За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 6. 10. 2025, На данашњи дан: Почетак Тројне инвазије и бугарски ’нож у леђа‘ Србији
Нападом Немачке, Аустроугарске и Бугарске 6. октобра 1915. године отворен је нови фронт и започео један од најтежих периода за Србију у Великом рату На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату. После успешне одбране и… Вечерње новости, 7. 9. 2024, ТРАГА СЕ ЗА ЈОШ 145 ВОЈНИКА: Трагичне судбине младића који су били припадници бивше ЈНА, у касарнама, током деведесетих [из Архиве]
У службеној евиденцији Комисије за нестала лица, на територији бивше СФРЈ између 1991. и 1995. као нестало води се још 145 војника бивше ЈНА, у то време једине легитимне војске тадашње заједничке државе, од којих је 40 из Србије. Ово је за „Новости“ потврдила Маја Васовић, самостални саветник, руководилац Групе… SrpskaInfo, 22. 11. 2022, Млади херој стигао у родно село 31 годину послије погибије: У Кијевцима под Козаром сахрањен Драган Драгановић, саборац Милана Тепића [из Архиве]
Тридесет и једну годину послије погибије у бјеловарској касарни 29. септембра 1991. године Драган Драгановић, тада 19-годишњи војник ЈНА, сахрањен је у родном селу Кијевци у Поткозарју. Овај саборац Милана Тепића, према тврдњи његовог брата Драгомира и комшије Мирка Пјанића, убијен је у нападима хрватске паравојске на касарну, истог дана… СРНА, 3. 10. 2025, Парастос убијеним Србима из Факовића [Мапа]
На мјесном гробљу у Факовићима код Братунца у недјељу, 5. октобра, биће служен парастос за 49 мјештана, од којих је 25 цивила и војника настрадало 5. октобра 1992. године, најављено је из братуначке Борачке организације. Парастос ће бити служен у 11.00 часова код спомен-обиљежја, које је откривено 2023. године у… Нишке Вести, 15. 9. 2025, Александар Миљковић: Мирно спавај храбри војводо – Ђорђe Ристић Скопљанче
Ко је пронашао и обновио споменик војводи Ђорђу Ристићу Скопљанчету на нишком Старом гробљу? На старом нишком гробљу, скривен међу поломљеним крстовима и заборављеним споменицима, налази се вечна кућа једног од најсветлијих јунака српске историје – војводе Ђорђа Ристића Скопљанчета. Он, који је у годинама 1903-1908. стајао у првим редовима… Војна књижара, 12. 7. 2018, Ђорђе Ристић – војвода Скопљанче [из Архиве] In memoriam
Ђорђе Глигорије (Гица) Ристић, рођен је на Ђурђевдан 6. маја 1879. или 1881. године (како се наводи у савременим изворима) у Пећи, где су му се родитељи пре његовог рођења настанили. Основну школу и гимназију завршио је у Скопљу, одакле је дошао у Београд на школовање. У Београду је уписао… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 11. 9. 2018, Разбијена спомен-табла у некадашњем муџахединском кампу
ЗАВИДОВИЋИ, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У некадашњем муџахединском кампу "Гостовић" у општини Завидовићи у Федерацији БиХ разбијена је спомен-плоча коју је Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске прошле године поставила на мјесту злогласног логора за Србе, изјавио је Срни замјеник предсједника ове организације Вељко Лазић.
"Нa лицу мјеста смо се увјерили да је плоча разбијена на три мјеста, претпостављамо чекићем. Полиција из Завидовића обавила је увиђај и сачинила записник о овом вандалском догађају", истакао је Лазић.
Лазић је навео да је ово ув[...]
N1, Beta, 2. 10. 2024, Стамена Јелић на процесу Тачију: ОВК 1999. у Ораховцу отела мог мужа, никад га нисмо нашли
Сведокиња оптужбе Стамена Јелић изјавила је данас на суђењу четворици ратних лидера ОВК у Хагу, да је ОВК, у лето 1999. године у Ораховцу, отела њеног супруга и друге Србе који више никада нису виђени живи.
За ратне злочине над Албанцима, Србима и Ромима у више од 40 притвора ОВК на Косову и у Албанији, 1998-99, оптужени су тадашњи водећи чланови Главног штаба ОВК Хашим Тачи, Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
У исказу преко видео везе, сведокиња Јелић (49) описала је како су тројица припадника ОВК, 9. августа 1999, упала у породичну кућу у Ораховцу и одвела њеног супруга Марка[...]
Vesti online, 31. 1. 2016, Из пакла ме извукао преводилац Гестапоа
Прослављени београдски писац Филип Давид једном је написао да је "сећање страшније од сваког заборава". Али, Јосеф Жамбоки (83) не мисли тако. Сећање на једну од највећих страхота човечанства доживео је као личну мисију.
Овај угледни београдски Јеврејин, рођен као Јосеф Бен Аврам, инжењер индустријског дизајна, сарадник Меморијалног центра "Јад Вашем" и сведок пакла прогона Јевреја у Југославији посветио се сећању и опомени, захвалности и доброчинству.
На Међународни дан сећања на жртве Холокауста Жамбоки је родном Београду и својој земљи подарио гала концерт у Коларчевој задужбини под назив[...]
Глас Српске, Срна, 5. 8. 2023, Обиљежавање 28. годишњице погрома: Парастос за жртве “Олује”
БАЊАЛУКА – Свештеници Епархије бањалучке данас су у Бањалуци у Саборном храму Христа Спаситеља служили парастос за страдале у Погрому “Олуја”.
Парастос страдалима у хрватској агресији на Републику Српску Крајину, када је протјерано више од 220.000 Срба из Хрватске, а побијено око 2.000, организовао је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је након парастоса позвао породице страдалих у Погрому “Олуја” који нису идентификовани да отворе захтјеве и ураде све што је потребно како би се извршила идентификација.
Он ј[...]
Политика, 5.3.2024, Саво Штрбац: Живко са Дианине листе
“Колега, да ли сте прочитали чланак ‘Србин, број 1.128’ у данашњој ‘Политици'”, телефоном ме 17. фебруара ове године упита београдски адвокат Милан Вуковић.
“Видео сам наслов, текст нисам прочитао, али ми је случај познат из других медија”, одговорих му.
Први пут сам одгледао подужи прилог на ову тему 1. јуна прошле године на РТС-у у емисији “Четвртком у 9: Живко – број 1.128” који је био посвећен човеку под именом Живко Зеленбрз, који је, као и многа српска деца, у току 1942, захваљујући Диани Будисављевић, спасен из усташких логара и као “државно сироче” поверен породици Зеленбрз из За[...]
