За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 1. 2025, Иванишевић: Сва дешавања у Подрињу уско везана са америчким интересима на Балкану
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да су сва дешавања у Подрињу уско везана са америчким интересима на Балкану и да су муслимани током цијелог рата имали подршку Вашингтона који је у БиХ, али и на Косову и Метохији, желио да увјери…
РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 – Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] – На данашњи дан
У Скеланима код Сребренице обиљежене су 32 година од страдања 69 мјештана које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде на попису несталих. Служењем парастоса, одавањем почасти…
Радио Требиње, 16. 1. 2025, Сјећање на најмлађег борца Требињске бригаде – 30 година од смрти Александра Маслеше
Најмлађем погинулом борцу Требињске бригаде Војске Републике Српске Александру Маслеши данас је у Требињу служен помен чиме је обиљежено 30 година од његове смрти. На спомен обиљежју цвијеће су данас положили породица, саборци, представници града Требиња, требињске Борачке организације те други појединци, а помен је служио свештеник Никола Јанковић. Саборац…
РТ Балкан, Euronews, 15. 1. 2025, Вилијам Вокер поново на месту злочина: Рачак, једна од превара прошлог века – али сада се чују и други гласови
Истина коју сам утврдила као истражни судија, стоји и дан данас, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. ОВК, речи су судије Данице Маринковић Окружен пажњом Вјосе Османи и Аљбина Куртија, захвалношћу албанске нације… СПОНА, 24. 12. 2024, Милутин Станчић: Голема туга Старе Србије [САНУ, 1. децембар 2024]
Аутор је програмски директор Српског културно-информативног центра „Спона” у Скопљу. Преносимо његово ауторизовано излагање на округлом столу „Живот Срба у Северној Македонији – историјат, изазови и перспективе”, САНУ, Београд, 1. децембар 2024. Тамо где је крунисан српски цар, где су српске средњовековне светиње не мање драгоцене од косовских, где је поприште задивљујућих… Срби у Бих, RadeLikicBlog, 4. 1. 2018, Милисав Семиз – Заборављени херој београдског неба [из Архиве]
На данашњи дан прије 74 године, један млади Херцеговац сјео је за команде ловачког авиона ИК-3, винуо се пут небеских висина над Београдом и заслужио да уђе у легенду. Међутим, суд историје често неоправдано заобиђе јунаке и препусти их забораву. Ово је прича о том младом Херцеговцу Милисаву Семизу, ваздушном…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 15. 6. 2023, Чукур-чесма
На данашњи дан, 15. јуна 1862. године на Чукур-чесми у Београду турски војник убио је српског дјечака што је изазвало сукобе у граду.
Турци су потом са београдске тврђаве, гдје је био смјештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
Средином XIX вијека односи Србије и Турске били су на граници ратног стања. Иако формално призната као самостална цјелина у оквиру Османског царства, Србија није имала независност и кнез Михаило је, по свом другом доласку на власт 1860. године, као један од главних циљева поставио дефинитивно ослобађање од турске власти. Ситуација у градовима у којима су борави[...]
Слободна Далмација, 31.10.2020, Божидар Симић: Србе из Имотске крајине страх се вратити дома. Ни криви ни дужни, сносили су посљедице онога што је учинио нетко други, на неком другом подручју
Лавовски је посао обавио умировљени дипломирани економист Божидар Симић. Након што је у дуету с Филипом Шкиљаном објавио импозантно дјело о повијести Срба у Цетинској крајини, с истим се маром бацио на не мање изазовну тему везану за православни живаљ који се у Далмацију доселио прије три стољећа. Ријеч је о књизи Срби у Имотској крајини. Иако по професији није повјесничар, Симић је прикупљању грађе приступио изузетно предано радећи више од четири године и по десетак сати дневно.
Кад су се Срби доселили у Имотски и околна села? Јесу ли били свјесни националне припадности?
- Срби су с[...]
![Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p30042-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, Братство, 2. 10. 2025, Владимир Стојанчевић: Село Крапа у Поречу и његов свештеник Тасе Коневић на почетку 20. века [из Архиве 2009]
другој половини 19. века село Крапа по управно-административној подели Турског царства припадало је Прилепској кази Битољског вилајета као важно географско-стратешко место и гео-политички центар на раскршћу путева који су га повезивали са Кичевском, Велешком и Крушевском казом. Крапа је била једно од највећих насеља у пределу Пореч: године 1895. бројала је 600 „кућа – домаћинстава“ према турским пописним, пореским књигама '“нуфузима“ . У салнамеу – календару за 1312. годину по хиџри односно 1895. године, била је чисто хришћанско насеље, западно-маћедонског говорног језика и српског (патрија[...]
![Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 - Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18847-350x200-no.jpg)
Јужне вести, 12-14. 2. 2017, Александар Динчић: Бекство из логора 1942 - Затвореници искористили пропусте страже [из Архиве]
Поред бројних писања и сећања преживелих логораша о самом чину пробоја, и данас се не може са сигурношћу реконструисати цео догађај. Ипак, у наредним данима Јужне вести ће објављивати делове истраживања нишког историчара Александра Динчића, који у многоме објашњавају како је дошло до првог организованог бекства из неког нацистичког логора у Европи.
Пробој логора на Црвеном крсту у Нишу је велики и значајан догађај у локалној историографији, али уједно и највећи пропуст немачке војске за време окупације. То је било прво организовано и велико бекство из једног нацистичког концентрационог логора[...]
СРНА, 17. 5. 2023, Над Србима вршен анимални геноцид о чему пише Арчибалд Рајс
БИЈЕЉИНА, 17. МАЈА /СРНА/ - У Музеју Семберије вечерас је представљено дјело "Бугари у извјештајима Арчибалда Рајса" о коме су говорили професор Милоје Пршић и Милорад Ђошић, приређивач и издавач књиге.
Пршић је рекао да ова тема говори да су централне силе над Србима починиле геноцид од 1914. године до 1918.
"У Првом светском рату Србија је поднела огромне жртве које су јој нанели Аустроугари, Хрвати, Немци и Бугари, а изгубила је 1.247.535 људи, од којих је 54 одсто мушке репродуктивне популације према српским изворима, а према француским 64 одсто", рекао је он.
Он је истакао да је [...]
