За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 7. 1. 2025, О живим ранама и лицемерју: Тридесет и две године од крвавог Божића у Кравици
На Божић 1993. јединице Насера Орића из Сребренице убиле су у овом селу 49 мештана, седморо је нестало, запаљено је 688 српских кућа, 101 дете остало је без једног или оба родитеља, недовољно да се покрену механизми међународне правде Тридесет и две године касније, за браћу и сестре жртава, синове…
СПОНА, 6. 1. 2025, Тужно подсећање на дивљачки масакр над Србима у Поречу на Бадњи дан 1916. [Мапа, Фото]
На Бадњи дан 6. јануара 1916. извршен је дивљачки масакр 103 најугледнија мештанина Пореча, у југозападном делу Македоније у селу Манастирец надомак Брода. Брутална ликвидација Срба Брсјака, од стране бугарских злочинаца позната је под називом масакр крај Дервишке њиве. Кости мученика страдалих уочи православног Божића 1916 положене су у крипти…
Политикин забавник, 3. 1. 2014, Како је Матеј Павлик постао свети Горазд прашки (и српски) [из Архиве]
Рођен у чешкој породици римокатоличке вероисповести, а умро као епископ православне цркве пред немачким стрељачким водом, добивши признање и од државе и од цркве. Прва га је одликовала војним крстом прогласивши га херојем у борби против нацизма, а друга га је признала за светитеља и новомученика. Не баш уобичајен животопис.… РТ Балкан, 7. 1. 2025, Неколико месеци пред смрт Тесла је позивао Хрвате „на братску слогу“ – али узалуд
Узалуд беше Теслин апел: „Само сложни извршавамо дужност према мучеништву нашег народа, према Америци, према Човечанству. Ко другачије ради није на добром путу…“ Тесла је преминуо у 87. години, у сну, у апартману на 33. спрату хотела „Њујоркер“, на православни Божић 1943, а прота Душан Шуклетовић је служио опело. Безуспешно…
ИН4С, 6. 1. 2025, Годишњица славне Мојковачке битке: Јунаци су пали да би Србија и Црна Гора живјеле
Данас је годишњица славне Мојковачке битке у Првом свјетском рату, која је јединствена у историји ратовања по блиставој и задивљујућој побједи. Битка је вођена од 6.1. до 8.1. 1916. године у околини Мојковца и у њој је Санџачка војска Краљевине Црне Горе успјешно зауставила аустроугарску офанзиву, чиме је омогућено повлачење…
Kosovo Online, 1. 1. 2025, Једина Српкиња у Доњем Петричу код Клине: Упркос нападима и крађама не идем одавде
Осамдестрогодишња Ката Грујић једина је Српкиња у селу Доњи Петрич, у општини Клина, која упркос застрашивању, учесталим нападима и крађама, не планира да остави родну Метохију и каже да не би могла да буде на другом месту, „па да је све мед и млеко“. Након 1999. године, када су српске…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 1. 5. 2024, У Гацку служен помен за 382 страдала Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20144-350x200-no.jpg)
РТРС, 1. 5. 2024, У Гацку служен помен за 382 страдала Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату [Мапа]
У Гацку у порти храма Свете Тројеице, испред спомен обиљежја, родбина, пријатељи и саборци окупили су се у да одају пошту за 382 страдалих Коњичана у Одбрамбено-отаџбинском рату.
Коњичани са свих страна, саберу се првог маја у Гацку и евоцирају успомене на најмилије.
Прогнани са својих огњишта, расељени по цијелом свијету подигли су споменик у Гацку на коме су уклесана 382 имена бораца, цивила, дјеце и старих страдалих у протеклом рату.
Многи Коњичани послије изгнанства, нови дом и уточиште нашли у Гацку.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати ов[...]
Б92, 1.10.2016, Масовне гробнице широм Србије, злочинци некажњени
Београд и већи градови у Србији су препуни необележених масовних гробница, грађана стрељаних без суда после 1944. године.
Државна Комисија за тајне гробнице је на крају свог рада документовала податке за више од 59 хиљада убијених.
„Немојте му више доносити храну и веш, није потребно“. То је била злокобна реченица које су се највише плашили сродници људи које су припадници Озне хапсили од јесени 1944. и доласка комуниста на власт.
Добривоје Томић је имао десет година када је без било каквог суда убијен његов отац Душан, предратни индустријалац из Бољевца. Једног фебруарског дана 1945.[...]
Политика, 31. 5. 2023, НАТО је побио десет недужних, а тридесетак је на бомбардованом мосту у Варварину рањено
Варварин – Трагично и недужно страдалим Варваринцима у НАТО бомбардовању 30. маја 1999. поред спомен-обележја крај Велике Мораве, одржан је помен и положени су венци. Тог дана страдало је десет недужних цивила, а тридесетак је рањено.
Авиони НАТО-а бомбардовали су мост у Варварину 30. маја 1999. године у два наврата. Била је недеља пијачни дан и православни празник Свете Тројице. Према насумичним проценама на пијаци, близу моста, било је око хиљаду људи. Дотадашњи мирис липа, по коме је ова питома српска варошица позната, и пријатни пролећи празнични дан заменио је мирис недужно проливене к[...]
Курир, 18. 4. 2024, Спомен-табла за незаборав: Први оружани отпор 1941 – у Доњем Добрићу
Четири дана после потписивања капитулације Војске Краљевине Југославије, код Крнића колибе у лозничком селу Доњем Добрићу, 21. априла 1941. године, убијен је један немачки потпоручник, док су још два немачка војника рањена.
Био је то први оружани отпор немачком окупатору, али се све до пре неколико година за догађај није много знали ни у лозничком крају, а камоли ван њега. У недељу, 83 године касније у центру села, Град Лозница и Центар за културу „Вук Караџић“ организују свечано постављање спомен-табле као будућег трајног сећање на тај дан.
Обележавање тог датума почело је редовно од пр[...]
РТРС, 10. 10. 2024, Егзодус Срба из Санског Моста: 29 година туге и бола
Симболичним спуштањем ружа и вијенца у Сану, у Приједору је обиљежено 29 година од егзодуса Срба из Санског Моста. До Одбрамбено-отаџбинског рата у тој општини живјело их је 27.000. Сваког 10. октобра, породице погинулих и прогнаних којима је Приједор од 1995. године постао нови дом, обиљеже ову тужну годишњицу.
Тужно сјећање на посљедње дане у родном Санском Мосту навире и готово три деценије од егзодуса. За Сањане, 10. октобар подсјетник је на тешку јесен 1995. године када су се спасавали како је ко знао и умио.
- Толико пута смо залијегали, гранате падале, само једна иза друге. То је [...]
