За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 25. 1 – 2. 2, Бранилац дисидената и борац за слободу адвокатуре – Кућа у којој живи дух српских мученика
Навршило се 50 година од смрти адвоката Слободана Суботића, некадашњег председника АКС, који је својим делима задужио ову професију и српски народ Само неуки, неразумни људи – вели наш нобеловац Иво Андрић – могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, напротив,… РТРС, Глас Српске, СРНА, 2. 2. 2025, Обиљежене 83 године од страдања Срба у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац [Мапа]
Код Спомен-костурнице у Дракулићу обиљежене су 83 године од усташког покоља више од 2.300 Срба у овом и околним селима Мотике, Шарговац, те у руднику Раковац. Усташки покољ више од 2.300 Срба у бањалучким селима прије 83 године неопростив злочин који не смије бити заборављен, истакао је то предсједник Републике…
Вечерње новости, 30. 1. 2025, Србији је дао и живот и породицу: Културни центар у Медвеђи оживљава и чува сећање на велику жртву комите Димитрија Беговића
Живот Димитрија Беговића је филмска прича. Зато смо и покренули пројекат научно-истраживачког рада како би дошли до што више историјских чињеница које би биле основа за сценарио. Министарство културе нас је подржало и у припреми позоришне представе о човеку чије је дело достојно највећих јунака које је српски народ имао… Kosovo Online, 30. 1. 2025, У Сочаници обележено 108 година Топличког устанка: Српски народ успео да очува свој идентитет
У организацији Центра за културу „Сава Дечанац“ из Лепосавића данас је у Сочаници обележено 108 година од Топличког устанка. У културном програму учествовао је КУД „Копаоник“, а осим служења парастоса и полагања венаца, организовани су обилазак спомен собе и представа „Арчибалд Рајс“ у Дому културе. Обележавању су присуствовали и представници…
Искра, 19. 01. 2025, Душан Опачић: Злочин под ледом – сећање на Новосадску рацију
Још једном ћеш, Дунаве, тећи крваво врући, Преко тебе ће срљати разбијене хорде, Лешеви с твога дна ће душмане своје свући И поздрављаће своје осветнике горде. (Јован Поповић) Други светски рат донео је невиђено страдање милионима људи широм света, али и велики број злочина који су оставили ожиљке српском народу…
Печат, 24. 1. 2025, Дејан Антић: Јас’ ћу умрам како Србин – Осам деценија од убиства Григорија Божовића
Уморили су га у затворском подруму у Ђушиној улици у Београду, заоставштину похранили у мрачне депое, али мисао косовског Андрића било је немогуће утамничити – и данас бди над страдалним путевима српске историје Ретко ко је међу данашњом омладином чуо за Григорија Божовића, угледног српског књижевника, професора призренске богословије и… Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 21. 7. 2024, Андрић се због Степинца и геноцида у Јасеновцу одрекао римокатоличке вере
Са промоције у Херцег Новом књиге „Тајна испод мртве мачке“ Предрага Савића, члана Правног савјета ИН4С
У „Тајни испод мртве мачке“, делу Предрага Савића које говори о потрази за изгубљеним романима Иве Андрића о звонима и Србима римокатолицима, доминира лепота српског језика која је проткана безбројним прецизним историјским подацима, обрађеним по готово научној методологији. Посебно су ми занимљиви, па и емотивно дирљиви поједини делови овог романа, који има јединствену уметничку форму са елементима есеја и историјске студије, јер су ми из мојих проучавања и писања добро познате личности п[...]
Стање ствари, ИН4С, 15.6.2020, Никола Милованчев: Истина о тобожњој сарадњи митрополита Јоаникија са окупатором
Окупаторске власти су добро знале шта митрополит Јоаникије о њима мисли и зато је и био под полицијским надзором
Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.
Оцене титоистичких (назови) историографа су следеће: митрополит Јоаникије је ист[...]
Вечерње новости, 28. 11. 2023. Др Никола Жутић: КЛЕПТОМАНСКО ПРИСВАЈАЊЕ ТУЂЕ БАШТИНЕ: Поводом представљања Закона о језику у Хрватском сабору
ПРВИ ПУТ у својој краткој повијести држава неетничких Хрвата се присјетила да би требало донијети "епохални" закон о Хрватском језику, чијим доношењем "скрб о хрватском језику први пут добија институционални државни оквир", како би се ишло у корак са вриједностима ЕУ.
Међутим, већина земаља ЕУ нема сличан закон. Министар знаности Радован Фукс је на сједници Сабора од 15. новембра представљајући закон, истакао "драгоцјену вредност језика као инструмента којим се изражава идентитет, повијест и култура", па је тиме "скрб за хрватски језик и његове идиоме ставио у дужност државе и државних устано[...]
РТРС, 8. 10. 2022, У Бољанићу код Добоја обиљежено спасавања савезничких пилота
У мјесту Бољанић код Добоја обиљежено је 78 година од операције спасавања савезничких пилота 1944. године, назива "Халијард - ваздушни мост".
У акцији коју су спровеле снаге Југословенске војске (у отаџбини), под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, спасено је више од 500 пилота, а у Бољанићу шездесет савезничких авијатичара.
Обиљежавању су присуствовали предсједница Српске Жељка Цвијановић и Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ.
- На овом мјесту је само за десетак дана изграђен је импровизовани аеродром са којег је спашено преко 60 савезничких пилота. Одавде је пос[...]
![РТРС, Срна, 25. 11. 2024, Нови Град, Равнице: Молитвено се сјећати невино страдалих [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23290-350x200-no.jpg)
РТРС, Срна, 25. 11. 2024, Нови Град, Равнице: Молитвено се сјећати невино страдалих [Мапа]
На мјесном гробљу у Равницама код Новог Града данас су положени вијенци и прислужене свијеће код спомен-обиљежја страдалим у Другом свјетском и Одбрамбено-отаџбинском рату.
Код спомен-обиљежја за 168 цивила које су усташе убиле на данашњи дан 1943. године, парастос је служио свештеник Небојша Њежић, који је рекао да се овај и други злочини над српским народом не смију заборавити.
- Кроз историју нисмо много марили да се сазна истина о страдању српског народа. Док буде постојала Српска православна црква молитвено ћемо се сјећати невино страдалих - рекао је Њежић.
Предсједник Борачке ор[...]
