За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Palelive, Средњошколски центар Фоча, СРНА, 24. 12. 2024, Приказан документарац о партизанском злочину на Миљевини [Видео]
На Филозофском факултету на Палама вечерас је приказан документарни филм „Понор – право на сјећање“ о партизанском злочину над припадницима Југословенске војске у отаџбини на простору Миљевине код Фоче 1945. године, а аутори остварења – професори и ученици фочанског Средњошколског центра поручили су да војници заслужују право на сјећање и…
Глас Српске, СРНА, 27. 12. 2024, Од логора у Добоју кренуо геноцид над Србима у 20. вијеку
Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Небојша Видаковић рекао је да је добојски казамат који је основала Аустроугарска био први концентрациони логор у модерној Европи, што је био и почетак геноцида над српским народом у 20. вијеку. Он је новинарима рекао да је стопама Аустроугарске касније наставила и Независна…
Политика, 17. 12. 2024, Матрица вековног насиља над косметским Србима
Скоро свакодневно насиље на Космету одвија се, по некој устаљеној матрици, од најезде Турака. Најизраженије је у другој половини 19. века, кад се постојеће албанско становништво, ојачано досељавањем из Албаније, сродило с турским манирима испољавања власти аговањем и беговањем. То је забележено у списима из тзв. Конзулских времена. Село Гораждевац,…
Политика, 16. 12. 2024, Битка на Кадињачи из другог угла
И ове године, као и до сада, поводом годишњице битке на Кадињачи организовано је полагање венаца и цвећа на Спомен-обележје на Кадињачи и одавање почасти изгинулим борцима. Програм тог обележавања био је стандардни, као и свих досадашњих година. И даље се прича о херојској одбрани Ужичке републике, и херојској одбрани…
РТ Балкан, 22. 12. 2024, Тужно лице косовске статистике: Како Срби полако али сигурно нестају са Косова и Метохије
У односу на 1981. годину, а према резултатима пописа 2024, број Албанаца на Косову и Метохији повећан је за 228.227 и у плусу је за 18,6 одсто, док је број Срба смањен за 172.846 односно, у минусу је за 82,5 посто У општини Грачаница у којој је према попису из… Нови Стандард, 22. 12. 2024, Небојша Тојагић: Усташки злочини у Грачацу
Осим усташа из Госпића у злочинима против комшија, кумова и дојучерашњих пријатеља у Грачацу учествовале су и домаће усташе. Међу свирепо убијенима био је и прота Милош Мандић, брат од ујака чувеног српског научника Николе Тесле Тешко је издвојити неко мјесто у Лици које није страдало у Другом свјетском рату од… Не заборављамо – Памтимо
Вести онлајн, 13.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: „Јадна ја што ми мртва ниси“
Од четрнаесторо преживелих у јами Равни долац на Динари најстарија је била Цвита Бошковић, мајка сада преминуле Милице Бошковић, удате Маљковић. Било јој тада четрдесетак година. Страшна породична трагедија, губитак четворо деце, мужа и великог броја најближе родбине, последице мука које је преживела у живој гробници у недрима Динаре, нису ипак сломили ову храбру, умну и поносну жену – поживела је све до 1983. године.
Захваљујући њеном унуку, професору Божи Лалићу из Аранђеловца, сину њене ћерке Данице, која је такође преживела у јами на Динари, њено сећање је ипак остало забележено на магнет[...]
![Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12338-350x200-no.jpg)
Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]
Припадници Војске Србије 5. маја 2018. први пут су посетили Равну Гору, организовали парастос за Дражу и положили венац испред његовог споменика. ‘’Српске новине’’ ексклузивно објављују шта се тачно дешавало тога дана
Била је субота, 5. маја 2018. године. На тераси Спомен дома на Равној Гори седимо прота Драго Јовановић, још двојица Ваљеваца – Андрић и Кнежевић – и ја, док кустос музеја, Владан Радосављевић, спрема неко послужење. Са нама је и један капетан Генералштаба Војске Србије, али он одлази да провери је ли све у реду.
Наиме, очекујемо први долазак Војске Србије на Равну Гору и п[...]
РТРС, Срна, 3.11.2020, Напад на српске цивиле у Бравницама - злочин без казне већ 25 година
Тужилаштво БиХ ни 25 година од убиства више од 80 српских цивила у избјегличкој колони, коју су у селу Бравнице код Јајца напали припадници Хрватске војске, није подигло оптужнице против одговорних за овај ратни злочин.
На српске цивиле, који су се у избјегличкој колони у аутобусу и запрежним колима повлачили из Доњег Вакуфа, 13. септембра 1995. године отворена је ватра у селу Бравнице код Јајца, наводи се у репотражи Бирна о заборављеним ратним жртвама.
Марјана Зељко имала је непуних 15 година када се пред сами краја рата са породицом у избјегличкој колони повлачила из Доњег Вакуфа. Док[...]
![РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24814-350x200-no.jpg)
РТ Балкан, 16. 1. 2025, Годишњица масакра у Скеланима: Дан кад је Цветко Ристић остао без оца, мајке, сестре и брата [Списак жртава]
Непокретна старица Радосава Ковачевић (78) убијена је са више од 20 удараца секиром, Рода Неђић која је имала 43 године, пре него што је убијена сатима је силована
Срби из села Скелани на левој обали Дрине обележиће данас 32. годишњицу великог страдања, дан када су муслиманске јединице из Сребренице под командом Насера Орића упале у село и у крвавом масакру, за неколико сати побиле 69 мештана и више од 160 раниле.
У Скеланима, крај споменика који подсећа на велику трагедију српског народа у овом крају Републике Српске служен је парастос, припаљене свеће, положено цвеће страдалим мештаним[...]
Политика, 23.11.2020, Усташке жртве су плутале Савом
Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима
Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени вршњаци су дневне сате користили да се друже напољу. Душанка, која је тада живела у Улици Страхињића бана на Дорћолу, спустила се до Куле Небојша на доњем граду Београдске тврђаве. Тамо, код бедема, окупљала су се деца свих узраста. Свима њима, пажњу је тог дана привукао[...]
