За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
НСПМ, 1. 11. 2024, Душко Кузовић: Непокретно културно наслеђе Срба на КиМ – жртва лоших намера и штетног деловања
Косово и Метохија је скоро два миленијума простор на коме живе Срби. У тако дугом периоду, у коме је било успона и падова, створено је архитектонско и урбанистичко богатство, како у објектима сакралне и војне архитектуре, тако и архитектонски модели традиционалне архитектуре и урбанизма. Архитектонска и урбанистичка вредност, као и… KoSSev, 5. 11. 2024, Засветлела кућа Џафера Деве
Наставићемо са извођењем радова, чак и уколико међународни партнери одустану, поручио је косовски министар културе, Хајрула Чеку, пре две године, након избијања афере када су здруженим снагама косовска влада, ЕУ и УНДП кренули у реновирање куће Џафера Деве. Ипак су тек најављене радове ЕУ и УНДП обуставили чим се у… СРНА, 4. 11. 2024, Зар је војни циљ разапињање живих српских бораца на Глођанском брду? – На данашњи дан
Ако је 126 убијених припадника Војске Републике Српске на Глођанском брду било искључиво војни циљ, како га квалификује сарајевско Тужилаштво, како је могуће да су муслимани заробљене српске борце живе разапињали и ексерима кроз руке закивали на храстове, упитао је предсједник Градске организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих…
Danas, 3. 11. 2024, Радиша Драгићевић: Дан када је Краљевина Италија бомбардовала Битољ [Списак жртава]
Био је уторак, 5. новембар 1940. године, ведар и сунчан. Свет је управо ушао у другу годину великог сукоба који се ширио широм Европе захватао и друге континенте; окончавала се прва фаза немачко-енглеске ваздушне битке, а Италија је, недељу раније, напала Грчку (тог дана се у Београду вршила званична размена…
РТ Балкан, 4. 11. 2024, Високи Дечани и Адем Јашари: Шта је културна баштина тзв. Косова?
Министарство културе, омладине и спорта тзв. Косова објавило је листу културног наслеђа под привременом заштититом, а на тој листи, у категорији арехеолошког наслеђа, налази се 968 споменика Хиљаду пута поновљена лаж постаје истина. Овај рецепт нацистичког министра пропаганде Јозефа Гебелса покушавају да примене албански сепаратисти са Косова и Метохије како…
РТРС, 3. 11. 2024, Скелани: Спомен-соба у знак сјећања на 309 српских жртава
На иницијативу Српског културно-просвјетног друштва Осат из Скелана, а уз подршку Владе и предсједника Републике Милорада Додика, завршена је реконструкција и обнова парохијске куће у којој је урађена спомен-соба у знак сјећања на 309 страдалих мјештана Скелана. Спомен-собу у којој се налазе фотографије цивила и бораца с подручја Скелана, убијених…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 6.6.2017, Залазје: Помен за више од 250 закланих Срба
Сребреница - Служењем парастоса и одавањем поште жртвама усташког злочина јуче су у Сребреници обиљежене 74 године од страдања више од 250 српских цивила који су убијени другог и трећег дана православног празника Тројица.
Милош Николић, којем је убијен дјед Јово, изјавио је да су усташе починиле покољ над српским цивилима у Сребреници и Залазју о чему је у Загребу свједочила Милена Јовановић.
- У Сребреници су усташе 14. јуна 1943. године убиле више од 155 српских цивила, а наредног дана у Залазју више од стотину Срба, међу којима 45 из породице Ракић, 16 Максимовића и 15 Драгичевића - к[...]
Горњи Милановац.рс, 19.11.2016, Обележена годишњица мисије Халијард
На Галовића пољу, у Прањанима, обележена је годишњица Халијард мисије.
Догађају су присуствовали амбасадор САД у Србији Кајл Скот, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и представници Војске Србије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.
Обележавање годишњице започело је уз интонирање химни и полагање венаца на споменик. У Цркви је одржан помен учесницима Мисије. Након тога, оркестар ваздухопловства САД одржао је концерт у просторијама ОШ "Иво Андрић" у Прањанима. На улазу у Дом здравља "Џон Кингсбури" свечано је откривена табла.
Халијард мисија је највећа акциј[...]
Вечерње новости, 29. 7. 2015, У ШУМОВИТИМ БУКОВИМА 74 године од прве немачке одмазде у Србији: Сећање на стрељане родољубе
На Спомен-гробљу поред магистралног пута Косјерић-Ваљево, одржана комеморација и служен парастос 81 родољубу, које је 28. јула 1941. године немачка казнена експедиција стрељала у знак одмазде за једног убијеног војника - мотоциклисту
КОСЈЕРИЋ - У присуству родбине, представника локалне власти и борачких организација, на Спомен-гробљу на шумовитим Буковима, поред магистралног пута Косјерић - Ваљево, у уторак је одржана комеморација и служен парастос 81 родољубу, које је 28. јула 1941. године немачка казнена експедиција стрељала у знак одмазде за једног убијеног војника - мотоциклисту.
Пре[...]
Политика, 3.2.2018, Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича
У одбрани земље 7. априла 1941. године херојски изгубили животе Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић
У априлу се навршава 77 година од када је немачка авијација у Другом светском рату бомбардовала Београд. У тој операцији са земљом је сравњен велики део престонице, настрадало је више хиљада грађана, нанета је непроцењива штета важним инфраструктурним објектима, националним и културним институцијама. Међу причама које је прекрио заборав је и она неиспричана о судбини [...]
GvozdeniPuk.rs, 7. 1. 2023, Дарко Николић: Чудесни Србин за кога многи данашњи Срби нису ни чули - Милош Васић
На овој фотографији су британски војници. Одушевљени, јер пред њих, на Солунском фронту, излази чувени Србин. За кога многи данашњи Срби нису ни чули.
Погледајте само то одушевљење. И то неких странаца, на територији која им и није нешто битна, нити су их у кући, као клинце, учили о њој, а ни о Србима. А ми, ето, постасмо такви да више од 90% данашњих потомака оних славних јунака из Великог рата, не зна ко је тај Милош Васић коме Британци тако кличу.
Фотографија је настала 25. децембра 1916. године по старом календару. На православни Божић. (Да, православци и даље славе Божић 25. децембр[...]
