За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, Срна, 9. 9. 2024, Снимљено свједочанство о погинулом борцу ВРС, добровољцу из Куманова
Фондација „Визуелни архив српског страдања“ снимила је емисију о Горану Николићу, погинулом борцу Војске Републике Српске, првом добровољцу из данашње Сјеверне Македоније, који је 1991. године дошао из Куманова да брани српски народ и Републику Српску. О Горановом животу свједоче његове три сестре – Слађана, Светлана и Фросина, које су…
Фонд стратешке културе, 14. 6. 2017, Витали Жучни: Извештаји – Германска методичност [из Архиве] После Цера и Гучева – На данашњи дан
Тежак војнички пораз на Церу августа 1914. дубоко је ранио сујету КуК солдатеске, и многи њени официри су тајно сањали освету, оптужујући Србе за све послератне невоље код себе. Јачање национал-социјализма у Немачкој крунисано је 1937. године припајањем Аустрије, те се тако једна моћна германска држава поновно граничи са државом…
Вечерње новости, 7. 9. 2024, ТРАГА СЕ ЗА ЈОШ 145 ВОЈНИКА: Трагичне судбине младића који су били припадници бивше ЈНА, у касарнама, током деведесетих
У СЛУЖБЕНОЈ евиденцији Комисије за нестала лица, на територији бивше СФРЈ између 1991. и 1995. као нестало води се још 145 војника бивше ЈНА, у то време једине легитимне војске тадашње заједничке државе, од којих је 40 из Србије. Ово је за „Новости“ потврдила Маја Васовић, самостални саветник, руководилац Групе…
Глас Српске, РТРС, 7. 9. 2024, Гаравице: 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба; Нове провокације – постављена ратна застава БиХ [Мапа]
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, обиљежавају се 83 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце. Служен је парастос и положени вијенци и цвијеће на споменик. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је…
РТРС, Срна, 7. 9. 2024, Поткозарје: Освештан споменик за 624 српска цивила које су побиле хрватске усташе [Мапа]
Његово преосвештенство епископ марчански Сава, викар митрополита бањалучког Јефрема, данас је у Поткозарју код Бањалуке освештао споменик подигнут за 624 српска цивила са тог подручја које су усташе побиле 5. и 12. фебруара 1942. године, међу којима је било и 208 дјеце. Освештењу је претходила литургија у мјесном храму, а…
StellaPolareBooks, 3. 5. 2021, Бранислав Глигоријевић: Комунисти и усташе између два рата – симпатије и контакти [из Архиве]
Контакти југословенских комуниста и усташа између два светска рата већ одавно нису историографска непознаница. Једно од тумачења ове појаве налазимо у књизи старог историчара Бранислава Глигоријевића Коминтерна, југословенско и српско питање, објављеној пре готово 30 година. Глигоријевићева истраживања показују значајно преклапање циљева КПЈ и Павелићевог покрета почетком тридесетих година, због… Не заборављамо – Памтимо
Мондо.ба, Срна, 14. 12. 2024, Неки погубљени пред очима родитеља: Међу жртвама рата у Хрватској 87 дјеце до 18 година
Међу жртвама рата у Хрватској, као и у акцији хрватске војске у БиХ у регистру Документационо-информационог центра “Веритас” води се 87 дјеце до 18 година, а посебно је потресно то што су неки погубљени пред очима родитеља, који су потом убијени.
Директор “Веритаса” Саво Штрбац је рекао да јавност највише зна о убиству дванаестогодишње Александре Зец и њених родитеља Михајла и Марије у Загребу у децембру 1991. године, али да то, нажалост, није усамљен случај.
Осим породице Зец у којој је отац био Србин, а мајка Хрватица, погубљене су и четворочлане мјешовите породице Козбашић у Петрињи у[...]
ИН4С, 23. 10.2021, Годишњица Кумановске битке, повратак српске војске на Косово – Иво Ћипико за „Политику“
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после више од 500 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и оз[...]
РТРС, Срна, 17. 11. 2023, Тридесет двије године од злочина над Србима из Кипа и Клисе
Ликвидација 18 Срба из села Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, који су убијени у Марином Селу код Липика послије мучења, извршена је прије 32 године, а до сада су за тај злочин кажњена двојица припадника хрватских снага који су учествовали у том злочину.
Документационо-информациони центар "Веритас" подсјећа да су припадници хрватске војне полиције су од 12. до 18. новембра 1991. године у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради "измјештања" становништва, похапсили 24 српска цивила, затим их довели у Марино Село, те их затворили и држали[...]
Стање ствари, Светославље, Православие, 4. 6. 2025, Свети Јустин Нови (Ћелијски): Житиjе светог мученика Јована Владимира, краља српског
Нека би Бог Свемилостиви светим молитвама овога Свог Мученика и Чудотворца погледао на људе Своје и на наслеђе Своје, и учинио конац мучењима и избавио нас од видљивих и невидљивих непријатеља наших
вај свети и славни краљ српски и дивни мученик Христов Јован Владимир израсте из благочестивог и царског корена који владаше у српским кнежевинама Захумљу и Превали (која се још зваше Диоклитија, Дукља или Зета). Његов деда зваше се Хвалимир и имађаше три сина: Петрислава, Драгимира и Мирослава. Петрислав прими на управу Зету (Дукљу), Драгимир Травунију (Требиње) и Хлевну (Хум), а Мирослав Подгорј[...]
Слободна Херцеговина, 3. 2. 2022, Страдање монаха Гаврила (Ковачине): Вино служимо само уз причест
Монах Гаврило, мучен најстрашнијим мукама јер није хтео да се одрекне Бога.
Пред сам Други светски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина, син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине. Ковачине су освајале златне медаље на винским салонима у Паризу и Бриселу, и тако постали познати по свом врхунском вину. Касније ће на њиховом отетом раду настати пољопривредни комбинат „Хепок“. Но најлепши грозд из винограда породице Ковачина стигао је у манастир Високи Дечани са Гаврилом.
Гаврило је пре монаше[...]
