За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Митрополија, 19. 6. 2025, У Подгорици промовисана књига „Дјеца коју није волио свијет“ Бојана Вегаре
У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у понедјељак, 16. јуна, одржано је представљање књиге „Дјеца коју није волио свијет“ аутора Бојана Вегаре. Када је почео рат у Босни, Бојан Вегара је имао дванаест година и „Дјеца коју није волио свијет“ (Удружење инвалида, бораца и ветерана „Српски ратник“, Инђија,… СРНА, 20. 6. 2025, Пуне 33 године од некажњеног злочина над Србима на Миљевачком платоу
Навршавају се 33 године од некажњеног злочина Хрватске војске на Миљевачком платоу код Дрниша, која је у зони под заштитом УН напала и убила 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након што су се предали, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. У „Веритасу“ истичу да је уочи напада…
Искра, 11. 6. 2025, Владимир Умељић: Кристијан Шмит и култура сећања [Видео, Instagram]
Наметнути НАТО-паладин без правног легитимитета, немачки политичар из тренутно владајуће берлинске коалиције, остаће у нашем сећању као неко, ко је свим силама покушавао да анихилизује Републику Српску. Његова култура сећања је очигледно нешто другачија, тако да у последње време у интернету кружи видео, у коме он као државни секретар у… Политика, Kosovo Online, 17. 6. 2025, Замењена брава на стану расељеног из Лепосавића, покушано на још два
Општински службеници у Лепосавићу упали су данас у зграду за расељене које је градила Република Србија и на једном стану успели да замене браву, без икаквог обавештења и документације, док су спречени покушаји да се браве замене на још два стана. Станари кажу да су Општини Лепосавић поднели жалбе, али… Danas, 8. 6. 2025, Прослава једног јубилеја у Топчидеру: Како је Србија 1865. године обележила пола века од подизања Таковског устанка
Други српски устанак, подигнут у Такову, на Цвети, сада већ далеке 1815. године, без икакве сумње представља један од најзначајнијих догађаја наше новије историје. – У питомој долини поменутог села, оивиченој речицама Љесковицом и Дичином, испод „столетног“ храста, сеоског записа, или како то овдашњи воле да кажу грма, Милош Обреновић… РТРС, 17. 6. 2025, У Бањалуци промовисан трећи том Атласа злочина над Србима
У Бањалуци је промовисан трећи том Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата у издању Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. Циљ је рехуманизација и враћање идентитета жртвама, те подсјећање на обим и размјере злочина над српским народом од 1992. до 1995. године. Три тома…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Спутњик, 16. 4. 2023, Моја Русија у Србији: Кавкаски орах израстао на Авали из гроба црвеноармејца
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах.
Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског Савеза.
Било је и добровољаца са Кавказа. У џепу су, често, носили нешто да их подсећа на родни крај. Један је у џепу носио орах. Погинуо је на Авали, а из његовог шињела никло је дрво – кавкаски орах. И данас је ту, скоро осам деценија касније, као живи споменик из Другог светског рата.
Исто[...]
![СРНА, 15.2. 2023, Дрињача: Освештана спомен-плоча стадалим Србима [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11565-350x200-no.jpg)
СРНА, 15.2. 2023, Дрињача: Освештана спомен-плоча стадалим Србима [Мапа]
ЗВОРНИК, 15. ФЕБРУАРА /СРНА/ - У насељу Дрињача код Зворника данас је освештана спомен-плоча на мјесту гдје су, након проглашења Независне Државе Хрватске /НДХ/ 1941. године локалне усташе - муслимани и Хрвати, починили невиђен злочин над српским народом.
Доктор историјских наука Вељко Ђурић Мишина из Београда рекао је новинарима да злочин у Дрињачи који су починиле локалне усташе није историјски догађај, него психијатријски случај - то је клање Срба из којих се циједи крв и шаље поглавнику НДХ-а Анти Павелићу.
Ђурић Мишина рекао је да се овај догађај обиљежава подизањем спомен-плоче, ка[...]
![SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19347-350x200-no.jpg)
SrbinSide.rs, 037info.net, 28. 10. 2013, Двапут обешен [из Архиве]
За време Првог светског рата у крушевачкој касарни „Цар Лазар“ обешено је и стрељано на стотине родољуба који су се борили против окупатора, а једна егзекуција изазвала је посебну пажњу јавности. О томе је писао и књижевник Војислав Илић.
После борби за одбрану Београда, многи угледни људи повукли су се из престонице у унутрашњост, на своја имања, код рођака или пријатеља. Група угледника који су се затекли у крушевачком крају, предвођена потпоручником српске војске Костом Војиновићем, планирала је устанак против окупатора. Међу њима су били бруски трговац Сибин Јеличић, код кога је престолон[...]
СРНА, 8. 11. 2023, Сјећање на жртве усташких злочина у селима паљанске општине
Манифестација "Новембар - мјесец дугих ножева", поводом 80 година од усташких злочина у Раковцу, Јеловцима и околним селима у паљанској општини, гдје су усташе убиле 326 цивила од којих 143 дјеце до 14 година, почела је данас служењем парастоса за погинуле и нестале борце Војске Републике Српске у Цркви Успења Пресвете Богородице на Палама, те полагањем вијенаца на Централни споменик.
Служењу парастоса и полагању вијенаца присуствовали су припадници борачких категорија, демобилисани борци, народни посланик Ацо Станишић, представници града Источно Сарајево, општине Пале, представници Полициј[...]
Вести онлајн, 6. 2. 2025, Словени спасен народ
У раду „Да ли ће 21. век означити и крај Словенског народа – Словени – спасен народ“, објављеном у јануарском броју француског научног часописа “Политички магазин”, геополитиколог др Ана Пувро и универзитетски професор др Алексис Труд кажу да је словенски народ, са око 300 милиона људи у свету, највећа етнолингвистичка група у Европи, пред сличним изазовима као у 20. веку када су претрпели огромне људске губитке.
– Са 13 држава, покривају Евроазију и већи део Европе. У 20. веку, нацисти су им претили истребљењем и десетковани сталњинистичком моћи били су на искушењу. Сада могућност тоталног р[...]
