За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 12. 1. 2025, Чувар сећања у нишкој алеји заборављених [Мапа]
Мирослав Величковић пронашао и уредио око 400 гробова јунака из Великог рата Камена обележја које је истражио и пописао на старом градском вечном почивалишту, подигнута су у част неких од легендарних 1300 каплара, 25 носилаца Карађорђеве звезде са мачевима, 40 одликованих Орденом Белог орла, 57 носилаца Албанске споменице, 35 јунака…
Глас Српске, 11. 1. 2025, Небојша Мићић: У логору у Добоју била и два великана српског глумишта
У аустроугарском логору у Добоју отвореном 27. децембра 1915. године, према доступним подацима, страдало је више од 12.000 интернираца од њих 45 хиљада колико је кроз њега прошло. Услови живота били су крајње нехумани, логораши су претрпјели страшне патње, а аустроугарске власти спроводиле су драконске мjере, често дjелујући без икаквог… Вечерње новости, 13. 1. 2025, Светиње Немањића на политичкој клацкалици: Др Јасмина С. Ћирић о проблемима заштите српске културне баштине у Северној Македонији
У УСЛОВИМА хроничног недостатка целовитог приступа у заштити задужбина Немањића на простору Републике Северне Македоније, постоје неки аспекти који су охрабрујући, али и забрињавајући. С једне стране, охрабрује чињеница да задужбине Немањића на овом простору и даље одолевају времену, упркос бројним тешкоћама. Постојање докумената који потврђују њихов значај (као што… РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]
Непокретна старица Радосава Ковачевић (78) убијена је са више од 20 удараца секиром, Рода Неђић која је имала 43 године, пре него што је убијена сатима је силована Срби из села Скелани на левој обали Дрине обележиће данас 32. годишњицу великог страдања, дан када су муслиманске јединице из Сребренице под…
СРНА, 16. 1. 2025, Иванишевић: Сва дешавања у Подрињу уско везана са америчким интересима на Балкану
Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да су сва дешавања у Подрињу уско везана са америчким интересима на Балкану и да су муслимани током цијелог рата имали подршку Вашингтона који је у БиХ, али и на Косову и Метохији, желио да увјери…
РТРС, 16. 1. 2025, Сјећање на страдале Србе у Скеланима 1993 – Свједоци умиру, а казне још нема [Мапа] – На данашњи дан
У Скеланима код Сребренице обиљежене су 32 година од страдања 69 мјештана које су убиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године. Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде на попису несталих. Служењем парастоса, одавањем почасти…
Не заборављамо – Памтимо
Нпортал, Вечерње новости, 11. 11. 2024, Јунакиња са 13 одликовања – Софија Јовановић
У ЗЕМЉАМА победницама у Првом светском рату данас се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале рат. У Србији је данас државни празник.
Централна церемонија у нашој земљи одржава се код Спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату.
Током Првог светског рата у Србији жене су дале велики допринос и поднеле велике жртве, а многе од њих су изгубиле и животе, не само као борци на фронту или добровољне болничарке, већ и као једине које су остајале и бринуле се о домаћинству у окупир[...]
Политика, 29.12.2015, Век од објављивања марке „Краљ Петар на бојишту 1914.”
Поштанска марка објављена 1915, у знак сећања на победу српске војске у борбама вођеним са аустроугарском војском у јесен 1914. године
Последње издање пригодних поштанских марака у овој години – „Дан марке” посвећено је филателистички значајном издању – 100 година од објављивања поштанске марке „Краљ Петар на бојишту 1914. године“.
„Пошта Србије“ пустила је ово издање у оптицај 10. децембра, а прате га марка номинале 23 динара и пратећи коверат. Марка се налази у табаку од 25 комада, а штампана је у тиражу од 45.000 примерака. Уметничка обрада издања дело је Јакше Влаховића, академског г[...]
MediaSfera, 15. 11. 2022, Годишњица Колубарске битке: Љиг памти ђаке капларе
На данашњи дан 1914. године, Врховна команда донела је одлуку да све ђаке Скопског ђачког батаљона, који су два месеца били на обуци, пошаље на фронт и произвела их у чин каплара. Послати су на Сувобор и Колубару, у време када је српска војска била у повлачењу, да подигну морал и охрабре српске војнике. У историју су ушли као 1300 каплара.
Бранили су Србију у Колубарској бици, бранили су је и крајем 1915. године, повлачили се кроз Албанију, остављали своје животе на острву Видо и положајима Солунског фронта. Слободу је дочекала трећина ђака каплара.
ише од сто година касније, сећамо се ђака [...]
РТРС, 1.5.2017, Обиљежене 22 године од страдања Срба из Западне Славоније
Београд: Парастос за Србе страдале у акцији "Бљесак"
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос поводом 22 године од српског страдања у Западној Славонији у хрватској војно-полицијској акцији "Бљесак", након чега су у Ташмајданском парку положени вијенци на споменик Србима страдалим у ратовима на простору бивше Југославије.
Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац, говорећи о догађајима од прије 22 године, напоменуо је да је Западна Славонија била са три стране окружена хрватским снагама, те да је једина одступница ка Републици Српској б[...]
ИН4С, 20.9.2020, Обележена годишњица битке и освећења храма на Мачковом камену
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част.
Свету Архијереску литургију, са благословом епи[...]
