За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 23. 3. 2025, Исповест дечака који је побегао усташама
Василије Каран, најстарији писац са Козаре, живо се сећа како је 1942. углавном сам преживљавао, памти џелате али и добре људе у страшним временима Козарска Дубица – У 54 књиге Василије Каран, најстарији песник и приповедач Козаре, исписао је хиљаде страница о овој планини овенчаној славом, обележеној крвљу, страдањем њеног…
Стање ствари, 25. 3. 2025, Филип Живановић [ФБ]: НАТО агресија очима једног седмогодишњака
Сећам се да смо тада били сами против свих. Сећам се да смо издржали. Сећам се и не заборављам. Не заборављам да смо тада били прави, да смо били сила, да смо сви били војска Невероватно је како је читава једна година одрастања, тада седмогодишњака, стала у тих 78 дана.…
РТ Балкан, 13. 3. 2025, Миломир Степић: Стратегија за тридесетогодишњице
Поводом „случаја Сребреница“ биће то можда последњи, али опасан трзај припадника америчке „мочваре“ који су на промуслиманском ангажману изградили каријере, као и садашњих лидера ЕУ – укључујући и особу која себе сматра високим представником – који све више тону у процеп настао са новим руско-америчким односима Епохалне, фундаменталне глобалне „тектонске… Политика, 29. 3. 2025, Потресна сведочења о ратном злочину током операције Олуја: Људи су носили мртву децу у наручју
Моја сестра је погинула, а мајка преминула на путу до болнице. Настрадао је и петогодишњи син мог брата, а мој брат и син су рањени, казао је Мирко Дрча, очевидац догађаја на Петровачкој цести Очевици ракетирања избегличке колоне на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, њих четворо, јуче су пред…
РТ Балкан, 23. 3. 2025, Лора, вапаји за смрћу и вапаји за правдом: О дугу мртвима и дугу живима
Док су пуна истина и правда и даље на чекању, у Хрватској понављају да логора у Лори није ни било, радило се о обичном затвору у коме је било тек „прекршаја овлашћења каквих има у свим војним затворима света“ Сведочења Веселина Бојовића, јединог преживелог из петнаесточлане никшићко-шавничке групе резервиста и… СПОНА, 27. 3. 2025, Људске кости крај цркве у Поречу
Радници који су копали поред цркве у поречком селу Слатина, пронашли су људске кости, након чега су обавестили полицију, преноси Инфомакс. „Дана 25.03.2025.године у 11.17 часова, Управи за унутрашње послове у Битољу пријављено је да је у периоду од 16.03.2025.године до 10.00 часова 25.03.2025.године, поред цркве Св. Ђорђа у атару села…
Не заборављамо – Памтимо
Слободна Херцеговина, 17.4.2019, Саша Недељковић: Дубровник у НДХ
убровник је бомбардован 6. априла 1941. Град је бранила противавионска батерија на Монтовјерни. Велики број добровољаца пријављивао се али их војска није примила. После расула војске фрањевац отац Тома Томашић са групом домагојаца разоружавао је на градским вратима од Пила војнике који су ишли својим кућама. Оружје је преносио у усташке центре.
Прве немачке моторциклисте 17. априла 1941. дочекао је ХСС–овски председник општине, адвокат Др Јосип Баљкас и изјавио им да је доживио најсрећнији дан у животу. Народна заштита ХСС и редарствена станица у Дубровнику ставиле су се на располагање НДХ.[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 28. 4. 2024, Веритас: Ко прави разлику између цивилних жртава у Окучанима и Загребу?
Документационо-информативни центар "Веритас" упитао је, поводом 29 година од хрватске агресије на српско становништво у западној Славонији, која је била под заштитом УН и у којој је убијено скоро 300 Срба, међу којима 56 жена и осморо дјеце млађе од 14 година, ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима.
"Веритас" истиче да нико није одговарао за ова убиства, пљачку, уништење имовине, злостављање заробљеника и протјеривање становништва.
Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и око 4.000 војника, 1. маја 1995. године у акцији "Бљесак" кренуло је в[...]
РТРС, 30. 4. 2024, Гидеон Грајф: Оно што се догодило у Сребреници јула 1995. не може се дефинисати као геноцид. То је политички покушај да се историја прекроји
Гидеон Грајф, предсједник Независне комисије за истраживање страдања свих народа у Сребреничкој регији у периоду 1992. до 1995. године рекао је да се оно што се догодило у Сребреници не може дефинисати као геноцид и да се са тим термином не може играти, те да би усвајање резолуције о Сребреници био покушај прекрајања историје.
- Ми, чланови Комисије осуђујемо ову иницијативу да се резолуција донесе у УН. То ће имати веома лош ефекат. И упозоравамо: немојте то радити. То је опасно. То је опасно. Људи прије свега заслужују, послије толико година крвопролића, да живе мирно, а управо то, како к[...]
![Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21574-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Рубикон, 03. 8. 2024, Рубикон специјал: Од Јасеновца до Олује [Видео]
Читав двадесети вијек је био вијек страдања, вијек патње. Свако српско стратиште јесте повезано, свака рана је дубока. Врхунац пакла јесте било стварање и постојање НДХ, а наставак геноцида усљед заборава је злочиначка акција „Олуја“.
Миле Будак аутор усташког плана за српско становништво „једну трећину убити, другу протјерати, а трећу похрватити (покатоличити)“, није ни свјестан колико му се остварила стратегија. Колоне избјеглица из Олује су колоне потомака оних који нису свирепо убијени у Јасеновцу. Сем валуте, химне двије хрватске државе везује и геноцидна политика у којој су настали и у [...]
РТРС, Срна, 7. 9. 2024, Поткозарје: Освештан споменик за 624 српска цивила које су побиле хрватске усташе [Мапа]
Његово преосвештенство епископ марчански Сава, викар митрополита бањалучког Јефрема, данас је у Поткозарју код Бањалуке освештао споменик подигнут за 624 српска цивила са тог подручја које су усташе побиле 5. и 12. фебруара 1942. године, међу којима је било и 208 дјеце.
Освештењу је претходила литургија у мјесном храму, а организатор је било Удружење грађана "Козара" из Бањалуке, чији је предсједник Зоран Милаковић, један од потомака породице која је била међу најстрадалнијим у том покољу, рекао да је изградња споменика почела 2017. године личним средствима покојног народног посланика Недељ[...]
