За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 16. 7. 2024, У српском селу Грмуша нема ниједног повратника [Мапа]
У српском селу Грмуша код Бихаћа гдје је прије рата живјело око 400 мјештана у 89 кућа, данас нема ниједног сталног становника, рекао је парох бихаћки Славиша Милиновић. Милиновић је навео да данас у овом селу нема струје, да воде није било ни прије рата, те да све то отежава…
Глас Српске, 15. 7. 2024, Град Лукавац опструише окупљање Срба на Озрену [Мапа]
Град Лукавац у Федерацији БиХ опструише изградњу објекта у Бријесници Горњој на Озрену гдје би се окупљали Срби, што је још један вид притиска на српски народ тог краја, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ. Ријеч је објекту старе школе у Бријесници Горњој који се намјерава…
Вечерње новости, 14. 7. 2024, Чемпреси са Хиландара изнад гробова српских јунака: На Крфу где лежи Јанис Јанулис који је ковао братство наша два народа током Великог рата
СЕЛО се зове Епископијана, а гробље је на самом врху, путем из села, нема 50 метара. И даље се не може никуд – пута нема. Изнад мермерних споменика је небо и сунце. Лево испод пуца видик на море, а иза и десно су макија и камењар. Баш ту, на врху,… Вечерње новости, 14. 7. 2024, Албански нацисти и ЦИА важни сарадници: Тирана и Приштина више од 70 година деле сан о ’Великој Албанији‘ са америчком администрацијом
Након вишегодишњег праћења његове делатности, ЦИА је 1956. године одлучила да Џаферу Деви одобри америчку визу и долазак у САД. У извештају о Деви који је претходио његовом доласку у Америку, ЦИА га није означила као нацистичког функционера и ратног злочинца, него као „антикомунисту“ са „истинским патриотским мотивима“ за политичко…
Глас Српске, Танјуг, 13. 7. 2024, Загреб не жели да призна да је НДХ водила геноцидну политику према Србима
Изложба о Холокаусту и усташким злочинима, у организацији Музеја Холокауста из Вашингтона и хрватских институција, отказана је крајем прошле године, јер је хрватска страна одбила да се на једном паноу наведе да је НДХ водила геноцидну политику према Србима, пише портал портал „Новости“ позивајући се на више извора. Портал наводи…
РТРС, Срна, 13. 7. 2024, Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ: На Грбавици убијено више од 80 цивила
На Грбавици је од 1992. до 1995. године убијено више од 80 српских цивила од снајпера, граната и различитих минско-експлозивних средстава испаљених из дијела Сарајева под контролом муслиманске армије и полиције, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. На Грбавици је од 1992. до 1995. године…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 17. 4. 2024, Јосип Броз бирао циљеве: Пре 80 година на Васкрс 16. и 17. априла 1944. савезници бомбардовали Београд са 1.457 бомби
Васкрс, 16. и 17. априла 1944, били су дани голготе Београда када је у англо-америчком бомбардовању убијено више од 2.000 српских цивила.
Када су 16. априла на небу видели америчке ’летеће тврђаве‘, Београђани су не слутећи претњу викали: „Наши, наши!“, мислећи да се враћају из битака са нацистима на Источном фронту.
- Кад је на небу престонице препознало савезничке авионе, становништво је било обузето одушевљењем. Свет је веровао да се авиони враћају после бомбардовања непријатељских циљева у Мађарској. Тек кад су затрештале прве експлозије савезничких бомби, становништво је потрчало у скло[...]
РТРС, Срна, 25.9.2021, Прањани: Обиљежено 77 година од операције „Халијард“
У Меморијалном центру на Галовића Пољу у Прањанима, обиљежено је 77 година од операције "Халијард", у којој су припадници Југословенске војске у отаџбини и локално становништво омогућили евакуацију око 500 савезничких авијатичара које су снаге нацистичке Њемачке обориле у Другом свјетском рату.
Обиљежавање је почело полагањем вијенаца уз емитовање химни САД и Србије, након чега је служено у цркви Вазнесења Господњег у Прањанима, а извршена је и додјела сертификата у Основној школи "Иво Андрић" у овом мјесту.
У оквиру церемоније откривен је споменик посвећен припадницима Војнообавештајне [...]
Глас Српске, 15.8.2021, Борис Радаковић: Усташка упоришта под Козаром (1) - Убијани само зато што су били Срби
Једно од најјачих усташких упоришта у срезу Приједор и шире било је у мјесту Козарац, на чијој територији су апсолутну већину становништва чинили муслимани. По попису из 1931. године, општина Козарац имала је 10.303 становника, од тога 7.448 муслимана, 1.831 Србина, док су остатак чинили Украјинци, Хрвати и остали. У самом Козарцу скоро да и није било припадника ниједног другог народа осим муслимана.
Током Илинданског покоља 1941. године, а према документима НДХ и њемачке војске, на подручју овог среза ликвидирано је око 1.500 Срба. Усташе из Козарца убиле су неколико стотина Срба и њихова [...]
![Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18733-350x200-no.jpg)
Глас Српске. 5. 2. 2024, Сјећање на усташки покољ у Поткозарју [Мапа]
Удружење грађана Козара у суботу обиљежава 82. годину од страдања српских цивила које су убиле усташе 5. и 12. фебруара 1942. године у поткозарским селима.
Након литургије, биће уприличен парастос и полагање вијенаца за убијене српске цивиле.
Предсјдник УГ "Козара" Зоран Милаковић рекао је за Глас Српске да се скоро седам деценије ћутало о покољу српских цивила у Поткозарју (Ивањској), Пискавици и Верићима.
- Нису се држали парастоси, људи су убијени на кућном прагу и сви су сахрањивани у своје двориште. Није постојало спомен обиљежје за исте, сада је завршено, а у том покољу у Другом[...]
СРНА, 12.4.2017, Навршиле се 72. године од пробоја Сремског фронта
БЕОГРАД, 12. АПРИЛА /СРНА/ - На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије.
Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида, саопштено је из Владе Србије.
Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, као и удружења за његовање тр[...]
