За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 6. 9. 2024, Љубодраг Димић: Пропагандни стереотипи да је Србија против НОБ-а: Броз задржао право да одреди време када ће Србија бити конституисана
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица у Новој Југославији. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године. Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра…
Вечерње новости, 5. 9. 2024, Сахрана уз војне почасти: Коначно идентификовано тело војника Слободана Спасојевића (19)
НА Институту за патологију и судску медицину ВМА у Београду данас је обављена коначна идентификација војника бивше ЈНА Слободана Спасојевића, чије је посмртне остатке Комисија за нестала лица Владе Србије преузела од Управе за заточене и нестале Министарства хрватских бранитеља, 3. септембра, на граничном прелазу Батровци – Бајаково. Слободан је…
СРНА, 5. 8. 2024, Аустроугарска власт за таоце бирала виђеније Србе, и са много деце
Од масовног страдања Срба фочанског краја навршило се 110 година, када је аустроугарски окупатор на почетку Првог свјетског рата стријељао 126 и у логоре одвео 356 српских родољуба, од којих се већина није вратила. Убијања фочанских Срба почела су у ноћи између 9. и 10. августа 1914. године, када су…
РТРС, Срна, 5. 9. 2024, Ни послије 31 годину нема одговорних за убиства седам српских цивила у Мирловић Пољу
Тридесет и једна година навршиће се сутра од некажњеног злочина над седам српских цивила, које је у Мирловић Пољу код Дрниша измасакрирала диверзантско-терористичка група Хрватске војске пред очима Унпрофора. Иако се овај догађај од 6. септембра 1993. године одиграо пред очима многобројних припадника Унпрофора, до сада ни пред међународним ни…
Искра, 26. 8. 2024, Добрило Аранитовић: Злочини аустро-угарског окупатора у Мачви августа 1914. према записима учитеља Милана Дачића
Мачва и Подриње због свог изузетног геостратешког положаја представљају подручје које је у последње нешто више од два века било поприште жестоких окршаја српских бранилаца и турских, касније германских освајача. Уклештени између Саве и Дрине, односно Срема и Босне, Мачва и Подриње су од првих дана Карађорђевог устанка били на… Политика, 3.9.2024, Саво Штрбац: Кад нестали заувек нестану
И ове године је Међународни дан несталих (30. августа) обележаван у целом региону пригодним манифестацијама. И ове године су се износили подаци да се из ратова деведесетих са подручја бивше Југославије трага за још између 9.733 особе, колико их је на списку Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК), и 11.323, колико…
Не заборављамо – Памтимо
Спутњик, 30.11.2020, „Дара из Јасеновца“ српски кандидат за Оскара
Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића српски је кандидат за 93. награду „Оскар” Америчке академије филмске уметности и науке, у категорији за најбољи међународни филм (International Feature Film Award), саопштио је данас Филмски центар Србије.
Одлуку је донела комисија у саставу Добривоје Танасијевић - Дан Тана (члан Америчке академије филмске уметности и науке, члан комисије по предлогу ФЦС-а), Мирослав Лекић (испред Удружења филмских уметника Србије), др Ивана Кроња и Тања Бошковић (по предлогу АФУН-а), Сандра Перовић (испред Управног одбора ФЦС-а), Дара Џокић (испред У[...]
SrpskaDijaspora.info, 6.9.2005, Српска гробља из Првог светског рата, Велики Међер – нов почетак сарадње
Мр Небојша Кузмановић о књижевној логорологији
Приликом преводјења на српски књиге словачког писца Лаца Зрубца Побуна у Крагујевцу (која ускоро излази у издању Матице словачке), која говори о трагедији словачких војника у време Првог светског рата – размишљао сам о могућем „реципроцитету” – јер су у то време сви Словени имали исту судбину: Аустро-Угарску. Празнине у мојим сазнањима је допунио, приликом случајног сустрета, приатељ из времена сарадње са часописом новосадских студената Гаудеамус Небојша Кузмановић, садашњи житељ Бачке Паланке.
Већ дуги низ година се мој саговорник бави српс[...]
НовиМагазин, Бета, 29. 09. 2023, Веритас: На данашњи дан 1991, погинули мајор ЈНА Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић
Документационо информативни центар "Веритас" саопштио је да су на данашњи дан 1991. стрељани официри у касарни у Бјеловару, док је мајор Милан Тепић минирао касарну и погинуо, како оружје не би пало у руке припадницима Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске.
Веритас пише да су припадници ЗНГ (зенге) напале касарну "Божидар Аџија" у Бјеловару и да је на крају дана командант 265. механизоване бригаде ЈНА, пуковник Рајко Ковачевић, наредио обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне.
"Након тога су око 19.00 часова припадни[...]
Искра, 15. 12. 2022, Владимир Умељић: ТИШИНА ЈАСЕНОВЦА
Прошло је већ око двадесетпет година откако је позната хрватска књижевница Славенка Дракулић објавила свој трактат „Тишина Јасеновца“ у угледном „Le Monde diplomatique“.
На то ме је „Фонд истине о Србима“ („Foundation for Truth of the Serbs”) из Београда замолио за један осврт, коментар овог њеног текста. Тај прилог је под насловом „Тишина Јасеновца, по Славенки Дракулић“ објављен у следећем броју „Le Monde diplomatique“.
Будући да се на ставу хрватских водећих елита – политичке, клерикалне и интелектуалне – према Србоциду хрватске државе 1941-1945. и Јасеновцу до данас ништа није променило,[...]
![Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20219-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 15. 9. 2022, Илија Илић солунски добровољац из Дримкола [Мапа]
Недеља, 15. септембар 1918. У 5:30 сати отпочео је пробој Солунског фронта. Илија Илић био је добровољац и као припадник 21. пешадијског пука учествовао у борбама на Солунском фронту, као и наредним војним операцијама до краја Светског рата.
Сага о њему почела је много раније, када је покушао да из Румуније, где је као печалбар радио да заради кору хлеба и прехрани породицу, пређе у Србију и пријави се у српску војску као добровољац. Након одбијања румунских власти да му издају неопходну дозволу, почињу његова путешествија. Прешао је пола света путујући да би, на крају, стигао до Солуна и при[...]
