За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 17. 8. 2025, Бабинска буна запалила све од Таре до Увца: Век ипо од устанка који је остао на маргинама званичне историје, али не и народних предања
НАВРШИЛО се 150 година од Бабинске буне – устанка против Турака који је лета 1875. године избио у селу Бабине, код Пријепоља и запалио све крајеве од Таре до Увца. Иако је овај догађај остао на маргинама званичне историје, сећање на њега сачувано је у породичним предањима, народној поезији… Политика, 23. 8. 2025, Четири српска краља сахрањена у манастиру код Скадра [Видео]
О манастиру је писао и Сима Игуманов Јастребов. Вековима траје спор да ли је храм православни или католички, српски или албански У селу Ширђ, недалеко од Скадра, и данас стоје остаци манастира Светих Сергија и Вакха, древне задужбине која сведочи о вековном присуству Срба и постојању некадашње српске државе на…
РТРС, Срна, 30. 8, 2025, Танасић: Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана
Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић саопштио је да Сарајево поново фалсификује и присваја Повељу Кулина бана, чији препис је послало канадским музејима и библиотекама представљајући га као споменик такозваног „босанског“ језика и потврду „државности БиХ“. – Очекујем да министарстава културе Србије и Републике Српске одмах и одлучно… Светигора, 2. 9. 2025, Свештеномученик Рафаило Шишатовачки [На данашњи дан]
Српска православна црква 3. септембра по новом, 21. августа по јулијанском календару, молитвено прославља Светог Свештеномученика Рафаила Шишатовачког Рафаило (у свету Герогије, Ђорђе) Момчиловић рођен је 23. априла 1875. године од оца Велимира и мајке Персиде, у бачком месту Дероње, где је завршио основну школу. Када је навршио десет година… СП Црквена општина Топаљско-херцегновска, Острог ТВ Студио, 26. 8. 2025, „Од Везировог до Зиданог Моста“ – једанаесто вече на 12. Тргу од ћирилице [Видео]
У оквиру 12. Трга од ћирилице, 25. августа, на Тргу херцега Стефана у Херцег Новом, одржан је програм посвећен 80. годишњици страдања Свештеномученика митрополита црногорско-приморског Јоаникија, свештенства и вјерног народа. О кобном путу овог збјега и свирепим злочинима почињеним над њима, говорио је др Срђа Трифковић и протојереј мр Предраг… СРНА, 31. 8. 2025, Представљена књига о страдању Срба у Рашића Гају 1941. године
Књига „Страдање свештенства и вјерног народа у Рашића Гају 1941. године“, аутора Милана Радуловића, у којој су изнесени документовани подаци о страдању Срба Власеничког среза, представљена је данас на Хан Пијеску. Декан Православног богословског факултета у Фочи Дарко Ђого, један од рецензената књиге, каже да књига говори о страдању мученика…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 5. 10. 2023, Српска памти: Планина без дјеце - Сјећање на Козарчане
Козарчани су проживјели животе у паузама ’дугог кретања између клања и орања‘, као што је, говорећи о српској историји, написао књижевник и нобеловац Иво Андрић
Идеш ли роде? (Петар Кочић)
За козарску породицу Пралица, као и за хиљаде других породица из тог краја, историја је имала кружни ток - од избјеглиштва до избјеглиштва, односно, остали су прогнаници од рођења до смрти.
ЋУTАЊЕ О МРЖЊИ И ЗЛОЧИНУ
Нијемци су 1942. године организовали ’чишћење‘ Козаре, односно сламање устанка српског становништва које је спасавало живу главу у усташкој Независној Држави Хрватској, у коју су доспј[...]
Глас Српске, 9. 12. 2024, Боривоје Милошевић: Како је настала и дјеловала ’Млада Босна‘: Нараштај побуњених анђела
На тако далеко од бечког сјаја и богатства, суров полицијски режим одржавао је заостале феудалне односе у покрајинама у којима је тек сваки десети становник био писмен и у којој је број жандара вишеструко надмашивао број љекара и учитеља. Из бечке перспективе, цивилизација се завршавала на границама Босне и Херцеговине, која је сходно таквим мишљењима, припадала заосталом Оријенту.
Босна и Херцеговина је током аустроугарске управе прошла кроз дубоке друштвено-економске промјене које су, између осталог, биле видљиве и на пољу школства и просвјете. Школама је била намијењена функција важног чин[...]
ИН4С, 19. 7. 2022, Убијено 312 Срба: У Приједору обиљежен Дан сјећања на жртве НДХ
Савјетник министра за борачко-инвалидску заштиту Српске Милан Торбица раније је рекао да је НДХ била једина држава у целом свијету која је организовала концентрационе логоре за децу у Јасеновцу, Јастребарском и Сиску, и да је само на стратиштима логора Јасеновац уморено 19.432 дјеце
У засеоку Мацуре у Горњем Јеловцу код Приједора је обележен Дан сјећања на децу коју су убиле усташе у Независној Држави Хрватској (НДХ).
Служен је парастос за 312 Срба које су усташе убиле у јулу 1942. године, а међу којима је било 75 дјеце.
Програм обиљежавања почео је у 17.00 служењем парастоса за убије[...]
ИН4С, 23. 10. 2023, На данашњи дан: Годишњица велике Кумановске битке, повратак српске војске на Косово
На данашњи дан (23. октобар) 1912. године, побједом Прве српске армије, под командом регента Александра Карађорђевића, над турском Вардарском армијом Зеки паше, окончана је Кумановска битка, кључна у Првом балканском рату.
Велика побједа код Куманова била је прва српска побједа у Првом балканском рату и означила је скори крај турске владавине на Балкану. Српска војска је после 450 година поново овладала Косовом, а после Кумановске битке ушла је и у Скопље, престоницу Српског царства из 14. вијека.
Увиђајући стратегијску важност Овчег поља, висоравни источно од Скопља, начелник штаба Врхо[...]
ИН4С, 25. 7. 2023, На данашњи дан: Рођен Гаврило Принцип (1895-1918)
*
Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема…
И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.
Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.
[...]
