За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести Онлајн, 13. 8. 2024, Гораждевац: Тишина болнија од рана
Тада је имала 13 година и трчала је до Бистрице јер су сви њени другари већ били тамо. Крај реке. А где би деца на 40 степени? Данас, 21 годину касније Драгана Србљак (34) углавном не зна куда иде. Стално је на релацији Гораждевац – Београд – Немачка. Једини дан…
Вечерње новости, 13. 8. 2024, Победа српске тактике над турском силом и француским плановима – 218 година од Боја на Мишару – На данашњи дан
У среду ујутру Турци опколише шарампов (шанац), најпре коњаници… Од осам сати ујутру, па до подне трајао је бој и пало је неколико стотина Турака, а и Срба је доста погинуло и ранило се… Србски коњаници, док су из шарампова пешаци тукли, стајали су у Жабару… Истог дана боја и…
НСПМ, РТ, 12. 8. 2024, КиМ: Изгореле куће три српске повратничке породице у селу Новаке код Призрена
Куће три српске повратничке породице изгореле су у недељу поподне у селу Новаке код Призрена, рекао је један од повратника Спаса Андрејевић. Он је навео је да су изгореле куће породице Дејана Петковића, породице Драгомира Николића, и породице покојног Станислава Николића. „Од кућа су остали само зидови. Комплетно су изгорели…
Глас Српске, 11. 8. 2024, Драган Мијовић: Како је нестао древни српски Дубровник
Наша данашња колективна свијест недовољно је утемељена на националној историји па многима имена важних историјских личности и догађаја не представљају ништа или тек неку магловиту перцепцију прошлости. Но, да бисмо боље разумјели садашњост морамо одбацити ту површност и упорним разгртањем историјских наслага доћи до чињеница које је од нас неко… Глас Српске, Танјуг, 10. 8. 2024, Освештан крст посвећен српским цивилним жртвама страдалим у „Олуји“
На православном гробљу Света Ката у Горњем Селишту код Глине данас је служен парастос српским цивилним жртвама у хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ 1995. године и откривен и освештан крст изграђен донацијом предсједника Републике Српске Милорада Додика. Крст је посвећен свим српским цивилним жртвама Кордуна и Баније убијеним у „Олуји“ почетком…
РТ Балкан, 9. 8. 2024, Зашто Хрвати не могу да се ослободе Томпсона у себи? [FB, Twitter]
„Изгледало“ је да је Јуре Францетић страдао захваљујући квару на авиону и српским сељацима који су препознали крвника који их је слао у Јасеновац. „Изгледало“, јер по призорима који стижу са концерта Томпсона, овај усташки генерал је живљи него икад Хиљаде једва пунолетних младића и девојака сјатило се на концерт…
Не заборављамо – Памтимо
Срна, 8.7.2016, Парастоси убијеним Србима Ливањског поља
БЕОГРАД, 8. ЈУЛА /СРНА/ - У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења "Огњена Марија Ливањска".
Помен страдалима биће служен у недјељу, 24. јула, у Цркви Светих Кирила и Методија у Новом Саду, а 25. јула у Цркви Светог Јована Богослова у Бањалуци.
На сам дан страдања, у понедјељак, 30. јула, помен ће бити служен у Спомен-капели Свете великомученице Марине у Ливну, а 3. августа на гробљу у Челебићу.
Од јуна до почетка августа, а н[...]
Блиц, 22.2.2017, КАКО САМ ПРЕЖИВЕО ЈАСЕНОВАЦ Сећање Рајка Илића на ратне ужасе не бледи ни после 75 година
Следи се крв у жилама Рајка Илића (83) кад прочита да је освануо графит "Србе на врбе" и кад чује да је Томпсон опет певао о Јасеновцу. Јер он је видео те врбе, и Србе на њима, и крв под њима, збегове, логоре, јаме и усташке каме.
Родом Поткозарац, сплетом животних околности Ужичанин, Рајко је са мајком Стојом и петоро браће и сестара преживео пакао Козаре, Градину и јасеновачку кланицу. Рођен је у Кнеж Пољу између Приједора и Босанске Дубице, осам година је имао кад су Павелићеве легије почеле да кољу и пале између Саве и Козаре. Отац му је тад био логораш у Немачкој.
- Јуна 1942. парти[...]
![Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20761-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 15. 6. 2024, Обиљежавање 32 године од егзодуса из долине Неретве: Дани бола за српски народ [Мапа]
Поменом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару и бацањем цвијећа у ријеку Буну данас су обиљежене 32 година од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило огњишта, док се за 81 лицем и даље трага.
Миленка Брстина каже да већ 32 године тражи три члана своје породице, мужа и његова два брата који су нестали у насељу Буна.
- Не постоји размјена, а да нисам била. До сада ништа нађено није. Не тражимо спас ни у полицији, ни тужилаштву. Тужилаштво нијемо ћути, сви ћуте на то. Нема више ни размјена и приче, ни помињања несталих - [...]
Смрт 12 бањалучких беба – Породице преминулих беба још чекају правду
...Дванаест звјездица с неба пало је ноћас на ваш длан цијењени господине, Дванаест звјездица с неба пало је шта су скривиле цијењени господине...
Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, није дозволио да се достави спасоносни кисеоник...Нашим бебама нису дали да дишу и туга је данас још већа, каже Жељка Тубић из Приједора.
Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ
БАЊАЛУКА, 19. МАЈА /СРНА/ - Двадесет и три године траје чекање на правду за смрт 12 беба, које су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одјелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маја до 19. јуна[...]
Глас Српске, СРНА, 30.4.2017, Канонизовани злочин
Бијељина - Злочин у Добровољачкој улици 1992. године, формално је злочин над војницима ЈНА и цивилима који су радили у војсци, али, суштински, то је била брутална и крвава порука Србима и свим заговорницима било какве мултиетничке државе: "Бјежите или умрите".
Током 2. и 3. маја 1992. године у Сарајеву, припадници снага лојалних тадашњем муслиманском лидеру Алији Изетбеговићу и паравојних јединица убили су 42 војника ЈНА и цивила - у Дому ЈНА, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић", на Скендерији, у Добровољачкој улици и на другим локацијама...
Према националном саставу, убијена су 32 Срб[...]
