За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Наука и Култура, 29. 8. 2025, Саша Недељковић: Поморска војна академија Краљевине Југославије у Дубровнику
У Гружу је отворена 1923. Поморска војна академија и дигла се свечано нова ратна застава са грбом. У башти Поморске војне академије дубровачки парох Бошко Митровић благословио је нову заставу, а затим је дон Нико Ђивановић одржао говор о застави св. Влаха на дубровачким бродовима те о значењу нове народне… РТРС, Срна, 18. 9. 2025, У српском селу код Метковића пријетеће поруке ’Убиј Србина‘ и ’ЗДС‘ уочи годишњице усташког злочина [Мапа]
У селу Глушци код Метковића, насељеном искључиво српским становништвом, на асфалту и путоказу за ово село исписане су поруке мржње „Убиј Србина“ и „ЗДС“ /скраћеница усташког поздрава „За дом спремни!“/, потрдили су Срни мјештани овог села. – Синоћ око 23.30 часова кроз село је прошао непознат аутомобил, по повратку су… Српски меморијал, Политика, 5. 1. 2013, Холанђани трагају за српским гробовима [из Архиве] Мапа
Миодраг Гавровић, осамдесетједногодишњи земљорадник из Милочаја код Краљева пре два дана је тек, после више деценија, дознао шта се збило са његовим стрицем Милошем Гавровићем. Покрај спомен-обележја на месном гробљу те информације и смртовницу пружили су му политиколог Фабијан Вендриг из холандског града Ден Бош и Татјана Раковић из Београда,… Министарство одбране Републике Србије, 18. 9. 2025, Битка на Кајмакчалану [Видео]
Битка на Кајмакчалану август–септембар 1916. После реорганизације српске војске на Крфу и Бизерти, крајем априла 1916. године, отпочело је њено пребацивање на полуострво Халкидики у близини Солуна. Ту је 129.000 српских војника требало да прими артиљерију, стоку и другу опрему, а потом да поседне централни део фронта од Вардара до… СПОНА, 29.07.2025, Подсетник на војводу Глигора (Соколовића) Небреговског [In memoriam]
Наврши се 115 година од погибије великог српског војводе и бранича српске раје Глигора Соколовића. Погинуо је од стране Турака, након Младотурске револуције. Глигор Соколовић (Љамевић) – Небреговски (Небрегово, 17. јануар 1872 — Небрегово, 29. јул 1910) је био српски четнички војвода с краја 19. и почетка 20. века. Рођен… СРНА, 17. 9. 2025, Парастос за 16 убијених Срба у Сердарима [Мапа] На данашњи дан
Злочин у Сердарима један је од највећих и најстрашнијих у општини Котор Варош јер је почињен над цивилима, али рука правде још није стигла злочинце, истакнуто је на обиљежавању 33 године откако су припадници муслиманских снага убили 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцуз. Код спомен-обиљежја у селу Сердари… Не заборављамо – Памтимо
РТС, РТРС, 22.3.2018, Годишњица усташког злочина у Старом Броду
Изасланик предсједника Републике Српске, Миладин Драгичевић, положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе Црне легије Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.
У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарај[...]
Б92, 1.10.2016, Масовне гробнице широм Србије, злочинци некажњени
Београд и већи градови у Србији су препуни необележених масовних гробница, грађана стрељаних без суда после 1944. године.
Државна Комисија за тајне гробнице је на крају свог рада документовала податке за више од 59 хиљада убијених.
„Немојте му више доносити храну и веш, није потребно“. То је била злокобна реченица које су се највише плашили сродници људи које су припадници Озне хапсили од јесени 1944. и доласка комуниста на власт.
Добривоје Томић је имао десет година када је без било каквог суда убијен његов отац Душан, предратни индустријалац из Бољевца. Једног фебруарског дана 1945.[...]
Спутњик, 8. 3. 2023, Тридесет страшних судбина на једном месту: Документ о голготи Срба који још доказују да су жртве
Књига „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“ представљена је данас у галерији „Жад“. Удружење породица „СУЗА“ омогућило је стварање писаног сведочанства о страдању српског народа у Хрватској између 1991. и 1995. године. Тридесет исповести о личним трагедијама српских породица преточено је у књигу о страдању које траје и дан данас.
Тридесет сведочанстава објављених на српском и енглеском језику остаће као писани споменици који ће мучеништво српског народа са простора Хрватске отргнути од заборава.
Нестали, погинули, проказани и они без права да дођу до истине и сахране своје најм[...]
Амерички професор проноси истину о пашким логорима смрти
Дани Новак имао је непуне две године када се из Загреба одселио у Израел, а потом у САД. Ипак, није заборавио страдања чланова своје породице у усташким логорима на острву Паг.
Дани Новак, професор математике на Итака колеџу у Њујорку, доживео је током протеклог викенда непријатан инцидент. Хрватска полиција спречила je израелскo-америчку филмску екипу, с којом је био на Пагу, да сними делове овог острва, где се током 1941. године налазио усташки концентрациони логор.
Ко је њујоршки професор који се тренутно налази у родном Загребу и зашто је његов долазак са израелским и а[...]
![НСПМ, ИН4С, Срна, 30.7.2024, Навршавају се 83 године од усташког покоља Срба на подручју Ливна - Молитвено сећање [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21504-350x200-no.jpg)
НСПМ, ИН4С, Срна, 30.7.2024, Навршавају се 83 године од усташког покоља Срба на подручју Ливна - Молитвено сећање [Мапа]
Покољ у шуми Копривници био је крвави увод у масовне покоље који ће се догодити до краја јула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, која су до сада утврђена.
Усташе су упорно тврдиле да Србе протерују у Србију, а егзекуције су вршиле најчешће ноћу, све до масовних покоља које су извршили 29. и 30. јула. Када је, нажалост касно, Србима постало јасно да је почело њихово истребљење, више није било могућности за озбиљнији и организовани отпор јер су већ били разоружани, а они који би отпор могли организовати били су побијени.
Дана 28. јула усташе су поклале Србе који су се лечили у[...]
