За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Бољанић: Обиљежено 77 година од операције Халијард
У селу Бољанић код Добоја данас је организовано обиљежавање и положени су вијенци у знак сјећања на јунаштво и жртве у спасавању савезничких пилота “Халијард – ваздушни мост” прије 77 година. Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије…
Глас Српске, СРНА, 18.9.2021, Обиљежавање одбране западних граница Републике Српске
НОВИ ГРАД – Служењем помена и полагањем вијенаца код споменика цивилним жртвама у населју Туњица код Новог Града данас је почело обиљежавање одбране западних граница Републике Српске и БиХ од хрватске агресије. Вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегације Народне скупштине Српске, Трећег Република…
СРНА, 17.9.2021, Митрополит Дабробосански Хризостом: Угледати се на примјер Светог Петра Дабробосанског
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом честитао је данас крсну славу Храма у Војковићима и славу града Источно Сарајево, поручивши да Срби требају да се угледају на примјер Светог Петра Дабробосанског, који је подносио жртву и страдао за добро свог народа. „Сви ми да будемо…
РТРС, 17.9.2021, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Прошло је 29 година од бруталног убиства 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцун у селу Сердари у општини Котор Варош. У знак сјећање на цивиле које су на данашњи дан 1992. године, убили припадници муслиманских снага, код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице служен је…
Спутњик Србија, 16.9.2021, Исповест из гораждевске куће ужаса: Из логора Едина Врање изашао сам са 39 килограма
Униформу натопљену крвљу скинули су ми у гораждевској болници, пре него што ће ме оперисати – на живо. Следеће чега се сећам је самица смештена у подруму логора. Напољу ноћ, зима, минус 22, дрхтим испод танке плахте. До мене допиру јауци, присећа се Радован Богојевић који је искуство логораша стекао… Стање ствари, Антикварне књиге, 31. 5. 2021, „Српска трилогија“ Стевана Јаковљевића и Луј Кордије
Милан Јовић пронашао је у Паризу писмо које је Стеван Јаковљевић, српски професор, књижевник, ратни официр и писац познате Српске трилогије, писао професору Лују Кордијеу Ако у данашње време претражите шта интернет знао о Лују Кордијеу (Louis Cordier), наћи ћете врло мало података, скоро ништа. Чак ни француска Википедија нема… Не заборављамо – Памтимо
Срна, 28.4.2016, Годишњица смрти видовданског хероја – Гаврило Принцип
БИЈЕЉИНА, 28. АПРИЛА /СРНА/ - На данашњи дан прије 98 година умро је Гаврило Принцип, члан тајне организације "Млада Босна", чији је атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.
Чланови "Младе Босне" извршили су атентат у знак протеста против аустроугарске окупаторске политике и тежње већинског српског народа за ослобођење и уједињење.
Због атентата на Франца Фердинанда, 12. октобра 1914. године пред суд је изведено 25[...]
Вечерње новости, Бета, 23.4.2018, АГРЕСИЈА НАТО Сећање на 16 убијених радника РТС-а
Пошту страдалима пре 19 година код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих
БЕОГРАД - Тачно у 2.06 ноћас навршило се 19 година од убиства 16 радника Радио-телевизије Србије (РТС) у НАТО бомбардовању зграде у Абердаревој улици, а пошту страдалим код споменика "Зашто?" одали су представници РТС-а, државних органа и породице погинулих.
После минута ћутања, у име РТС-а венце су положили и запалили свеће генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић, као и породице убијених радника, навод[...]
СРНА, 15.8.2017, Навршило се 76 година од крваве ноћи на Пагу и Велебиту
БАЊАЛУКА, 15. АВГУСТА /СРНА/ - У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.
На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава.
"Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске /НДХ/ преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже за Срну предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић.
Додатни р[...]
Спутњик, 15.6.2018, Као пук мајора Гавриловића: Јунаци са Кошара избрисали животе из бројног стања за отаџбину
Пре 19 година 14. јуна завршена је битка за Кошаре на Косову и Метохији у којој је погинуло 108 српских војника. Војни стручњаци су сагласни да је одбрана Кошара спречила копнену инвазију на Србију и да је онемогућила прекид комуникације међу српским формацијама.
Пуковник Љубинко Ђурковић који је командовао одбраном Кошара каже да би после готово две деценије пратећи сијасет параметара које тада нису могли да се сагледају, неко могао да каже да је све на Кошарама могло да буде другачије. Он, ипак, захваљујући сећању свих сабораца и војних стручњака остаје при ставу да није.
„У току извођ[...]
Политика, 23. 6. 2022, Композитор Енрико Јосиф је био саткан од музике
Све што је доживео због реченице „Срби су небески народ” је зато што је неко погрешно интерпретирао у јавности пресекавши је на пола. Цела реченица је тачно гласила: „Срби су небески народ, изабран за патњу”
О значајном опусу овог ствараоца сведочи монографија аутора Мирјане Белић Корочкин Давидовић и Радивоја Давидовића
Сваког тренутка када смо били на рубу смрти, чудесно смо били спасени, говорио је Енрико Јосиф (1924–2003), београдски композитор и академик јеврејског порекла, присећајући се избеглиштва током Другог светског рата. О тим данима прогонства који подсећају на филмске сцене[...]
