За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вести онлајн, 21. 9. 2024, Црква је очувала народ на Космету
Без одлуке монаштва и свештенства СПЦ, првенствено Епархије рашко-призренске о останку и организовању преосталих Срба и без оних који нису избегли или који нису протерани, данас не би могли да причамо о постојању српског народа на простору Косова и Метохије. Истовремено, док привремене приштинске институције од почетка нису показивале жељу… СРНА, 21. 9. 2024, Обиљежене 142 године од Улошког устанка – Друге невесињске пушке
Представници општинске Борачке организације из Калиновика положили су данас цвијеће код спомен-плоче, гдје је служен помен за све погинуле у ослободилачким ратовима, а поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка. Наташа Глигорић, праунука Пере Тунгуза, обраћајући се окупљенима осврнула се на историјске догађаје које је водио њен прадјед Перо. Она…
Вечерње новости, 21. 9. 2024, Оца задавили столњаком, а Светомира одвели: Будимир Миленковић 25 година трага за братом кога су киднаповали Албанци на Косову
Политика, 20. 9. 2024, Саво Штрбац: Ко, када и где сме истицати „три прста”
Кад смо помислили да не може бити ништа бизарније од процесуирања Срба у Хрватској за прекршај против јавног реда и мира због објава „неподобних” садржаја на друштвеним мрежама (о чему сам у овој рубрици 20. августа ове године објавио текст „Робијање у Хрватској због Баје Малог Книнџе”), демантовао нас је…
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Злочин на Коранском мосту – 33 године; Храстов икона бранитеља: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици
Навршава се 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања…
СРНА, 20. 9. 2024, На Папратној њиви служен парастос за жртве некажњеног злочина
Помен парастосом код споменика на Папратној њиви код Фоче, на старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, данас су обиљежене 32 године од страдања 42 српска цивила и борца, које су у засједи побили припадници муслиманске војске. Осим споменика, на којем су уклесана имена страдалих, о овом злочину муслиманске војске и данас свједоче…






