За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 31.10.2021, Кости пронађене током радова у оквиру базе КФОР, преузела косовска полиција
ЉУДСКЕ кости које су пронађене током радова на ископавању темеља за изградњу нове зграде у оквиру базе Кфора у приштинском насељу Драгодан преузела је косовска полиција која већ води истрагу, а да о томе уопште није обавестила Удружење породица несталих и киднапованих лица на КиМ. Проналазак посмртних остатака потврдио је…
РТВ, Танјуг, 30.10.2021, Веритас подсећа: Годишњица хрватског напада на Билогору
Невладина организација „Веритас“ подсетила је данас да је 31. октобра 1991. године, нападом на припаднике Територијалне одбране Грубишно поље, започела акција хрватске паравојске под кодним називом „Откос-10″, која је имала за циљ ликвидирати или протерати Србе са подручја источне Билогоре, смештеног на северозападу Хрватске, у троуглу између Бјеловара, Дарувара и…
Вести, 30.10.2021, Убијени Срби заслужују крст
У Сарајеву, на сарајевском ратишту, убијено је око 3.000 Срба, од којих око 120 деце, а још се трага за 200 несталих цивила и војника. Ако имате у виду – шта су и ко су жртве рата, сигуран сам да је више од 80 одсто злочина над Србима Сарајева остало…
Спутњик, 29.10.2021, „Музика Ивана Галеба“: Непознате партитуре Владана Деснице откривене пола века после смрти
У Народној библиотеци Србије одржан је концерт „Музика Ивана Галеба“ на коме су премијерно пред публиком у Србији изведене камерне композиције књижевника Владана Деснице, на основу необјављених и до сада јавности непознатих музичких партитура из његове заоставштине, после више од пола века од смрти великог писца. Студенати Факултета музичке уметности…
Медија центар Одбрана, 29.10.2021, Представљени Зборници о страдању српског народа у НДХ
У Дому Војске Србије јавности су представљени зборници „Седма међународна конференција о Јасеновцу“ и „О злочинима НДХ у Гламочу, Грахову, Ливну, Дувну и Купресу“, у којима су сабрани бројни радови, саопштења и документа која сведоче о геноциду над српским народом и злочинима које је над Србима, Јеврејима и Ромима починила…
Standard.rs, 22.10.2021, Милица Краљ: Како је прва жена лекар у Црној Гори, преводилац „Горског вијенца“ на француски језик и добровољац са Солунског фронта, маја 1945. године убијена од стране комунистичке власти
У избегличким колонама које су се 1944/45. кретале путем смрти није била само једна поражена и издана војска која је до последњег даха бранила отаџбински завет „За крст часни и слободу златну”. Биле су ту и хиљаде цивила, нејачи, интелектуалаца, свештеника Митрополије црногорско-приморске, жена (удовица, мајки, сестара, девојака…) и свег…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 4. 11. 2023, Др Никола Жутић: Хрвати присвајају српска етничка и културна знамења: Документарна сведочанства о народносној структури Боке
ПОДРУЧЈЕ данашње Црне Горе (са Боком) у историјској ретроспективи било је ослобођено присуства римокатолика Хрвата.
Становништво римокатоличке вјере народносно је припадало корпусу српског, албанског и италијанског ("латинског") национа. Сјеме будућег хрватства засијали су српски мисионари (прозелите) римокатоличке вјере са подручја Црне Горе који су фанатично мрзили браћу православне вјере, нпр. Вићентије Вицко Змајевић, Андрија Змајевић. Иако су Змајевићи старином из Његуша, за апологете хрватства, који су махом били римокатолички свећеници, они су "значајна појава хрватске повијести".
[...]
РТРС, Срна, 14.8.2018, Прошло 77 година од крвавог усташког пира на Пагу и Јадовну
Прије 77 година, у ноћи између 14. и 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. "Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже предсједник Удружења "Јадовно 1941." Душан Басташић.
Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против у[...]
Политика, 14. 4. 2025, Живојин Ракочевић: Лица сагорелих фресака и ризница сећања – Вучитрн, Храм Светог Илије
Високе зграде са спуштеним ролетнама и, већином, празним становима. На врху једне од њих огроман натпис на албанском језику „Слобода има име”, испод је знак ОВК (Ослободилачка војска Косова) и на крају Хашим Тачи, Кадри Весељи и остали „ослободиоци” који се сада налазе у затвору Хашког трибунала. Мало даље је црквени зид из којег расте дрвеће и капија пред којом стоје косовски полицајци. С оне стране зида порушено гробље и делимично придигнути споменици, црква обновљена споља и сагорела изнутра. Тако изгледа Вучитрн на Цвети, на своју градску славу, ове године.
У храм се улази степеницама к[...]
Искра, 11. 04. 2024, Владимир Умељић: Сребреница, (не)право и (не)морал
Немачка се свим силама упиње да у УН некако прогура једну резолуцију о „српском геноциду“, што је било и за очекиватим, јер кад год Запад повиче да Русија у Украјини крши међународно право, руски званичници питају – а шта сте ви чинили у Југославији 1999?
Запад на то узвраћа – то је била само хуманитарна профилкаса новог, јер већ једном у Сребреници почињеног геноцида.
Овде се на проверу ставља теза, да је после оног од стране Хашког трибунала за бившу Југославију (ICTY) редефинисања злочина геноцида, сада на реду још један (политички, ненаучни) покушај накнадног легитимисања НАТО-зл[...]
Вечерње новости, 30. 5. 2025, Авиони сејали бомбе по цивилима 10 минута после литије: Сећање на НАТО злочин, на Свету Тројицу 1999. и страдале на Варваринском мосту
ЈЕДНА рука је вирила кроз прозор аутомобила који је тонуо у Мораву ускипелу од врелине експлозије ракета.
Кроз облак прашине чули су се крици девојчица са изобличене конструкције Варваринског моста. Свештеник је истрчао из цркве да помогне унесрећенима појући псалме Богу... који га није чуо. Амерички „фантоми“ су се вратили и испалили још две ракете. Људи који су дошли да помогну унесрећенима у првом нападу сасечени су другим ураганом пламена и усијаних гелера помешаних с људским месом и костима.
Ове апокалиптичне слике нису прошлост за преживеле очевице напада НАТО авиона на Варварин неколи[...]
