За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести онлајн, 21. 9. 2024, Црква је очувала народ на Космету
Без одлуке монаштва и свештенства СПЦ, првенствено Епархије рашко-призренске о останку и организовању преосталих Срба и без оних који нису избегли или који нису протерани, данас не би могли да причамо о постојању српског народа на простору Косова и Метохије. Истовремено, док привремене приштинске институције од почетка нису показивале жељу… СРНА, 21. 9. 2024, Обиљежене 142 године од Улошког устанка – Друге невесињске пушке
Представници општинске Борачке организације из Калиновика положили су данас цвијеће код спомен-плоче, гдје је служен помен за све погинуле у ослободилачким ратовима, а поводом обиљежавања 142 године од Улошког устанка. Наташа Глигорић, праунука Пере Тунгуза, обраћајући се окупљенима осврнула се на историјске догађаје које је водио њен прадјед Перо. Она…
Вечерње новости, 21. 9. 2024, Оца задавили столњаком, а Светомира одвели: Будимир Миленковић 25 година трага за братом кога су киднаповали Албанци на Косову
НА ОЧИГЛЕД моје деветогодишње сестричине, тог 2. августа 1999. године мучки ми је убијен отац Момчило, а брат Светомир је киднапован. Ево 25 година не знам каква му је судбина. Имао је 38 година, био је наставник у Музичкој школи у Приштини. Отац је био пензионер. Никоме нажао нису учинили.… Политика, 20. 9. 2024, Саво Штрбац: Ко, када и где сме истицати „три прста”
Кад смо помислили да не може бити ништа бизарније од процесуирања Срба у Хрватској за прекршај против јавног реда и мира због објава „неподобних” садржаја на друштвеним мрежама (о чему сам у овој рубрици 20. августа ове године објавио текст „Робијање у Хрватској због Баје Малог Книнџе”), демантовао нас је…
Вечерње новости, 20. 9. 2024, Злочин на Коранском мосту – 33 године; Храстов икона бранитеља: Држава му опростила дуг, добио мурал, а мост име по његовој јединици
Навршава се 33 године откад су припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде (ЗНГ) Хрватске, 21. септембра 1991, испред моста на Корани, у Карловцу, зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне Мекушје у касарну Логориште, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА. После преговора и обећања…
СРНА, 20. 9. 2024, На Папратној њиви служен парастос за жртве некажњеног злочина
Помен парастосом код споменика на Папратној њиви код Фоче, на старом макадамском путу Миљевина-Калиновик, данас су обиљежене 32 године од страдања 42 српска цивила и борца, које су у засједи побили припадници муслиманске војске. Осим споменика, на којем су уклесана имена страдалих, о овом злочину муслиманске војске и данас свједоче…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23.5.2015, Смрт мајора Ивана Фрегла
Југословенска војска у отаџбини и избегличка влада прогласили су ослобођење свих Јужних Словена, уједињених под окриљем заједничке мајке - Велике Југославије, као основни ратни циљ
Чим га је југословенска избегличка влада поставила за команданта "свих патриотских снага у Југославији", пуковник Михаиловић је свој покрет преименовао у Југословенску војску у Отаџбини. Ова последња назнака у називу војске била је нужна због тога што су се југословенске ваздухопловне и поморске снаге 1941. године, заједно с владом, такође повукле из земље и биле су под директном британском командом на Блиском ис[...]
Глас Српске, СРНА, 3. 5. 2024, Лале: Дјецу затварали у логоре, а причају о геноциду
У Сребреници су током протеклог рата постојала три логора за Србе у којима је било затворено више од 120 људи, међу којима и дјеца, а убијено их је више од 30, рекао је предсједник Удружења логораша регије Бирач Винко Лале.
Лале је као примјер навео рањеног деветогодишњег Бране Вучетића и Миру Филиповић са седмомјесечним сином Немањом и трогодишњом кћерком Оливером из братуначког села Бјеловац који су били затворени у логор у Сребреници и мучени глађу у просторијама у којима није било гријања.
Он је поменуо и српску дјецу из сребреничког села Чумавићи из кога су муслиманске снаге комплет[...]
Погледи.рс, 11.10.2014, Нова књига: Жртве Лагера Ниш 1941-1944.
Аутори: Небојша Озимић, Александар Динчић, Ивана Груден Милентијевић, Бојана Симовић и Иван Митић
Сарадници: Ратко Лековић, Исидора Стојановић и Зоран Стевановић
Издавачи: Народни музеј Ниш, Нишки културни центар, Медивест КТ
Монографија о жртавама нишког концентрационог логора и свих затвора у окупираном граду одакле су људи одвођени и убијани.
- После 1945. године, први попис страдалих заточених припадника Југословенске војске у отаџбини (четника Драже Михаиловића), сарадника, симпатизера и активиста, са необјављеним документима из различитих архива и музеја.
- Подаци [...]
![ИН4С, Светигора, 10. 10. 2024, На данашњи дан - 10. октобра 1915. године Аустро-Угарска и Њемачка окупирале Београд [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22527-350x200-no.jpg)
ИН4С, Светигора, 10. 10. 2024, На данашњи дан - 10. октобра 1915. године Аустро-Угарска и Њемачка окупирале Београд [Фото]
Током страховитих борби за одбрану Београда октобра 1915. године, када су Србију удруженим снагама напале трупе Аустро-Угарске и Њемачке, да би им се убрзо придружила и Бугарска, херојство бранитеља српске пријестонице задивило је многе, не само савезнике Србије него и противнике.
Удруженим аустро-њемачким снагама супротстављали су се, тада исцрпљени, српски бранитељи. Сам Београд су напала два корпуса, са укупно више од 1.000 топова. Дводневна артиљеријска припрема започела је 5. октобра, када је на Београд испаљено више од 20.000 граната, укључујући и оне највећег калибра. Аустро-њемачко [...]
Вести, 29. 6. 2023, Традиција у Оснабричкој парохији: Парастос на војничком гробљу
Традиционално се уочи Видовдана, у Меморијалном центру у Оснабрику, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, одржава Општи видовдански парастос свим српским страдалницима од Косовског боја до данашњих дана.
Драге госте, владику Григорија и владику Јована, парохијани су дочекали у порти Цркве Светог Георгија. Теодора Дабић и Емилија Тадић су им уручиле букете цвећа. Светој архијерејској литургији у храму присуствовали су бројни верници из целе Немачке, али и из отаџбине, као и представници д[...]
