За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
DIC Veritas, Slobodna Dalmacija, 12.9.2020, Dossier Varivode: štakori rata su dva mjeseca nakon Oluje išli u pljačku i ubijanje srpskih staraca i bolesnih
Trebao je to biti jedan običan rujanski dan u selu smještenom desetak kilometara od Kistanja. Bar se tako činilo. Već su splasnula slavlja oko povratka cijelog hrvatskog teritorija u operaciji “Oluja”. Ljudi su se lagano vraćali svojim obvezama, životu, mislima o boljim danima koji će, kako su uvjeravali s TV… Borski.okrug.gov.rs, 12. 9. 2020, Ослобођење Мајданпека и Неготина – На данашњи дан
12.9.1944. године Мајданпек и Неготин ослобођени су у Другом светском рату. Мада је Мајданпек неколико недеља раније, 26. августа ослободила и Поречка бригада Југословенске војске у отаџбини, 12. септембар и партизанско ослобођење узимају се за датум поновног успостављања народне власти након окупације од стране нацистичке Немачке. Житељи оба места страдали…
Вечерње новости, 9.9.2020, На Чакору комеморативни скуп у знак сећања на Бранку Ђукић
ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТ година је од мученичке смрти девојке из Васојевића Бранке Ђукић, коју су двојица албанских злочинаца са Космета свирепо убила 1975. године на Чакору, док се она враћала кући из Пећи где је уписала школску годину. Њени другари и многобројни пријатељи годинама организују комеморативне скупове како се тај злочин…
СРНА, 10.9.2020, Митрополит Хризостом: Возућа – симбол страдања српског народа
ЗАВИДОВИЋИ, 10. СЕПTЕМБРА /СРНА/ – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на ове жртве. „Код нас нема мртвих, сви су живи пред Богом, неки као праведници, неки као грешници осуђени, али сигурно Господ…
Светигора, 10.9.2020, Дани Светих новомученика јасеновачких
Научним скупом „Новомученици: Полиперспектива VI“ који се с благословом Високопреосвештеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија одржава у Српској православној општој гимназији „Кантакузина Катарина Бранковић“ у Загребу, данас је почела манифестација Дани Светих новомученика јасеновачких. У оквиру ове традиционалне манифестације, која је у знаку 75 година од завршетка Другог свјетског рата и…
РТС, 9.9.2020, Дивосело – село којег нема
Још једна тужна годишњица. Пре тачно 27 година, у праскозорје, почео је напад на три подвелебитска српска села у околини Госпића. Дивосело, Читлук и Почитељ нашли су се тог јутра под тешком артиљеријском ватром. Горело је небо, а ехо експлозија ширио велебитским врлетима. Kако је дан одмицао, експлозије су биле… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 9. 11. 2023, Српска војничка гробља, сведоци славе, жртве и херојства - Битољ
СВАКИ Србин и онај који се тако осећа требало би за живота да издвоји време и посети, како српске гробове у Битољу, тако и свако свето место страдања наше војске подно Кајмакчалана.
Ове речи министра Николе Селаковића, који је са представницима Заједнице Срба у Северној Македонији посетио српско војничко гробље у Битољу, примамо као путоказ до овог светилишта. На овим просторима, просторима некадашње Старе Србије, готово да нема места где, под земљом, нема костију страдалих српских војника изгинулих у ослободилачким ратовима за отаџбину.
После пробоја Солунског фронта и коначне победе, услед[...]
Стање ствари, Ђакон Ненад Илић ФБ, 3. 5. 2023, Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Ђакон Ненад Илић: Пренос моштију Светог владике Николаја
Празник повратка моштију Светог Николаја Српског из Америке у отаџбину (3. мај) велики је празник и биће све већи како време пролази. Свети Николај Српски оставио је записане и речи молитве за свој народ који се овде наводе у нешто скраћеном облику:
Нема њиве која није гробље, нити дрвета које није надгробни споменик. Сва је српска земља гробље. Смилуј се Господе, и спаси народ Твој, са мном или без мене
Свети владика Николај: Молитва за српски народ
Спаси, Господе, народ свој, и спаси мене.
Ако не спасеш народ, тв[...]
ИН4С, Митрополија, 12. 10. 2024, На данашњи дан рођена Надежда Петровић
На данашњи дан, 12.октобра 1873. рођена је Надежда Петровић, српска сликарка, професор Академије ликовних умјетности у Београду и саоснивач „Кола српских сестара“.
Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а њена дјела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. Сачувано је око 200 њених дјела, а поједине слике су равне радовима врхунских европских мајстора тог времена. У Србији свог доба она се најснажније везала за модерну умјетност и антиципирала њен даљи развој.
Надежда Петровић је дубље сликарско школовање отпочела у Првој српској цртачкој школи Кирила Кутлика у кој[...]
Саво Штрбац: ПАКЛЕНИЦА
Зовем се Миленко Рауш, од оца Стеве и мајке Алексије. Рођен сам 1973. године у селу Пакленица код Окучана у Западној Славонији. Родитељи су ми радили на жељезници. У Пакленици смо имали кућу и три јутра земље. Моја сестра Милена, три године старија од мене, по завршетку средње економске школе у Бања Луци, удала се, прије рата, за Хрвата из Окучана. Ја сам учио машинбраварски занат у Новској и завршио га у јуну 1991. године. Тада је већ почео рат у Хрватској. У августу те године моја сестра Милена и њен муж напуштају Окучане и одлазе у Дуго Село гдје и данас живе. У септембру исте године отац к[...]
РТРС, 10. 11. 2024, Досије Превљак - под његовом командом Срби у логорима мучени и убијани
У Суду БиХ одржано је рочиште ратном генералу тзв. Армије БиХ Фикрету Превљаку. Прво је пуштен из једнодневног притвора, а тек сутрадан је, на приједлог Тужилаштва, вођена расправа о мјерама забране.
Превљак, који је након једноипогодишњег бјекства у Турску, ухапшен на сарајевском аеродрому, осумњичен је за злочине над српским цивилима у сарајевским насељима Храсница, Соколовић колонија и Бутмир. Тужилаштво га терети да је прво као командант Штаба Територијалне одбране Храсница, а касније командант 4. моторизоване бригаде тзв. Армије БиХ, организовао логоре у којима су војници и стражари по[...]
