За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести, 3.11.2021, Твртка I отимају Србима
Кад је пре седам месеци изабрана за градоначелницу Сарајева, политички противници Бењамине Карић листом су поручивали да она није дорасла тако важној функцији, а она се није трудила да их демантује. Напротив. Са две иницијативе у протеклих месец дана додатно је потврдила те наводе. О скандалозној иницијативи за подизање споменика… Стање ствари, Печат, 30.10.2021, Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо
Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“ Убијање историје Јавност у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских… Саборник.rs, 25.10.2021, Ранко Гојковић: Хероизам се не може вечно скривати
Поштовани читаоци, премијера филма „Бранили су небо Отаџбине“ представљала је прворазредни догађај у нашем друштвеном и културном животу, који несумњиво заслужује много већу медијску пажњу од оне која је том догађају додељена… У оквиру обележавања Дана ослобођења Београда, у Дому синдиката у Београду, премијерно је приказан дугометражни документарни филм Бранили…
Вечерње новости, 31.10.2021, Јунаке народ затрпао цвећем и сузама – Како је српска војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године
Праскозорје 15. септембра 1918. године. На заравни Добро поље, која спаја планине Козјак и Ниџе, у рововима, на првој линији фронта, са припадницима српске Друге армије су регент Александар Карађорђевић и војвода Живојин Мишић, начелник штаба Врховне команде. Пробдели су целу ноћ са својим војницима и официрима. Положаји немачке и… СРНА, 1.11.2021, Парастос за убијене Србе из Барице Доње код Брода
У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама хрватског усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на споменику из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих…
Глас Српске, 31.10.2021, Барио: Спомен без крста на Казанима – нови шамар хришћанству
Патрик Барио, члан Међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, рекао је да је спомен страдалим православцима без крста на Казанима у Сарајеву нови шамар хришћанству у БиХ, али и у цијелој Европи. Барио је истакао да није изненађен што се на обиљежју српског…
Не заборављамо – Памтимо
РТС, 25.9.2021, На војном гробљу Зејтинлик обележене 103 године од пробоја Солунског фронта
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић предводила је у комплексу српског Војног гробља Зејтинлик у Солуну државну комеморативну свечаност полагања венаца и одавања поште српским војницима поводом 103 године од пробоја Солунског фронта.
Министарка је на Војном гробљу Зејтинлик разговарала са вишедеценијским чуваром тог гробља Ђорђем Михаиловићем, коме је уручила златник са ликом Светог Ђорђа и натписом "Захвална Србија".
Кисић Тепавчевићева је том приликом истакла немерљив допринос Ђорђа Михаиловића очувању сећања на пробој Солунског фронта и на[...]
Погледи, 29. 4. 2024, Ђорђе Ивковић: О Зверима и људима – сличице из Великог рата
Не, овај рат не престаје. Пулсира од покоља до лажног затишја, али је увек ту. Неумољиво присутан ма колико се трудили да га не видимо, живог, гладног и жедног. Ни геноцид не престаје од дана када се царствујушчом Виеном заорило Serbien Muss Sterbien. Геноцид (реч коју користимо јер нема друге и довољно тачне, посебне речи за свеукупно затирање дуже од века) траје и овога часа, док мучно пишем ове редове. И трајаће док се последњи међу нама не одрекну себе. Док не присиле себе да верују да они пре њих, они што их родише, беху звери а не људи. Трајаће тај развучени геноцид док последњи Срби доб[...]
![Министарство одбране Републике Србије, 16. 3. 2021, Битка на Паштрику 16. 5 - 14. 6. 1999. [Видео] из Архиве](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14270-350x200-no.jpg)
Министарство одбране Републике Србије, 16. 3. 2021, Битка на Паштрику 16. 5 - 14. 6. 1999. [Видео] из Архиве
Када је постало јасно да у рејону карауле Кошара непријатељ на може да пробије линију наше одбране, почео је нови напад ОВК терориста на планину Паштрик.
Покушај копнене офанзиве ОВК снага, потпомогнуте снагама НАТО-а, али и регуларним јединицама војске Албаније, започео је нападом на караулу Горожуп, која се налази у непосредној близини Призрена.
Генерал-мајор Божидар Делић, командант 549. моторизоване бригаде: „Циљ је био да се по сваку цену на дримско-косовском оперативном правцу направи продор, да се заузме Призрен, да се продужи преко превоја Дуље ка Косову и да се доведе Савезна Р[...]
![Искра, 9. 3. 2022, Владимир Умељић: Ноћ када је горела Богородица Љевишка... и моја немачка пријатељица Клаудија [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18211-350x200-no.jpg)
Искра, 9. 3. 2022, Владимир Умељић: Ноћ када је горела Богородица Љевишка... и моја немачка пријатељица Клаудија [из Архиве]
Косметски Албанци су од 17-19. марта 2004. дословце пред очима својих гласно ћутећих ментора, тешко наоружаних западних „чувара тј. гаранта реда и мира“ (и – како кажу – хришћана), извршили још један страхотни погром над аутохтоним Србима на њиховој окупираној Светој земљи, Косову и Метохији.
рема подацима УНМИК-а, око 60.000 косовско-метохијских Албанаца су на 33 различитих места уништили око 800 кућа, убили 8, повредили више стотина и протерали (= „етнички очистили“) око 4.000 Срба.
За памћење је, дакле, да је свако ненаоружано српско чељаде, закључно са старицама и старцима, женама и децо[...]
Политика, 2. 12. 2023, Живојин Ракочевић: Црква као живот и судбина
ПОЛИТИКА У ОКУПИРАНОМ ХРАМУ КОД ПОДУЈЕВА
„Ту у храму су затварали овце. Ми смо служили помен 2012. или 2013. године – отац Дарко и ја... Балега, све је смрдело на овце”, каже свештеник Стево Митрић. То је била њихова прва и последња посета Цркви Светог архангела Михаила у селу Ракитница код Подујева.
„Однели смо две иконе, Господа и Мајку Божију и видели да је ту неко нешто радио.” Митрић је у том периоду био у Приштини са оцем Дарком Маринковићем, црква им је била успут, јер су одлазили у село Медраговац, код три српске породице које су живеле на самој административној линији са централ[...]
