За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 17. 3. 2024, Одата почаст Споменку Гостићу, најмлађем одликованом борцу ВРС
На мјесном гробљу Горњи Улишњак у федералној општини Маглај данас је служен парастос и одата почаст најмлађем одликованом борцу Војске Републике Српске Споменку Гостићу, којег је постхумно Медаљом за храброст „Милош Обилић“ ове године одликовао и предсједник Србије Александар Вучић. Парастос Споменку и шесторици српских бораца, служио је свештеник Владимир…
РТ Балкан, 17. 3. 2024, Сама, кроз погром, са троје деце: Те ноћи горело је Косово Поље, горела сам ја, горела је моја душа
Како се уз прасак рушио кров које запаљене српске куће, урлици су надјачавали један други – ‘УЧК, УЧК, Косова, Косова’… Пуцњи су били све ближи и све јачи, присећа се ноћи погрома Драгана Станојевић Читаве ноћи 17. на 18. март 2004. године Драгана Станојевић из Косова Поља покривала је у…
Глас Српске, СРНА, 16. 2. 2024, Осам деценија од злочина злогласне Ханџар дивизије у Вршанима, код Бијељине
У мјесту Вршани у Бијељини служен је парастос за невине жртве масакра који су прије 80 година починили припадници злогласне Ханџар дивизије, убивши на кућном прагу 82 мјештанина, међу којима и осморо ђеце. Након данашњег парастоса за покој душе невиних жртава овог масакра, у којем је убијен и свештеник, његова…
Политика, 16. 3. 2024, Село јунак Великог рата добило спомен-собу
Због огромних цивилних жртава 1914. године и исказане храбрости, указом од 3. јуна 1934, краљ Александар Карађорђевић одликовао је Прњавор орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Тако високо признање једином селу у Србији нестало је током немачке окупације у следећем рату, али је ових дана орден поново стигао у… Глас Српске, 16. 3. 2024, Досије „Косово“ Дан када су горјели вијекови [Фото]
Погром, односно незапамћено насиље над српским народом на Косову и Метохији, који се десио 17. и 18. марта 2004. године, никада није ни престао и оно се и данас спроводи, много перфидније и подмуклије. Каже ово за Глас Српске историчар Александар Раковић поводом 20. годишњице догађаја у којем је на…
РТРС, Агенције, 16. 3. 2024, Двије деценије од погрома над Србима на Косову и Метохији
Прије 20 година, 17. и 18. марта 2004. године, над Србима Косова и Метохије догодио се погром у коме је 16 Срба убијено, на стотине повријеђено, 4.000 протјерано, а уништено је више од 1.000 кућа, цркава, манастира, светиња. Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом,…
Не заборављамо – Памтимо
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
Глас Српске, 27.10.2022, Служен помен убијеним Србима у Гређанима код Окучана
ОКУЧАНИ- У Гређанима код Окучана данас је, поводом славе Цркве Свете Петке служена литургија и помен Србима из овог села које су од 1991. до 1995. убиле хрватске снаге, као и Србима које су убиле усташе у Другом свјетском рату.
Литургију су служили свештеници Епархије пакрачко-славонске.
Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски Јован освештао је 2016. године у старом дијелу Цркве Свете Петке спомен-плочу у знак сјећања на 18 Срба из Гређана убијених од 1991. до 1995. године.
На спомен-плочи исписана су имена убијених мјештана - Драгиња и Ђуро Чалић, Милка и Рада Гаћеша, Рајко[...]
Вечерње новости, 16. 1. 2023, ИСПЛИВАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЈАСЕНОВЦА: Спаљивали лешеве плашећи се истине
Савезничке фотографије, настале крајем рата, доказ масовне гробнице у Јасеновцу. Снимке у шкотском архиву случајно открио др Горан Хутинец
ФОТОГРАФИЈЕ које је снимио из ваздуха амерички пилот у јануару 1945. године откривају размере злочина у концентрационом логору Јасеновац, али и о покушају усташких злочинаца да заметну трагове.
Загребачки "Национал" објавио је фотографије које је у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у Единбургу пронашао историчар др Горан Хутинец и на којима се виде масовне гробнице из којих су усташе пред сам крај рата вадили лешеве и спаљивали их како би[...]
Спутњик, 9.11.2021, „Седам хиљада душа“ – Филм о другој највећој српској гробници на свету
„Седам хиљада душа“ је документарно – играни филм о страдању српских и руских војника и интернираних цивила у аустро-угарским логорима на територији данашње Чешке Републике, Јиндриховице и Броумов.
Логори су имали око 500 објеката где је било око 60 000 ратних заробљеника.
Изузетно тешки услови рада, без јела, без обуће и одеће, зима и заразне болести, све то је утицало да логоре није преживело 7100 Срба. У Јиндриховицама је маузолеј где су остаци жртава тих логора - 7100 српских и 189 руских. То је, друга највећа, српска гробница на свету.
Филм „Седам хиљада душа“, редитеља Сањина Ми[...]
Вечерње новости, 30. 7. 2023, В. Голубовић, П. Павловић, Н. Нешић: ХЕРОИНА ПРЕД КОЈОМ СУ БИЛИ ПОСТРОЈЕНИ ПУКОВИ - Милунка Савић борила се у свим великим биткама од 1912. до 1918.
ПЕТОГ октобра 2023. године навршава се 50 година од смрти и 131 година од рођења Милунке Савић, жене јединствене на просторима Балкана и шире, по доприносу одбрани своје отаџбине у балканским и Првом светском рату, од 1912. до 1918. године.
Прерушена у мушкарца, добровољно је стала у одбрамбени строј српске регуларне војске, у многим биткама била бомбаш и јуришник, задивљујући старије и искусније ратнике по својој сналажљивости, вештини и смелости. Њен ратнички скор су ране, висока српска и страна одликовања и чин наредника. Једина је жена у свету која је одликована највишим француским орде[...]
