За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српска 24, ИН4С, 6. 1. 2025, Иван Милошевић: Крвави Бадњи дан у Луговима, (Пасје гробље) у Колашину [Фото]
У документима се може пронаћи свједочење четничког мајора Јоксимовића који је неколико месеци касније описао ископавање тијела. Писали смо већ о злочину комуниста и партизана на „Пасјем гробљу“ код Колашина, али ћемо поновити да се тај свирепи крвави пир у овом граду одиграо на Бадњи дан 1942. године, а трајао… Глас Српске, 8. 1. 2025, Драга Мастиловић за ’Глас‘: Истина увијек нађе пут да избије на површину
Срби су, прије свега, народ расипне културе, а посебно када је у питању култура памћења. Без адекватних научних резултата историјске науке не може бити ни изградње колективне културе памћења, која ће кроз школски систем бити дубоко усађена у свијест младих генерација, а самим тим и у колективну свијест читавог народа.… РТ Балкан, 7. 1. 2025, О живим ранама и лицемерју: Тридесет и две године од крвавог Божића у Кравици
На Божић 1993. јединице Насера Орића из Сребренице убиле су у овом селу 49 мештана, седморо је нестало, запаљено је 688 српских кућа, 101 дете остало је без једног или оба родитеља, недовољно да се покрену механизми међународне правде Тридесет и две године касније, за браћу и сестре жртава, синове…
СПОНА, 6. 1. 2025, Тужно подсећање на дивљачки масакр над Србима у Поречу на Бадњи дан 1916. [Мапа, Фото]
На Бадњи дан 6. јануара 1916. извршен је дивљачки масакр 103 најугледнија мештанина Пореча, у југозападном делу Македоније у селу Манастирец надомак Брода. Брутална ликвидација Срба Брсјака, од стране бугарских злочинаца позната је под називом масакр крај Дервишке њиве. Кости мученика страдалих уочи православног Божића 1916. положене су у крипти…
Политикин забавник, 3. 1. 2014, Како је Матеј Павлик постао свети Горазд прашки (и српски) [из Архиве]
Рођен у чешкој породици римокатоличке вероисповести, а умро као епископ православне цркве пред немачким стрељачким водом, добивши признање и од државе и од цркве. Прва га је одликовала војним крстом прогласивши га херојем у борби против нацизма, а друга га је признала за светитеља и новомученика. Не баш уобичајен животопис.… РТ Балкан, 7. 1. 2025, Неколико месеци пред смрт Тесла је позивао Хрвате „на братску слогу“ – али узалуд
Узалуд беше Теслин апел: „Само сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа, према Америци, према Човечанству. Ко другачије ради није на добром путу…“ Тесла је преминуо у 87. години, у сну, у апартману на 33. спрату хотела „Њујоркер“, на православни Божић 1943, а прота Душан Шуклетовић је служио опело. Безуспешно…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 27. 2. 2024, Обележено 107 година од Топличког устанка
Био је то једини устанак у некој држави окупираној од централних сила током Великог рата, трајао је непуних месец дана
Прокупље, Куршумлија – Низом културних манифестација у Прокупљу и Куршумлији обележено је 107 година од Топличког устанка, народне буне против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. Државна церемонија у Прокупљу одржана је код споменика Топличанима палим у ратовима 1912–1918 и жртвама у народном устанку 1917. године. У Куршумлији је обележавање одржано у селу Мачковац, где је 26. фебруара 1917. године започела битка која је прерасла у устанак, а дв[...]
Политика, 23. 9. 2024, Љиљана Никшић: О британским херојима човекољубља
У ужасу Великог рата, глас хуманиста надјачао је ратничке трубе, а морал медицинских мисија надвисио је подвиге војсковођа, владара и политичара.
Организација која је предњачила, залагањем српских родољуба и истакнутих Енглеза за које је било питање морала и части да помогну „витешкој Србији” (Gallant Serbia), и која је прва почела са прикупљањем материјалне и хуманитарне помоћи српском народу јесте Српски потпорни фонд. Основан је муњевитом брзином на самом почетку Великог рата – на данашњи дан, пре 110 година. Циљ је био да се хитно пошаље помоћ у виду болница, лекова, завоја и медицински[...]
Глас јавности, 22. 8. 2025, Веритас: Пре 34 године у Сиску почињен један од најтежих злочина над Србима у Хрватској
На данашњи дан пре 34 године, на подручју Сиска почињен је један од најтежих злочина над Србима у Хрватској, када су припадници хрватске полиције и војске убили 15 особа, а више десетина ранили, саопштио је Документационо-информациони центар „Веритас“.
Како се наводи, најмлађа жртва била је девојчица Жељка Боиновић. За овај злочин у цапрашким селима до данас нико није кривично одговарао.
Како је Веритас навео, припадници хрватске полиције и Збора народне гарде су у транспортерима са ознакама ЈНА ничим изазвани „протутњали“ кроз више села и насумично пуцали на мештане.
У раним јутарњим[...]
ИН4С, 31. 5. 2024, Стеван Синђелић војвода Ресавски (1771-1809) – На данашњи дан
На данашњи дан 1809. године погинуо је српски јунак Стеван Синђелић. Ресавски војвода је тада испалио из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку.
На данашњи дан 1809. године погинуо је српски јунак Стеван Синђелић. Ресавски војвода је тада испалио из кубуре хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе с бројно надмоћним Турцима у Првом српском устанку. Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење.
Још прије него ш[...]
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава - Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце.
томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе, као што је доњи, из пера једног високог хрватског клерикалног интелектуалца.
Последњим чиновима Србоцида припада, дакле, и реч (= дело) једног високог ватиканског службеника, хрватског Doctor Theologiae, Juris, Juric canonici, Advocatus Sac[...]
