За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 6. 9. 2025, У Сребреници приказан филм ’Горан Зекић – први од нас‘
У сребреничком културном центру синоћ, 5. септембра, премијерно је приказан документарни филм „Горан Зекић – први од нас“ аутора ратног новинара Љубише Милутиновића, који говори о животу и смрти пријератног сребреничког судије и народног посланика Горана Зекића. Горан Зекић био је судија и адвокат у Сребреници, затим народни посланик у…
РТРС, Глас Српске, Срна, 6. 9. 2025, Подгорија, Мркоњић Град: Служен парастос српским страдалницима у Другом свјетском рату [Мапа]
У мјесту Подгорија код Мркоњић Града данас је служен парастос за 204 српске жртве из овог села, које су усташке хорде мучиле и убиле на данашњи дан 1941. године. Душко Милетић из Борачке организације Мркоњић Град рекао је да су на овом стратишту из Другог свјетског рата усташе на превару…
РТС, 21. 8. 2025, Весна Кнежевић: Госпа, Томпсон и битка за Хрватску од сто посто
Концерти Марка Перковића Томпсона, одржани у Загребу (5.7) и Сињу (4.8) доминантна су тема овог лета у хрватској јавности. Реакције на реакције на те рок концерте посебног типа доминирају на насловницама чак и преко тема као што су мировни преговори око Украјине, или нереди у Србији. Два последња низа ланчаних… Српски меморијал, РТРС, СРНА, 5. и 6, 9. 2025, Обиљежавање 84 године од усташког злочина над Србима у Гаравицима [Мапа] Ажурирано
У Гаравицама код Бихаћа, једном од највећих стратишта српског народа у НДХ, сутра ће бити обиљежене 84 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце. Програм обиљежавања почиње у 11.15 часова полагањем вијенаца и цвијећа код споменика у Спомен-парку у Гравицама, након чега слиједи…
СРНА, 5. 9. 2025, Мирловић Поље: 32 године од некажњеног злочина над Србима
Навршава се 32 године од некажњеног злочина над српским цивилима у Мирловић Пољу код Дрниша, који су извршили припадници Хрватске војске под командом Марка Скеје, познатог по томе што на државним прославама „Олује“ у Книну маршира носећи усташке амблеме. Иако се злочин над српским цивилима одиграо пред очима многобројних припадника…
Вечерње новости, 17. 8. 2025, Бабинска буна запалила све од Таре до Увца: Век ипо од устанка који је остао на маргинама званичне историје, али не и народних предања
НАВРШИЛО се 150 година од Бабинске буне – устанка против Турака који је лета 1875. године избио у селу Бабине, код Пријепоља и запалио све крајеве од Таре до Увца. Иако је овај догађај остао на маргинама званичне историје, сећање на њега сачувано је у породичним предањима, народној поезији… Не заборављамо – Памтимо
![РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14896-350x200-no.jpg)
РТС, 29. 6. 2023, Помен српским борцима из Другог балканског рата - 110 година Брегалничке битке [Мапа]
Код Штипа у Северној Македонији обележено је 110 година од Битке на Брегалници. Спомен-плочом означено је место страдања српских војника за време Другог балканског рата. Делегација Србије положила венце.
На брду крај Штипа је спомен-плоча, на месту где је по пројекту Ивана Мештровића, подигнута капела са костурницом, па срушена. На месту капеле је метеоролошка станица.
"Ту где је стајала спомен-плоча је костурница дубока три до четири метра. Ту су сад инструменти. Шест хиљада људи је ту сахрањено. И мој деда Мита, по мајци, ту почива", каже проф. др Бора Ристић, почасни председник Удружења з[...]
Политика, 5. 1. 2018, Сондермајери – патриоте и хероји
Тадија, ваздухопловни ас из Првог светског рата, један је од оснивача „Аеропута”, др Роман је утемељивач војне хирургије, мајка Станислава је била храбра болничарка, а Станислав – најмлађи српски војник на Церу
Година која је иза нас протекла је у знаку обележавања 90 година од оснивања друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут”, чији је један од оснивач и дугогодишњи директор био Тадија Сондермајер, најмаркантнија личност у цивилом ваздухопловству Србије и Краљевине Југославије између два светска рата. Оснивању „Аеропута”, је претходио несвакидашњи лични подухват овог ваздухопловног аса из Прво[...]
Глас Српске, 24. 3. 2024, Данашњи дан најтежи је породици Тошовић: Марији је НАТО бомба убила бебу и супруга
У НАТО бомбардовању Србије, односно тадашње Савезне републике Југославије, погинуло је више од 1.100 припадника војске и полиције. Укупан број цивилних жртава до данас није утврђен.
На данашњи дан сјећамо се мале Милице Ракић из Батајнице, труднице Љиљане Спасић из Ниша, 16 радника РТС-а и свих осталих жртава НАТО бомбардовања.
Данашњи дан, 24. март био је најтежи породици Тошовић из Мердара, на чију је кућу пала бомба. Бојана је најмлађа жртва НАТО бомбардовања, пише РТС.
- Бојана је тек проходала, имала је 11 месеци, али је ваљда пожурила да прохода. Тако смо се играли по дворишту. [...]
Вечерње новости, 4. 10. 2023, Геноцид у Старој Србији и Маћедонији: Столеће апокалиптичног страдања српског народа
Јастребов је сведочио о бескрупулозном процесу расрбљавања: убијањем, расељавањем, асимилацијом
ПРИЧУ о голготи Срба у 20. веку најлогичније је започети на историјском простору Старе Србије и Македоније који је од Маричке и Косовске битке у 14. веку до данас симбол српског страдања. За ослобођење ових простора у Првом и Другом балканском рату, према доступним подацима, који нису прецизни јер су архиве уништаване у светским ратовима, укупни српски војни губици износили су око 88.000 војника. Међу осветницима Косова 1912-1913. погинуло је 14.000, рањено 54.000, умрло 17.000 од рана и болести [...]
СРНА, 9. 9. 2023, Освештан споменик гатачким равногорцима, враћен дуг прецима
У Гацку је данас у порти храма Свете Тројице освештан нови споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) и цивилним жртавама комунистичког терора у тој општини од 1941. до 1950. године, а том приликом је истакнуто да је ово велики дан за Гацко и да је након 80 година испуњен завјет и дуг прецима.
На споменику је уклесано 576 имена погинулих гатачких равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста и жртава страдалих од комунистичке руке у Гацку у том периоду, на челу са командантима војводом попом Радојицом Перишићем и капета[...]
