За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 23. 3. 2025, Станови: Служен парастос жртвама ’Крвавог прољећа‘ усташких јединица 1945. [Мапа]
У добојском насељу Станови данас је обиљежено 80 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана. Парастос је служен пред спомеником страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима. Стана Горановић потомак је Драге Нинковића…
РТ Балкан, 22. 3. 2025, Крвави Младенци у Старом Броду на Дрини: Устраши се река, устави таласе… [Мапа]
У Старом Броду код Вишеграда данас је обележено је 83 године од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су на монструозан начин побиле хрватске усташе Јуре Францетића. Служен је парастос, положени венци и спуштено цвеће у реку Дрину. – Агенција СРНА Многи су сами скакали у Дрину, нису… Vesti Online, 18. 3. 2025, Душко Челић: Мартовски погром
Реч “погром” је староруског порекла и могла би се буквално превести као: пустошење, разарање, уништавање. У политичкој терминологији израз погром означава напад гомиле, руље, одобрен изричито или прећутно од власти а усмерен на пустошење, разарање или уништавање неке нациналне, верске или расне групе или мањине и њене имовине. Ових се…
KoSSev, 21. 3. 2025, Албански професори: Цркву у Приштини требало срушити, Срби нису постојали у средњем веку, погром у марту 2004. исценирао БГ; Епархија: Отворени позив на уништавање верских објеката
Епархија рашко-призренска Српске православне цркве изражава дубоку забринутост и снажан протест поводом овонедељних изјава двојице албанских професора о православним споменицима на Косову, међу којима је и она да је Цркву Христа Спаса у Приштини требало срушити након рата на Косову. Реч је о професорима Јусуф Буџови и Енвер Реџа који… Политика, 18-21. 3. 2025, Саво Штрбац: Три деценије од нестанка Републике Српске Крајине
У тексту “Неопходна историјска дистанца за научни скуп” (објављен 9. јула 2024. на овим страницама), објавио сам одговор Извршног одбора Српске академије наука и уметности (САНУ) на Иницијативу “Веритаса” да се у тој научној установи, половином 2025. одржи Међународни научни скуп под називом “30 година по завршетку рата на подручју…
СРНА, 20. 3. 2025, Служен помен најмлађем одликованом борцу Споменку Гостићу
У порти Спомен-храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас је служен помен најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу који је погинуо на данашњи дан прије 32 године на озренско-маглајском ратишту. Протојереј-ставрофор Јован Михајловић рекао је новинарима да је на овај начин одата захвалност Гостићу и свим јунацима и…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, СРНА, 26.3.2017, Обиљежавање 25 година од злочина над Србима у Сијековцу
У Сијековцу код Брода данас се обиљежава 25. годишњица злочина над Србима које су убиле регуларне снаге Хрватске, заједно са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ.
Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом поручио је након служења парастоса у Цркви Свете великомученице Марине у Сијековцу, код Брода, да је свако сјећање на невино страдале жртве болно, али да се једина утјеха налази у Богу. Парастос је служен поводом 25 године од страдања 46 српских цивила из овог мјеста 1992. године.
"Најстрашније је то што су ове жртве страдале од он[...]
Глас Српске, СРНА, 25. 2. 2019, Живи и мртви сарајевски Срби у истој избјегличкој колони - Збогом Сарајево
Пале - Ових дана навршава се 23 године од егзодуса сарајевских Срба након потписивања Дејтонског споразума, када је око 150.000 Срба трајно напустило своја прадједовска огњишта и када су оставили своје домове и све што су прије њих генерације и генерације Срба вијековима стварале.
"Фебруар и почетак марта 1996. године... Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева - Грбавицу, Неђариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац - и савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама напуштали куће и станове, њиве, воћњаке, очевину и дједовину", наводи Славко Јовичић С[...]
РТРС, 2.5.2018, Почаст за 383 српске жртве страдале у Коњицу
Данас је одата почаст за 383 српске жртве, страдале током рата у општини Коњиц. Око седам хиљада Срба који су прије рата живјели у Коњицу, расељено је широм свијета. Коњичани су својим мртвима одали пошту у Гацку, гдје је прије двије године изграђен заједнички споменик за цивиле и борце.
На мермеру уклесана 383 имена. Међу њима дјеца, жене, старци, жртве логора Челебићи и Мусала, борци, припадници Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде. Коњиц је једна од најстрадалнијих општина за српски народ, гдје су у масовним злочинима убијане комплетне породице.
"Убијен ми је отац, стриц, бројн[...]
![Борба за веру, 29. 1. 2024, Предраг Р. Драгић Кијук: Заветни народ [In memoriam - 29.1.2012]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18460-350x200-no.jpg)
Борба за веру, 29. 1. 2024, Предраг Р. Драгић Кијук: Заветни народ [In memoriam - 29.1.2012]
а одмах кажем, има мало издавача чије књиге одишу љубављу. У те малобројне издаваче спада свакако и манастир Рукумија. Никад до сада нисмо имали милоснијег издавача него што је то манастир Рукумија. И то је једини издавач чије књиге у великом тиражу успевају да пређу најважнији пут, а то је пут од себе до другога.
да кажем још нешто, Царев завет Николаја Велимировића није писан као књижевни текст. И више од тога, Царев завет светог владике Николаја није писан као текст за сценско извођење и зато је добро што сте вечерас чули како се уместо ритамског читања, како се уместо сценских пауза и [...]
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
