За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, Вечерње новости, 25-26. 3. 2024, Четврт века од погибије пилота Ђурића и Радосављевића
Први је у „орлу” настрадао командант ескадриле „Тигрови”, а сутрадан и његов колега у кокпиту „мига 29” Пре четврт века, на данашњи дан, био је трећи дан НАТО агресије на СР Југославију. Цела територија Србије и Црне Горе била је под ударима крстарећих ракета испаљених са бродова или бомбардера далеко…
Глас Српске, РТРС, 26. 3. 2024, Вијенци за жртве у Сијековцу: У масовној гробници и посмртни остаци 23 дјеце
У Сијековцу код Брода обиљежавају се 32 године од злочина над недужним српским цивилима у овом селу који су починиле оружане снаге из Хрватске и паравојне муслиманско-хрватске јединице из БиХ. Помен жртвама служиo се у порти Цркве Свете великомученице Огњене Марије, а присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник Народне…
Политика, 19.3.2024, Саво Штрбац: О СПЦ у хрватском Сабору
Протекле недеље у Хрватској се десило много значајних догађаја: Сабор је усвојио измене Кривичног закона с новом одредбом о санкционисању цурења информација из истраге и изабрао „проблематичног“ Ивана Турудића за главног државног тужиоца и истог се дана распустио, што је било очекивано. Наредног дана председник државе Зоран Милановић је расписао…
НСПМ, КоССеВ, 25. 3. 2024, Са зграде Општине Звечан уклоњен натпис на ћирилици
Са зграде Општине Звечан уклоњен је натпис на ћирилици који се ту до недавно налазио, као и мобилна ограда око саме зграде. Екипа Косово онлајна затекла је и раднике који су постављали нове камере испред Општине. На зиду до улазних врата постављена је табла са натписом „Република Косово“. Испред општинске…
Вести онлајн, 25. 3. 2024, У Прагу одржан протест поводом 25 година од агресије на СРЈ: Срби на КиМ истински хероји нашег времена
Удружење Чеха “Пријатељи Срба на КиМ” организовали су синоћ испред амбасаде Србије у Прагу велики скуп на коме су одали почаст погинулима у НАТО агресији на СРЈ 1999. године и поручили да је чешки народ уз Србију, а да су Срби на Косову и Метохији истински хероји нашег времена. Редитељ…
Tango Six, 30. 1. 2023, Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“: NATO nad Jugoslavijom 1999. godine [iz Arhive, Foto]
Američki pilot koji je dokrajčio Leteće Zvezde opisuje kako su po ciljevima u Jugoslaviji dejstvovale posade aviona F-15E i objašnjava kako je došlo do uništenja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri Podkast „10 percent true – Tales from the cockpit“ (10 procenata istine – Priče iz kokpita — sm/a.m) koji se bavi…
Не заборављамо – Памтимо
Погледи, 20. 1. 2023, „Олуја“ – повратак српске кинематографије
Истицање малих/великих појединачних подвига, чак и у једном поразу таквих размера, је оно што даје посебан тон ”Олуји”. Не, наравно, посебан у односу на светске кинематографије, код којих је то уобичајено. Већ у односу на стазе утабаване у кинематографије Југославије и Србије од 1945. године
Филм ”Олуја”, сценаристе и режисера Милоша Радуновића, прави велики корак ка обнови српске кинематографије. Утемељена филмом ”Живот и дело бесмртног вожда Карађорђа” Чича Илије Станојевића, из 1911. године, кинематографија нам је, као и много тога, одузета 1945. Тада смо уместо српског добили комунистич[...]
Вечерње новости, 27. 5. 2018, Атлас нестале српске баштине – Иван Јастребов поново међу Србима
Капитално дело знаменитог руског дипломате и научника Ивана Јастребова објављено први пут на нашем језику у издању Службеног гласника. Сведочанство о затирању српског народа у Метохији, БЈР Македонији и Албанији
Драгоцена књига „Стара Србија и Албанија“ руског дипломате, научника и авантуристе Ивана Јастребова је својеврстан атлас изгубљене баштине и народа на територијама где је у настајала и у средњем веку цветала српска држава. После 124. године од његове смрти ово непроцењиво сведочанство најзад је објављено на српском, у преводу Весне Смиљанић Рангелов и издању Службеног гласника.
- Ова[...]
СРНА, 10. 9. 2018, Возућа - Симбол страдања српског народа
Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на њих.
Митрополит дабробосански Хризостом почео је служење Свете литургије у Цркви Светог Ђорђа у насељу Стог код Возуће поводом обиљежавања 23 године од прогона 1.920 српских породица са подручја Возуће, долине ријеке Криваје и јужног Озрена.
"Они који су храбри да њих забораве, немају велику будућност", поручио је митрополит Хризостом након што је у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у федералној општини Зав[...]
Историја Чачка FB, Погледи.рс, 18. 1. 2022, На данашњи дан: Говор капетана Стаменка Димитријевића на сахрани капетана Јована Дерока
1942 - Пренесени су и сахрањени посмртни остаци четничког капетана Јована Дерока (ЈВуО) код споменика Танаска Рајића на брду Љубићу.
Церомонији и сахрани присуствовао је велики број људи. Након рањавања по једној верзији, капетана Дерока је са „више убоја ножем по телуˮ и ˮметкомˮ, убио партизан младић од 16 година (Милутин Милошевић из Прислонице) или Драго Комадинић (Соколићи) и Стево Јовашевић (Прељина) 7. новембра 1941. године. (Извор: ˮПрислоница. Прилози за проучавање селаˮ, Прислоница 1977, стр. 141; Миломир Јовановић, „Злочин без казне“, рукопис, Чачак 2009, стр. 87; Јован Радовановић[...]
Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту
ПРОШЛО је пуних шест година откако су "Новости" откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Анхалтен Лагер Семлин.
Комеморацију је организовало Удружење грађана "Јадовно 1941" и свештенство манастира Светог архангела Гаврила, уз подршку Општ[...]
