За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 5. 8. 2024, Крвава партизанска жетва: Четири колубарска села пре осам деценија била завијена у црно због акције паљења жита
Колубарска села Дудовица, Чибутковица, Барзиловица и Жупањац била су, пре осам деценија, за време Другог светског рата, завијена у црно. У акцији паљења жита, 4. августа 1944. године, партизани су убили 15 младих људи распоређених да чувају вршалицу и летину. О овој трагедији, генерацијама се преносило шапатом, све је полако…
СРНА, 4. 8. 2024, Помен за паљанске Србе убијене у логору Крушчуца [Мапа]
У Крушчици код Витеза у Федерацији БиХ данас је служен помен за 74 логораша, становника општине Пале, које су усташе звјерски убиле у ноћи између 5. и 6. августа 1941. године. Парастос за убијене Паљане служио је парох травнички отац Горан Живковић, саопштено је из Борачке организације општине Пале која…
Вести Онлајн, 4. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (2): Систематско брисање историје
Историчар, др Петар Ристановић упозорава на чињеницу да је Унеско на своју листу уврстио четири споменика српске средњовековне културе чиме им је пружена каква-таква врста глобалне заштите, али да је озбиљан проблем што на стотине других споменика српске културне баштине на простору Косова и Метохије нису у оваквој позицији.…
Политика, 4. 8. 2024, Чедомир Антић: Крај рата Срба и Хрвата?
Наведимо само понешто, а да притом занемаримо Други светски рат: погроме с почетка 20. века над Србима у Загребу; како је Хрвату учињена част да 1914. испали прву гранату на Београд; Хрват је победио на конкурсу за израду споменика аустријске победе на месту срушене Његошеве капеле на Ловћену, други Хрват…
Вечерње новости, 4. 8. 2024, У дубини Крфа чује се српска труба: Између четири милиона стабала маслине живе чудесне приче о распећу и васкрсу народа и војске у Великом рату [Мапа]
У летњој поподневној вреви села Бенитсес на Крфу рођени Београђанин Жељко Поповић руком је показивао на кућу у самом срцу локалног шеталишта, објашњавајући да је на спрату с чела једноспратне камене зграде испред нас живео српски војвода Степа Степановић око три месеца, од јануара до априла 1916. Онда је Жељко… РТ Балкан, 4. 8. 2024, Ко може нек’ опрости: Пребиловци, 83 године од покоља Срба – да се памти, да се не заборави – На данашњи дан [Мапа]
Kад су педесетих година прошлог века у школи у Пебиловцима прозивали децу, истовремено су прозивали и живе, рођене од 1942. па надаље и мртве дечаке и девојчице побијене 1941, једно одељење у учионици, друго у јами Нису злочин у Пребиловцима, крваво, бестијално оргијање које је започело на данашњи дан 1941.…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 22.4.2017, Кукољ: Крици, јауци, раздвајање дјеце од мајки, убијање...
Добрили Кукољ, тада десетогодишњој дјевојчици, у памћење се урезала слика дјеце у Јасеновцу, које су усташки стражари, након што би умрла, купили и бацали у Саву.
БАЊАЛУКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Некадашња јасеновачка логорашица Добрила Кукољ никада није заборавила ужасе из тог усташког концентрационог логора - крике, јауке, ужасе, раздвајање од мајке, плач, убијање, забадање ножа, гладовање...
"Моје прво сјећање на Јасеновац су улазак у тај пакао /1942/, јауци и ријечи `Куд нас воде - воде нас у пећ`", посвједочила је она за Срну, поводом обиљежавања 72 године од пробоја из тог злогласног [...]
Глас Српске, 10. 7. 2023, Смиљан, мјесто гдје је Тесла спознао прва открића: Прича о научнику који је освијетлио свијет
Смиљан. Родно је то мјесто, нашег највећег научника свих времена Николе Тесле. Када у Смиљан дођете, препоручујемо вам, да најприје посјетите Православни храм Светих апосотола Петра и Павла.
Овај храм је изграђен 1765. За вријеме Другог свјетског рата је порушен, па је обновљен 1986. године. У овом храму је својевремено службовао српски прота Милутин Тесла, отац нашег највећег научника Николе Тесле. Важно је рећи, да је управо у овом храму крштен Никола Тесла, 1856. године, јавља Српска кафе.
Иначе, родна кућа Николе Тесле је намјенски саграђена као парохијски дом. Изнад цркве и дома се [...]
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2024, Обиљежено 30 година од злочина у Tрнову
Муслиманске снаге су прије 30 година на данашњи дан у мјесту Чакле, у федералној општини Трново, прекршиле примирје и мучки убиле 21 припадника Војске Републике Српске, међу којима су биле и медицинске сестре, а за овај мучки злочин нико није одговарао.
Тим поводом данас су прислужене свијеће у спомен-соби, те служени литургија и парастос у Цркви Светог Петра Сарајевског у Војковићима погинулим и умрлим припадницима Друге сарајевске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске.
Предсједник Борачке организације “Илиџански борац” Саша Шкобо рекао је да је то један од најтежих дана у ис[...]
Вечарње новости, 19. 6. 2015, Срби у Сребреници и Братунцу: Ко ће за наше жртве да пише резолуцију, наш бол нико не чује...
Милена МАРКОВИЋ | 19. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Људи још памте зулуме муслимана под Орићевом командом (1). Милена Јовановић: Не боле ме моје ране, само душа за страдалом ћерком Раденком. Супругу Милисаву убили мајку, брата и синовца
НЕМА ноћи да не сањам Раденку. Грлим је. Грли ме. Тај сан кратко траје. Онда сањам како, одозго с брда, наваљује војска сребреничких муслимана. Враћају ми се све те слике ужаса. И, тако сваке ноћи. И, тако... да вам кажем, не знам како сам још жива.
Бјеловац, на петом километру од Братунца према Скеланима. Овде живе, а као да нису живи, Јовановићи. Мил[...]
![СРНА, 19. 3. 2023, Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12601-350x200-no.jpg)
СРНА, 19. 3. 2023, Добој: Служен парастос жртвама усташких злочина [Мапа]
У добојском насељу Станови данас је служен парастос поводом 78 година од усташког злочина над 30 српских мјештана, међу којима је било 12 дјеце, а најмлађа жртва је имала само четири дана.
На данашњи дан прије 78 година усташе из насеља Присаде и околних села убиле су, а потом запалиле 30 мјештана Станова.
Парастос је служен поред споменика страдалима код Цркве Рођења Светог Јована Крститеља у Становима.
Драго Алаџић, који је у вријеме покоља имао двије године, каже да му је током покоља страдао дјед, а о страхотама које су починиле усташе причао му је отац.
Он каже да се усташки п[...]
