За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 9. 1. 2025, Саво Штрбац: Ово мало крајишке душе
Позвао сам Срђана у канцеларију ’Веритаса’, која се налази на свега неколико минута хода од места где смо се срели. Успут ми је испричао причу коју желим да за ове божићне благдане поделим с нашим читаоцима На путу до канцеларије „Веритаса” застадох на Тргу републике посматрајући споменик кнезу Михаилу… Јадовно41, Србско царство blogspot.com, 3. 2. 2018, Јован Хаџи-Васиљевић: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918. [из Архиве]
У погледу бугарских зверстава у Врању и околини, Сурдулица држи прво место. По томе је она и доведена у везу са удаљеним србским областима. У њој су Бугари убијали Србе из целога Србства. То ће се видети из овога краткога помена знаних жртава у Сурдулици. А највише су Бугари побили… Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом Белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака…
Глас Српске, 11. 1. 2025, Небојша Мићић: У логору у Добоју била и два великана српског глумишта
У аустроугарском логору у Добоју отвореном 27. децембра 1915. године, према доступним подацима, страдало је више од 12.000 интернираца од њих 45 хиљада колико је кроз њега прошло. Услови живота били су крајње нехумани, логораши су претрпјели страшне патње, а аустроугарске власти спроводиле су драконске мjере, често дjелујући без икаквог… Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући. С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што… РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]
Непокретна старица Радосава Ковачевић (78) убијена је са више од 20 удараца секиром, Рода Неђић која је имала 43 године, пре него што је убијена сатима је силована Срби из села Скелани на левој обали Дрине обележиће данас 32. годишњицу великог страдања, дан када су муслиманске јединице из Сребренице под…
Не заборављамо – Памтимо
Цвјетко из Кушића: Правде нема, а ми савијамо главу пред неправдом
Милена МАРКОВИЋ | 25. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају злочине под командом Насера Орића (7). Цвјетко Ристић, Кушићи код Скелана: Запалили су ми оца, убили мајку и сестру, брата одвели, још му не знам гроб
НА прагу између детињства и младости, између два родитељска загрљаја и наде да свако зло има и свој крај, па и оно које је ударило на Србе у Подрињу, у зиму деведесет треће - остао је сам. Са живим ранама, у својој четрнаестој години. Оне ће га пратити целог живота. Данас их, он, вешто потискује. Али, и док говори, и када ћути, а поглед му нек[...]
Стање ствари, Ђакон Ненад Илић ФБ, 3. 5. 2023, Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Ђакон Ненад Илић: Пренос моштију Светог владике Николаја
Празник повратка моштију Светог Николаја Српског из Америке у отаџбину (3. мај) велики је празник и биће све већи како време пролази. Свети Николај Српски оставио је записане и речи молитве за свој народ који се овде наводе у нешто скраћеном облику:
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље. Смилуј се Господе, и спаси народ Твој, са мном или без мене
Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ, тв[...]
Горњи Милановац.рс, 19.11.2016, Обележена годишњица мисије Халијард
На Галовића пољу, у Прањанима, обележена је годишњица Халијард мисије.
Догађају су присуствовали амбасадор САД у Србији Кајл Скот, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и представници Војске Србије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.
Обележавање годишњице започело је уз интонирање химни и полагање венаца на споменик. У Цркви је одржан помен учесницима Мисије. Након тога, оркестар ваздухопловства САД одржао је концерт у просторијама ОШ "Иво Андрић" у Прањанима. На улазу у Дом здравља "Џон Кингсбури" свечано је откривена табла.
Халијард мисија је највећа акциј[...]
РТРС, Срна, 14.8.2018, Прошло 77 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну
Прије 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. "Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже предсједник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић.
Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против у[...]
Глас Српске, 24. 11. 2024, Матеја Ненадовић: Прота коме су вјеровали и Карађорђе и Милош
Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путеве и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њи'; живео у свом благу и изобиљу и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао и' из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји' уста и опет судба ме д[...]
