За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 8. 5. 2025, Дис сахрањен на острву Отони: Историчар Мирко Дрманац оповргава досадашње податке о смрти и вечној кући Владислава Петковића [На данашњи дан]
Песник Владислав Петковић Дис трагично је завршио живот у пролеће 1917, враћајући се из Француске на Крф. Француски пароброд „Италија“ на ком је био торпедован је, а деценијама се веровало да је његово тело остало у ’плавој гробници‘. Веровало се и да је пловило погођено из немачке подморнице. Историчар Мирко… Kosovo Online, 29. 5. 2025, У Церници служен помен убијеним Србима
У цркви Светог Илије у Церници, код Гњилана, данас је служен парастос страдалима од 1999. до 2003. године. Парастос је служио локални парох Драган Којић у присуству верног народа из Цернице и околине, преноси РТВ Пулс. „Данас, нашег Милоша који је пред колевком Христа, ту анђеоску душу и све душе…
Срна, РТРС, 28. 5. 2025, Срамно саопштење бошњачких борачких удружења – напад на Брадину назвали легитимним војним циљем
Брадина код Коњица нападнута је 25. маја 1992. године, за два дана опсаде убијено је 48 људи, док су 22 човјека најсвирепије и најмонструозније уморена у логорима или ухваћена и ликвидирана, бјежећи из Брадине, изјавио је Срни предсједник Удружења Коњичана Републике Српске Зоран Пологош. Пологош је истакао да је Брадина…
Спутњик, 29. 5. 2025, Приштина забранила радове на објекту у црквеном дворишту у Зубином Потоку, присвојила цркву Св. Ане
Министарство културе, омладине и спорта привремених приштинских институција забранило је радове на објекту у дворишту Цркве Свете Ане у селу Горњи Стрмац у Зубином Потоку. Реч је о дрвеном летњиковцу који су мештани користили током обиласка цркве. Објекат је грађен протекла два месеца и недавно је завршен. Међутим, недељу дана…
Вечерње новости, 15. 3. 2017, Новица Пешић: Окупатор креће у гушење устанка [из Архиве, In memoriam]
На устаничку територију убрзо су стигли аустроугарски пукови са Соче, из Румуније и Италије, бугарске регименте са Солунског фронта и један део жандармерије из Босне и Херцеговине Окупаторске власти у почетку народног устанка у Топлици и Јабланици 1917. године нису придавале велику пажњу борбеним акцијама, ценећи да су оне привременог… Политика, 28.5.2025, Саво Штрбац: Заробљени у Габели, мучени у ’Лори‘, размењени у Неметину
„Као војници на редовном одслужењу војног рока у ЈНА заробљени смо у групи од 13 војника и тројица старешина 14. априла 1992. у месту Габела код Чапљине. Након заробљавања припадници ХВО-а и ЗНГ-а одвезли су нас према Сплиту и сви смо завршили у ‘Лори’. Наша група је у ‘Лори’ боравила…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 20.6.2021, Амблем из Србије чувају потомци америчког авијатичара
У књизи „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића описано је како су народ и припадници Југословенске војске у отаџбини 1944. спасли 47 савезничких ваздухопловаца
Ужице – Деценије су минуле, а у Америци још има трагова сећања на код нас дуго прикривану четничку акцију спасавања америчких авијатичара на Златибору 1944. године, којој је посвећена књига „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића из Ужица.
Подсећа ова књига да су савезнички авијатичари, оставши у ратном вихору без крила, искочили на непознату територију у страху да ће их непријатељ убити или заробити. Припадници Ј[...]
РТРС, 1.7.2018, Откривена спомен-табла за деветорицу браће Вајагића
Позната је прича о девет Југовића, али мало је позната она о девет браће Вајагића. Они су се из далеке Америке прије стотину година упутили на Солунски фронт.
Вајагићи су поријеклом из Суве Међе код Босанске Крупе. За бољим животом отишли су у Америку. Потом су добровољно отишли на Солунски фронт, а двојица међу њима, Ристо и Лазар, одликовани су Карађорђевом звијездом. По окончању рата вратили су се у Војводину гдје и данас живе њихови потомци.
"Они су остали у разрушеној Србији да граде Србију. Неки су се вратили овамо у ове крајеве па су опет 1941. морали да бјеже од усташа. Дакле наш[...]
Kosovo Online, 9. 4. 2024, Четврт века Битке на Кошарама: Симбол херојске борбе
На данашњи дан пре 25 година, 9. априла 1999. започела је Битка за Кошаре.
У склопу Нато интервенције, више хиљада припадника ОВК уз подршку Оружаних снага Албаније и ваздушну подршку Натоа напало је караулу на југословенско-албанској граници која се налазила на ободу Проклетија, на врховима Јуничке планине. Борбе на југословенско-албанској граници трајале су 67 дана, а на страни тадашње ВЈ однеле су 108 живота. Саговорници Косово онлајна, учесници тих догађаја, истичу да је ова битка била једна од најтежих, али и највећих примера храбрости и патриотизма у новијој историји Србије.
Дугого[...]
Политика, 28.11.2020, Јован прошао 50 држава да би стигао на Солунски фронт
Ратна стаза Зековића с Романије: Маџарска, Украјина, Галиција, Добруџа, Русија, Сибир, Манџурија, Сингапур, Цејлон, Индијски океан, Египат, Средоземље, Грчка и слободна Србија
Ратна повест Јована Зековића (1892–1983), сва је прилика, нема упоредиву. Прошао је 50 држава и половину северне хемисфере да би се о Васкрсу 1918. обрео са српском војском на Солунском фронту, и дочекао да још дуго поживи у слободи некад поробљене отаџбине. Титов исписник je пет година пред крај свог овоземаљског века (1978) свом сину Млађену, који данас живи у Чачку, у магнетофон до појединости опричао како све то б[...]
![Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27591-350x200-no.jpg)
Глас Српске, Танјуг, 22. 4. 2025, Посљедњи преживјели заточеници концентрационог логора Јасеновац почели су пробој 22. априла 1945, прије 80 година [Фото]
Хрватски усташки логор Јасеновац, заправо систем логора, био је највећа "фабрика смрти" на Југоистоку Европе, неријетко називана "балкански Аушвиц". Био је то сабирни, радни, кажњенички и заробљенички логор.
У пробој је из логора тог 22. априла 1945. године, кренуло око 600 од 1.073 колико је тада преостало логораша у логору Циглана у Јасеновцу. Тог дана, или претходне вечери, пошто је постало несумњиво да их очекује неизбјежна смрт, дио логораша се одлучује на пробој.
Од 600 колико је кренуло у пробој, преживјело их је највише 117. Истог дана у бијег су кренули и заточеници другог дијела ло[...]
