За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 28.9.2020, Српски патријарх заточеник у оба светска рата
Гаврило Дожић, који је и у Првом и у Другом светском рату био у логору, упокојио се пре тачно 70 година, а тим поводом Митрополија црногорско-приморска приредила је његове мемоаре, списе и животопис „Црква има свој вековни поредак који се не сме нарушавати под утицајем политичких прилика и не… РТРС, Срна, ДИЦ Веритас, 29.9.2020, Ни након 29 година нема пресуде за злочин над војницима ЈНА у Бјеловару
Данас се навршава 29 године од злочина над војницима ЈНА у бјеловарској касарни, који су убијени након што су се предали припадницима хрватског Збора народне гарде, саопштено је из Информационо-документационог центра Веритас. Хрватске снаге су 29. септембра 1991. године, по уласку у касарну „Божидар Аџија“ убиле команданта касарне и двојицу…
Политика, ДИЦ Веритас, 28.9.2020, Саво Штрбац: Постолујна времена: злочин у Вариводама
Неколико недеља пред годишњицу убиства деветоро мештана у Вариводама, телефоном ми се јавио Душко Илијашевић и сугерисао да се међу жртвама помене и његов стриц Илијашевић Угљеша (54), који је убијен око или истог дана када и његових деветоро комшија и чијег имена нема на споменику жртвама тога села. Више…
РТРС, Срна, 28.9.2020, Додик: Комунисти крили информације о спасавању савезничких пилота у Бољанићу
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да ће у наредном периоду у Бољанићу код Добоја бити изграђен спомен-комплекс у знак сјећања на ослободилачку краљеву војску, која је под командом Драгољуба Драже Михаиловића, током Другог свјетског рата направила аеродром на који су слијетали амерички авиони да би покупили…
Глас Српске, СРНА, ДИЦ Веритас, 27.09.2020, Навршава се 25 година од убиства српских цивила у Вариводама
БЕОГРАД – Сутра се навршава 25 година од убиства 10 цивила српске националности у селу Вариводе код Книна, чија је просјечна старост била 67 година, саопштио је Документационо-информациони центар “Веритас”. Готово два мјесеца по окончању “Олује” и мјесту Вариводе убијени су Јован Берић /75/, Шпиро Берић /55/, Радивој Берић /69/,…
Политика, 27.9.2020, Служен парастос за Србе убијене пре 28 година у Желећи
ЖЕЛЕЋА – У месту Желећа код Жепча у Федерацији БиХ, данас је служен парастос за 13 српских мештана које су на данашњи дан 1992. године убили припадници Хрватског већа одбране, извештава РТРС. Председник Удружења ветерани Републике Српске Душко Вукотић рекао је Срни да је ХВО напао Желећу на Крстовдан, да…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Танјуг, Срна, 13. 8. 2022, Нека нам осмијех Пантин и стаменитост Иванова буду путоказ: Обиљежено 19 година од убиства српских дјечака
ГОРАЖДЕВАЦ - Поменом у цркви Рођења пресвете Богородице у Гораждевцу обиљежено је 19 година од убиства српских дјечака Ивана Јововића и Пантелије Дакића.
Помену, коме је присуствовало више десетина људи, служио је викарни епископ новобрдски Иларион, који је током бесједе казао да туга због страдања дјеце остаје у дубини душе, преноси Косово онлајн.
- Овај свет је пун рана. Тајну безакоња дела у овом свету, не смемо да заборавимо. Ваш опстанк на вашем месту страшном, на стратишту, јесте велика победа, и ту треба да останете доследни нашем призиву, достојни наших предака, да заиста постоји[...]
Политика, 3.2.2020, Потомци јунака из Гвозденог пука пронашли гроб претка
После 100 година унуци и праунуци упалили свећу и посули гроб земљом из родног села Данковић
Куршумлија –После више од једног века, потомци настрадалог припадника топличког Гвозденог пука Вукоја Перишића из куршумлијског села Данковића посетили су његов гроб, запалили свећу и прекрили земљом коју су понели из родног села.
Гроб је пронађен у Северној Македонији, у селу Орехово, а надгробни споменик је, кажу, и данас добро очуван. Спомен-обележје Перишића је случајно пронашао македонски познавалац тамошњег терена Драгиша Страхињић, водич и логистичар већине српских удружења, груп[...]
Блиц, 15,16,17. 8. 2011, У подруму смрти нестало више од 800 Крагујевчана
После 66 година сакривања, отворена су врата злогласне крагујевачке Капислане. Иза зидина „Заставе“, а некадашњег Војнотехничког завода, репортери „Блица“ први су закорачили у катакомбе у којима је, током владавине различитих режима, мучено и стрељано више од 800 људи. Већину је, по пресуди преког суда, ликвидирала комунистичка власт после Другог светског рата. Међу жртвама које су убијене у овим мрачним подрумима има и четника али и партизана које су побили Немци пре ослобођења.
Тајна скривана од очију јавности 66 година
У подрум, испод сада напуштене старе зграде, силази се низ с[...]
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење
СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив "српски Верден". На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, писац Александар Гаталица, који је за роман под насловом "Велики рат" добио награду часописа НИН, и др Ставрула Маврогени из Универзитета "Македонија" у Солуну.
Још једном се чуо податак да од 14.000 Шапчана,[...]
Глас Српске, 6. 5. 2025, Мрак правосуђа: 33 године послије нико није кажњен за Ђурђевдански покољ у Подрињу
Данас се навршавају 33 године од почетка српског страдања на подручју средњег Подриња и на данашњи дан су злогласне хорде Насера Орића у рану зору кренуле у свој крвави пир, подсјетио је за „Глас Српске“ предсједник сребреничке Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић и подсјетио да су напали село Бљечева у Братунцу као и село Гниона на подручју општине Сребреница.
- Знамо да је тог дана брутално заклана Косана Зекић, али сем нас Срба то никога другог не занима. То је постало нормална појава у рату када се кољу српски цивили а подсјетићу[...]
