији припадници врха војне интелектуалне елите Краљеви[...]
Политика, 23. 11. 2023, Споменица у част безгробне војске
Монографија представља до сада највећи регистар једне трагично заборављене генерације и бележи имена 10.000 одликованих и унапређених припадника ЈВуО
Ужице – Ликови краља Петра Другог и Драже Михаиловића, ордење и официрски мач на насловној страни су недавно објављене књиге „Одликовани и унапређени ЈВуО 1941–1945”, аутора Дејана Ђерића и Верољуба Малетића. У њој је сабрано 10.000 имена припадника готово свих јединица под командом Драже Михаиловића, уз безмало 900 ратних фотографија и оригиналних наредби о одликовањима и унапређењима.
Ти припадници ЈВуО разврстани су по матичним[...]
![Српски меморијал, СРНА, 27. 12. 2025, Пале - Добој: Изложба и ученички филм поводом 110 година од отварања Добојског логора [На данашњи дан]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p31637-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, СРНА, 27. 12. 2025, Пале - Добој: Изложба и ученички филм поводом 110 година од отварања Добојског логора [На данашњи дан]
Централно обележавање 110. годишњице довођења првих затвореника у Добојски логор који ће пуни капацитет достићи у пролеће 1915. године одвијало се ове године у Добоју и на Палама, приказивањем документарног филма „Добојски логор неиспричана прича“ и изложбом „Свједочанства добојског мартиријума“. Аустроугарске власти формирале су концентрациони логор за Србе у Добоју 27. децембра 1915. године.
Од 1915. до 1917. године кроз логор у Добоју је, према процјенама, интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих љу[...]
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 17. 3. 2025, Митра Рељић: Мартовски погром – Сведочење из Приштине
Мутноискричава светлост обавила је јутро у Приштини, а неуобичајена тишина најављивала страшну олују. Писак полицијских и санитетских возила који се потом огласио само је потврђивао црне слутње. Нешто пре подне зазвонио је телефон.
– Погледај Митро с прозора, видиш ли колико их је на путу овамо? – пита узнемирени Живојин с ону страну ветерничког узвишења, куда, одмах по изласку из Приштине, пут замиче у српско село Чаглавицу.
том моменту не видех ништа, али ускоро сам, угледавши колону пешака на делу друма који не заклањају болничке зграде, узвратила позивом и кратко саопштила: крећу и, сви[...]
