За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
РТ Балкан, 19. 3. 2024, 25 година од НАТО бомбардовања: Конференција „Од агресије до новог праведног поретка“ у Дому војске
Обележавање НАТО агресије 1999. године на нашу земљу је управо прилика да се поново сетимо свих њихових злочина и злодела и подсетимо јавност, посебно омладину, на страхоте и штету коју је агресија изазвала, као и последице од којих многе још нису саниране, оцењује некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић Београдски…
KoSSev.info, 18. 3. 2024, РТС приказао документарни филм о мартовском насиљу: „Досије Косово – Погром“ [Видео]
Јуче је обележена 20-годишњица од мартовског погрома на Косову – највећег етничког насиља од доласка међународних и безбедносних снага. Две деценије од 17. марта низом су активности обележене у више средина на Косову, са централном манифестацијом у Грачаници. Двадесетогодишњица мартовског погрома обележена је и у Београду. Осим пријема стотинак деце…
Српски меморијал, Вечерње новости, 18. 3. 2024, Први интеконтинентални лет Париз – Бомбај – Београд: Руси у Србији су заслужни за формирање прве домаће авиокомпаније ’Аеропут‘
РУСКИ авијатичари дали су значајан допринос међуратном успону југословенског ваздухопловства са центрима у Новом Саду, Земуну, Панчеву, Београду. Краљевина Југославија је развила неколико фабрика авиона и пратеће опреме, углавном на западној технологији, а наши конструктори, заједно са руским, учествовали су у њиховом развоју. Други светски рат Југославија је дочекала са… Политика, 17. 3. 2024, Гаравице – место где Срба више нема [Видео, Мапа]
ОТКРИВАЊЕ ЈЕДНОГ ЗАБОРАВЉЕНОГ УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА Драган Радовић, аутор филма о масовним страдањима српског народа у бихаћком крају, каже за „Политику” да на том простору има много споменика, зараслих у коров, посвећених жртвама о којима људи не знају ништа После завршетка филма, у сали је био мук. Без аплауза и устајања,…
Вести онлајн, 16-17. 3. 2024, Две деценије од протеривања Срба са КиМ (1-2): Дани када су и иконе плакале – Злочин који траје
Вечерње новости, 17. 3. 2024, Сведочанство јунаштва и ратних страхота: Из штампе изашла књига о ослобођењу Параћина у Првом светском рату
Више од две године трајало је прикупљање материјала за књигу чија је тема била ослобођење Параћина у Великом рату, а почетна идеја је била да се стекну нова сазнања о мајору Марку Павловићу, команданту 3. батаљона 2. пешадијског пука „Књаз Михајло“, или Гвозденог пука Моравске дивизије. Он је погинуо приликом…




