За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Слободна Херцеговина, Извор, 2. 4. 2025, 110 година од смрти Никодима Милаша – епископа далматинског и великог учитеља цркве Христове
Ова година могла би се назвати и годином Никодима Милаша, који је преминуо на овај датум прије тачно 110 година у Дубровнику, уочи свог 70. рођендана. Тим поводом преносимо текст Ваксе Радуловић публикован у листу Извор 2021. године Свестрана личност Никодима Милаша, православног епископа далматинског и изузетно плодног научног радника… РТ Балкан, Танјуг, 1. 5. 2025, Годишњица напада НАТО-а на аутобус Ниш експреса: Вапај родитеља за убијеном децом
У ракетном нападу НАТО-а на аутобус Ниш експреса, на мосту у месту Лужане код Подујева, 1. маја 1999. године страдале су 44 особе На гробљу у Грачаници данас је, на 26. годишњицу ракетног напада НАТО-а на аутобус Ниш експреса у месту Лужане код Подујева, одржан парастос брату и сестри Марији…
РТРС, Срна, 1. 5. 2025, У Београду и Градишки служен парастос и положени вијенци поводом 30 година од страдања Срба у „Бљеску“
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за погинуле у хрватској злочиначкој војној операцији „Бљесак“, поводом обиљежавања 30 година од погрома над Србима у Западној Славонији. Парастос је служило свештенство Српске православне цркве у присуству избјеглих и протјераних Срба из Хрватске, породица жртава и представника њихових удружења.…
РТ Балкан, 25. 4. 2025, „Кад је рат враћен у Европу“: Без равноправности у свету нема ни опстанка
Историјска чињеница је да је америчка влада Била Клинтона 24. марта 1999. агресијом на СРЈ вратила рат у Европу, поручио је некадашњни министар спољних послова Живадин Јовановић Зборник радова „Кад је рат враћен у Европу“, са Међународне конференције одржане у марту 2024. године, који садржи више од 80 излагања домаћих…
РТРС, Срна, 30. 4. 2025, Нико није одговарао 30 година након хрватског злочина против Срба у акцији „Бљесак“
Навршава се 30 година од агресије хрватских оружаних снага против Срба у Западној Славонији, познате као „Бљесак“, током које је 1. и 2. маја 1995. године погинуло и нестало 283 особа, међу којима 40 одсто цивила, међу којима 57 жена и 12 дјеце, те протјерано 15.000 Срба, а за овај… Глас Српске, СРНА, 30. 4. 205, Ни послије 31 године нема пресуда за убиство четворо младих Срба
ДОБОЈ – Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 31 године нико није одговарао нити је неуставно Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању овог злочина. Од испаљене…
Не заборављамо – Памтимо
![Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19696-350x200-no.jpg)
Detektor.ba, 14. 6. 2022, Драгиња Унковић: Јуни на Буни, тешки и тужни дани за породице несталих [Мапа]
Јуни је за Драгињу Унковић, њене двије сестре и мајку некада био мјесец радости, а одавно већ мјесец болних успомена. У јуну 1992. године је посљедњи пут видјела свога оца Миленка Бошковића, који је нестао на Буни у Мостару и за чијим посмртним остацима и данас трага.
“Ови дани нам баш тешко падају, 9. јуна је тати рођендан, а сад је и тај кобни четрнаести… Туга. Сваке године у том периоду навиру сјећања. Све полако тоне у заборав, али тата никако”, започиње причу за Балканску истраживачку мрежу Босне и Херцеговине (БИРН БиХ) Драгиња Унковић, која тачно три деценије чека било какву информац[...]
Вечерње новости, 1.5.2016, Испуњена жеља војводе Бојовића
Јованка Симић | 01. мај 2016.
Сто година смо се оглушивали о молбу великог ратника да не заборавимо Србе страдале у логору Нађмеђер. На мермерном спомен-зиду највећег гробља после Зејтинлика биће уклесана имена 6.000 страдалника
Дај Боже, да им се њихова велика уједињена отаџбина што скорије одужи великим и достојним спомеником.
Овом реченицом, у којој има прекора због пословичне српске заборавности и молбе да се кад-тад присетимо пострадалих у Великом рату у словачком логору Нађмеђер, војвода Петар Бојовић завршио је 1936. године предговор књизи историчара Ристе Ковијанића "Нађмеђе[...]
РТРС, СРНА, 21.3.2017, У Бањалуци промовисана фотомонографија "Страдање СПЦ у НДХ"
У Бањалуци је вечерас промовисана фотомонографија "Страдање Српске православне цркве /СПЦ/ у НДХ", у којој историчар Јован Мирковић обрађује уништавање цркава, манастира, парохијских домова и гробаља, као и убиства и протјеривања свештенства СПЦ са тог подручја.
Мирковић је рекао да је фотомонографија својеврстан наставак његове књиге "Злочини над Србима у НДХ" и садржи илустративни материјал о 685 порушених, оштећених, уништених и запаљених цркава, те 227 убијених свештеника.
"Говори и о страдању Срба, јер они који су жељели уништити српски народ прво су уништавали његово духовно биће",[...]
Прокупље на длану, 25.2.2917, Бошко Чупић и Роса Пантић симболи Топличког устанка
Топлички устанак који је био једина ослободилачка борба у фебруару 2017. године у поробљеној Европи одликовао се храброшћу пре свега обичног становништва, које је желело да скине терет ропства са својих нејаких плећа. Зато су и симболи ове борбе пре свега људи из народа, као што је Бошко Чупић у Прокупљу и Роса Пантић у Блацу. На билбордима који су у знак Топличког устанка постављени у Прокупљу налази се лик мршавог, високог човека, који је према речима упућених заштитни знак топличког ратника не само у Топличком устанку, већ уопште. Реч је о четовођи Бошку Чупићу, који је као оснивач и команд[...]
Срна, 20.5.2016, Служен парастос и положено цвијеће на гробном мјесту 12 беба
Бањалука - На гробном мјесту 12 беба на Новом гробљу у Бањалуци данас је служен парастос и положено цвијеће поводом 24 године од смрти бањалучких беба због недостатка кисеоника 1992. године.
Парастос су служили свештеници бањалучке епархије, а цвијеће су положили делегације Удружења "12 беба", Народне скупштине Републике Српске, Миладин Драгичевић као изасланик предсједника Српске, те делегација Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рек[...]
