За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Вечерње новости, 5. 8. 2024, Крвава партизанска жетва: Четири колубарска села пре осам деценија била завијена у црно због акције паљења жита
Колубарска села Дудовица, Чибутковица, Барзиловица и Жупањац била су, пре осам деценија, за време Другог светског рата, завијена у црно. У акцији паљења жита, 4. августа 1944. године, партизани су убили 15 младих људи распоређених да чувају вршалицу и летину. О овој трагедији, генерацијама се преносило шапатом, све је полако…
СРНА, 4. 8. 2024, Помен за паљанске Србе убијене у логору Крушчуца [Мапа]
У Крушчици код Витеза у Федерацији БиХ данас је служен помен за 74 логораша, становника општине Пале, које су усташе звјерски убиле у ноћи између 5. и 6. августа 1941. године. Парастос за убијене Паљане служио је парох травнички отац Горан Живковић, саопштено је из Борачке организације општине Пале која…
Вести Онлајн, 4. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (2): Систематско брисање историје
Историчар, др Петар Ристановић упозорава на чињеницу да је Унеско на своју листу уврстио четири споменика српске средњовековне културе чиме им је пружена каква-таква врста глобалне заштите, али да је озбиљан проблем што на стотине других споменика српске културне баштине на простору Косова и Метохије нису у оваквој позицији.…
Политика, 4. 8. 2024, Чедомир Антић: Крај рата Срба и Хрвата?
Наведимо само понешто, а да притом занемаримо Други светски рат: погроме с почетка 20. века над Србима у Загребу; како је Хрвату учињена част да 1914. испали прву гранату на Београд; Хрват је победио на конкурсу за израду споменика аустријске победе на месту срушене Његошеве капеле на Ловћену, други Хрват…
Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]
У летњој поподневној вреви села Бенитсес на Крфу рођени Београђанин Жељко Поповић руком је показивао на кућу у самом срцу локалног шеталишта, објашњавајући да је на спрату с чела једноспратне камене зграде испред нас живео српски војвода Степа Степановић око три месеца, од јануара до априла 1916. Онда је Жељко… РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек’ опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба – да се памти, да се не заборави – На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941.…




