За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, Фонд стратешке културе, 18. 8. 2014, Витали Жучни: Век после битке на Церу „дођи Швабо, да видиш“ [из Архиве]
Аустро-Угарски Генералштаб сачинио је после јапанског напада на далеком истоку и пораза руске флоте код Цушиме, почетни операцијски план као стратегиски документ за превентивни оружани напад на Србију иза проглашења анексије БиХ. План је као кључну битну одредницу садржавао предвиђање реакције руске војске, на агресију против Србије. Ако Русија не… Одбор за заштиту права Срба у Федерацији БиХ, СРНА, 6. 9. 2025, Сарајево ћути о злочину који је Додик спасио од заборава – Гаравице
У сарајевском јавном простору ни данас нема мјеста за страдање 12.000 Срба у Гаравицама 1941. године, које је од заборава спасио предсједник Републике Српске Милорад Додик, саопштено је из Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ. „Захвални смо предсједнику Српске Милораду Додику јер је Гаравице спасио од заборава. Додик…
Седма сила, 23. 3. 2023, Драган Р. Млађеновић: Трајна криза хрватског идентитета [из Архиве]
У чланку „Истина о Македонији“ српски писац и племић Спиридон Гопчевић (Трст, 1855 – Берлин, 1928) износи статистичке податке из непристрасних страних извора. Гопчевић пише да је Француз Лавале за 1873. годину проценио „илирску или српску породицу“ на осам милиона душа: у Србији 1,500.000, у БиХ 900.000, у Црној Гори… РТРС, 6. 9. 2025, У Сребреници приказан филм ’Горан Зекић – први од нас‘
У сребреничком културном центру синоћ, 5. септембра, премијерно је приказан документарни филм „Горан Зекић – први од нас“ аутора ратног новинара Љубише Милутиновића, који говори о животу и смрти пријератног сребреничког судије и народног посланика Горана Зекића. Горан Зекић био је судија и адвокат у Сребреници, затим народни посланик у…
РТРС, Глас Српске, Срна, 6. 9. 2025, Подгорија, Мркоњић Град: Служен парастос српским страдалницима у Другом свјетском рату [Мапа]
У мјесту Подгорија код Мркоњић Града данас је служен парастос за 204 српске жртве из овог села, које су усташке хорде мучиле и убиле на данашњи дан 1941. године. Душко Милетић из Борачке организације Мркоњић Град рекао је да су на овом стратишту из Другог свјетског рата усташе на превару…
РТС, 21. 8. 2025, Весна Кнежевић: Госпа, Томпсон и битка за Хрватску од сто посто
Концерти Марка Перковића Томпсона, одржани у Загребу (5.7) и Сињу (4.8) доминантна су тема овог лета у хрватској јавности. Реакције на реакције на те рок концерте посебног типа доминирају на насловницама чак и преко тема као што су мировни преговори око Украјине, или нереди у Србији. Два последња низа ланчаних… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 10. 6. 2025, Обиљежене 33 године од звјерског убиства свештеника Недељка Поповића
У порти Храма Светог великомученика Геогрија у Трнову данас су обиљежене 33 године од мученичког страдања свештеника Недељка Поповића, којег су звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.
Начелник општине Трново Мирослав Бјелица изјавио је новинарима да се данас навршавају 33 године од страдања свештеника Поповића, који је покушао да спасе неколико цивила из села Лисојевић.
„У том покушају наишао је на блокаду такозване Армије БиХ гдје је заробљен и пребачен у Годињске баре и са осталим становницима смјештен у неку гаражу, а послије тога свирепо убијен. Нас, Трновљаке, боли чињеница [...]
Историја Чачка FB, Погледи.рс, 18. 1. 2022, На данашњи дан: Говор капетана Стаменка Димитријевића на сахрани капетана Јована Дерока
1942 - Пренесени су и сахрањени посмртни остаци четничког капетана Јована Дерока (ЈВуО) код споменика Танаска Рајића на брду Љубићу.
Церомонији и сахрани присуствовао је велики број људи. Након рањавања по једној верзији, капетана Дерока је са „више убоја ножем по телуˮ и ˮметкомˮ, убио партизан младић од 16 година (Милутин Милошевић из Прислонице) или Драго Комадинић (Соколићи) и Стево Јовашевић (Прељина) 7. новембра 1941. године. (Извор: ˮПрислоница. Прилози за проучавање селаˮ, Прислоница 1977, стр. 141; Миломир Јовановић, „Злочин без казне“, рукопис, Чачак 2009, стр. 87; Јован Радовановић[...]
Експрес, 3. 1. 2017, УСТАШКЕ ПРЕТЊЕ Србима у Воћину: Проћи ћете као '43.
Приликом освештења споменика жрвама усташког терора, у Воћину у Славонији пронађена је активирана бомба кашикара, испод које је била исписана претећа порука Србима. Кашикара је била постављена у положај из кога би се на најмање ваздушно померање скотрљала и активирала приликом пада међу учеснике
Како ли ће ове године проћи Срби приликом обележавања годишњице страдања становништва у селу Воћин у Славонији, кад је усташка војска Независне Државе Хрватске 14. јануара 1943. године убила 142 недужна српска цивила?
У неколико претходних, окупљање на дан комеморације изазвало је низ негативних реак[...]
![РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18739-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 7. 2. 2024, Годишњица злочина у Дракулићу: Без метка, у једном дану, ножевима и маљевима побијено 2.315 Срба [Мапа]
У основној школи у Дракулићу из учионица изведено 52 српске деце и на најужасније начине побијено у школском дворишту. Једна од учитељица је гледајући злочинце и децу полудела
Био је то најмасовнији покољ Срба у НДХ у једном дану. Од јутарњих сати 7. фебруара 1942. до раног поподнева, без и једног метка, ножевима, маљевима, крамповима побијено је 2.315 Срба, међу њима је било и 551 дете.
Пред сведочењима ретких преживелих, пред исписаним редовима препуним невиђене мржње, бестијалности, бесрамности, и 82 године касније стаје памет.
На данашњи дан, да се не заборави, 7. фебруара 1942, уст[...]
Радио Гораждевац, Kosovo Online, 18. 7. 2025, Велика Хоча памти: 27 година од отмица и убистава у ораховачкој општини
На данашњи дан, пре тачно 27 година, почео је талас отмица и убистава Срба и Рома у општини Ораховац. Данас је, у присуству свештенства, чланова породица, представника институција и удружења, као и око 200 људи, код споменика са 84 имена, служен парастос мученички пострадалима у периоду од 1998. до 2000. године.
Парастос су служили парох великохочански Вуксан Костић, парох ораховачки Милан Станојевић и отац Кирило из манастира Дечани. У Великој Хочи се и ове године сабрало више од 200 људи који памте и подсећају – да злочини не би били заборављени.
Посебан тренутак скупа била је „Заветна пес[...]
