За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 13. 3. 2024, Филм о две деценије Погрома – сведочанство о линчу српског народа на Косову и Метохији [Видео]
Потресна и нестварно сурова сведочанства о линчу српског народа на Косову и Метохији 17. марта 2004. године повезана су у хронологију злочина који чине филм „Досије Косово – Погром“. Разуларена албанска руља, паљење цркви, школа, болница, кућа, станова, живота представљени су у четвртом филму серијала „Досије – Косово“ ауторке Слађане… Глас Српске, СРНА, 13. 3. 2024, Снимањем свједочанстава чувају сјећање на страдање Срба: Потписан меморандум о сарадњи
Предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила града Добоја Игор Филиповић и директор Фондације Визуелни архив српског страдања Денис Бојић потписали су данас Меморандум о сарадњи с циљем снимања свједочанстава о страдању Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац…
SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]
За време Првог светског рата у крушевачкој касарни „Цар Лазар“ обешено је и стрељано на стотине родољуба који су се борили против окупатора, а једна егзекуција изазвала је посебну пажњу јавности. О томе је писао и књижевник Војислав Илић. После борби за одбрану Београда, многи угледни људи повукли су се… ИН4С, Светигора, 11. 3. 2024, Александар Вујовић: Цртице из живота православних Срба у Враки и Скадру од прије 100 година
У прилогу доносимо текст о стању православних Срба у Скадру и Враки прије 100 година у тексту који је првобитно објављен у Календару „Вардар“, Календару Кола српских сестара за просту 1923. годину +++ ИМА ЛИ НАШЕ ЈЕДНОВЕРНЕ БРАЋЕ, ПРАВОСЛАВНИХ ЦРКАВА, ШКОЛА И СВЕШТЕНИКА У СЕВЕРНОЈ АЛБАНИЈИ ? Сваки је Народ… Глас Српске, Срна, 11. 3. 2024, Обиљежен Дан сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева
У дворишту Основне школе (ОШ) “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву данас је служен помен и положени су вијенци на спомен-обиљежје поводом Дана сјећања на страдалу дјецу Српског Сарајева, којем је присуствовала српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић. За Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је…
РТ Балкан, Вечерње новости, 10. 3. 2024, Чврсти докази о истребљењу Срба на КиМ на суђењу лидерима тзв. ОВК: Киднаповани, мучени, убијани..
Срби су на суђењу говорили о томе како су киднаповани и мучени, док су Албанци који су сведочили без мера заштите углавном у судници „губили памћење“ У првој години суђења за ратне и злочине против човечности бившим лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију пред… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 24.10.2021, Светли дани тужне ратне младости: Репортер Новости у Адлигату, међу заоставштином некадашњих српских гимназијалаца у Француској
ВИШЕ хиљада дечака из Србије и Црне Горе евакуисано је бродовима из Грчке током Првог светског рата, многи у лошем здравственом стању, делом за Енглеску, а највише за Француску. Ту ће се опорављати и школовати у наредних неколико година.
Недавно је у Музеј књига и путовања Адлигата, организације са седиштем у Београду које се бави унапређењем српске културе, уметности и међународне сарадње, стигао легат породице Шљивић, у оквиру ког и више књига и уџбеника које су наши ђаци, а међу њима и касније чувени физичар и оснивач Института за физику проф. Сретен Шљивић, користили у гимназији, у монд[...]
Политика, 6. 4. 2024, Вечно ћемо памтити поручнике Синишу Радића и Жељка Савичића
Данас се навршава тужних четврт века од одласка две младости, две памети, две лепоте.
Бесомучним нападима током НАТО бомбардовања СРЈ 6. априла 1999. године угашени су животи потпоручника Жељка Савичића и Синише Радића, само шест месеци након што су завршили Војну академију.
Погинули су на борбеном задатку, на планини Маљен, на дужности официра за навођење (ОЗН) 126. бригаде ВОЈиН (Ваздухопловно осматрање, јављање и навођење). Постхумно су унапређени у чин поручника, а сећање на њих још је живо међу свим припадницима 126. бригаде ВОЈиН.
Свих ових година, на годишњицу њиховог страдања [...]
РТРС, Срна, 27.7.2017, Помен дјечаку-мученику Слободану Стојановићу
На данашњи дан, прије 25 година, у свом селу Доња Каменица у братуначко-зворничком крају, мучки је убијен дјечак Слободан Стојановић. Тим поводом, код споменика мучки убијеном дјечаку данас је одржан парастос којем су, осим породице и пријатеља, присуствовала и екипа РТРС - а.
Имао је само једанаест година када су га, једне дубоке јунске ноћи 1992. године, родитељи пробудили и повели у збјег јер зору нису смели да дочекају у својој кући, због опасности од крвника такозване Армије БиХ. Почело је већ да свањива када су Стојановићи стигли на сигурно. Међутим, дјечак је плачући тражио да се вра[...]
РТРС, Срна, 24. 7. 2022. Обиљежено 80 година од усташког злочина у Садиловцу и Машвини
У београдском насељу Бусије данас је обиљежено 80 година од покоља српске дјеце у шуми Машвина на Кордуну који су починиле усташе између 18. и 21. јула 1942. године, као и страдања Срба у селу Садиловац на Кордуну.
Усташе су на Кордуну током јула 1942. године за само 13 дана убиле више од хиљаду српских цивила - жена, дјеце.
Парастос и комеморација су одржани у организацији Завичајног клуба Кордунаша из Београда, а сви присутни су потписали и иницијативу да, у знак сјећања на недужне српске цивилне жртве, двије улице у Београду понесу називе - Улица Дјечијег машвинског кола и Улица садил[...]
РТРС, Срна, 24. 8. 2023, Веритас: Некажњени злочини хрватских снага у Груборима
Језива убиства шест житеља Грубора код Книна, почињена 25. августа 1995. године, остала су некажњена због наводног недостатка доказа усљед чега су упркос мноштву чињенице ослобођена осморица припадника хрватске војске и полиције, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".
Припадници хрватске Специјалне полиције из састава Антитерористичке јединице "Лучко" су тог дана у акцији "чишћења терена" поред пруге Загреб-Книн-Сплит, којом је сутрадан требало да прође такозвани воз слободе са предсједником Хрватске Фрањом Туђманом, упали у село Плавно поред Книна и у засеоку Грубори уби[...]
