За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ДИЦ Веритас, 19. 7. 2025, ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА тридесете годишњице Великог крајишког егзодуса и жртава страдалих у хрватској акцији под кодним називом „Олуја“
ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА тридесете годишњице Великог крајишког егзодуса и жртава страдалих у хрватској акцији под кодним називом „Олуја“ СУБОТА, 2.8.2025. Београд и Бањалука 10.00 – Веритасово саопштење за јавност НЕДЈЕЉА, 3.8.2025. Бањалука 19.00 – поред Храма Христа Спаситеља (ул. Веселина Маслеше) – отварање изложбе „Да се не заборави – 30.… РТРС, 4. 7. 2025, Потресна исповијест Милене Јоковић: Мужа су ми мучиле и убиле комшије [Видео, Мапа]
Снимак Меморијалног центра Републике Српске ЗВОРНИК – Милена Јоковић свједочила је у студијском центру у Зворнику, у оквиру Меморијалног центра Републике Српске о трагичној судбини супруга Гојка Јоковића, који је заробљен 11. јуна 1992. године у родној Калесији, а кога су потом дојучерашње комшије муслимани сурово мучиле у убиле. Из Меморијалног… Вести Онлајн, 10. 7. 2025, Научни скуп „Изазови мира 80 година после оснивања УН“: Забрињавајући повратак ауторитаризма у свету
Европски центар за мир и развој Универзитета за мир УН (ЕЦПД) организовао је вечерас међународни научни скуп „Изазови мира 80 година након оснивања УН“ са кога је поручено да је поштовање Повеље УН, посебно територијалног интегритета и суверенитета свих држава кључно за очување глобалног мира. На скупу је сем историчара… СРНА, 17. 7. 2025, Највећи број дјечијих жртава у 1942. години на Козари
Дан сјећања на дјецу убијену током геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској /НДХ/ 1941-1945. биће обиљежен 19. јула код спомен-костурнице у засеоку Мацуре код Приједора. Помен ће бити служен код споменика на којем је наведено да су усташе у јулу 1942. године, након офанзиве на…
Радио Гораждевац, Kosovo Online, 18. 7. 2025, Велика Хоча памти: 27 година од отмица и убистава у ораховачкој општини
На данашњи дан, пре тачно 27 година, почео је талас отмица и убистава Срба и Рома у општини Ораховац. Данас је, у присуству свештенства, чланова породица, представника институција и удружења, као и око 200 људи, код споменика са 84 имена, служен парастос мученички пострадалима у периоду од 1998. до 2000.… РТ Балкан, 10. 7. 2025, Бранко Жујовић: Између историјских чињеница о Сребреници и пропаганде: Медији и америчка демократија у БиХ (III)
Да ли су извештаји представљали озбиљан и награђивани новинарски рад који је оправдао награду „Еми“ коју је Кристијан Аманпур добила за извештавање из Босне? Никако. Били су лишени било каквог трага истине и, ако ништа друго, изгледали су као да крше новинарске стандарде, јер извештачи нису проверавали своје изворе … Не заборављамо – Памтимо
![Политика, 26.6.2011, Логор за Југословене у поларном кругу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p3816-350x200-no.jpg)
Политика, 26.6.2011, Логор за Југословене у поларном кругу [Мапа]
Нарвик – Место на северу Норвешке, у каменитом пределу, међу планинама које су и у јуну местимично покривене снегом, на подручју на којем се за време Другог светског рата налазио немачки логор за југословенске заробљенике – Овре Јарнван, од пре неколико дана обележено је спомеником и стављено под заштиту норвешке државе.
Добро видљив с пута, споменик који је средином прошле недеље свечано открио норвешки министар животне средине и међународног развоја Ерик Солхајм сведочи о великом страдању југословенских заробљеника, који су несрећне логорске дане проводили на око 4.000 километара од куће,[...]
Погледи, 27.1.2018, Петровданска блокада – професор Миливоје Трнавац
Сажетак:
Немачка операција Моргенлуфт („Јутарњи ваздух“), у народу названа Петров(дан)ска блокада, изведена је од 12. до 22. јула 1943. године, у простору Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника, са циљем да се уништи Штаб Драже Михаиловића. Непосредан повод за операцију био је четнички збор одржан 13. јуна 1943. у селу Гојна Гора. Како се операција завршила безуспешно, Немци су у знак одмазде спалили Каменицу (онда пожешка, данас у општини Горњи Милановац), убили једанаест, односно убили и заробили 455 (или 453) лица, махом сељака, које су одвели у логор на Бањици и касније већину стрељали ка[...]
СРНА, 5. 4. 2025, Српска памти: Нијемци у Алибунару на Васкрс 1941. године убили и солунске добровољце из БиХ
Неколико дана послије шестоаприлског бомбардовања Београда 1941. године, њемачка војска је у Алибунару, јужнобанатској варошици, извршила ратни злочин над мјештанима и заробљеним припадницима југословенске војске, а међу убијенима била је и група некадашњих солунских добровољаца из Лике и БиХ.
О злочину у Алибунару се и данас мало зна, а у тој вишенационалној варошици, у коју су дошли преко Румуније, њемачки војници су за стријељање у знак одмазде бирали искључиво Србе, а злочин су извршили на православни Васкрс, и то у српској Цркви Светог Благовештења.
Виши кустос-историчар у Народном [...]
![Светигора, 2. 9. 2025, Свештеномученик Рафаило Шишатовачки [На данашњи дан]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p29577-350x200-no.jpg)
Светигора, 2. 9. 2025, Свештеномученик Рафаило Шишатовачки [На данашњи дан]
Српска православна црква 3. септембра по новом, 21. августа по јулијанском календару, молитвено прославља Светог Свештеномученика Рафаила Шишатовачког
Рафаило (у свету Герогије, Ђорђе) Момчиловић рођен је 23. априла 1875. године од оца Велимира и мајке Персиде, у бачком месту Дероње, где је завршио основну школу. Када је навршио десет година одлази у манастир Ковиљ, а потом у манастир Бођане. Монашки постриг примио је 26. октобра 1896. године у манастиру Манасији од игумана Мирона (Ђорђевића). Митрополит Михаило рукоположио је Рафаила, 23. новембра 1896. године, за јерођакона.
Упоредо са дух[...]
Вечерње новости, Танјуг, 16.10.2017, На Јелици ексхумација тела двојице убијених Равногораца
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника ЈВуО
Комисија за проналажење тајних гробница на територији града Чачка, на захтев потомака изашла је на терен и започела ексхумацију Јарослава Милутиновића и Радослава Радоњића-Лукинца, припадника Југословенске војске у отаџбини.
Они су, према сведочењу мештана, убијени уочи првих послератних избора које су организовале нове комунистичке власти.
Према речима потомка Милисава Милутиновића (76), си[...]
