За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 23. 5. 2019, Ново убиство већ убијених Срба на Врацама
У новој историјској интерпретацији сарајевских власти, Спомен-парк Враца је не само стратиште Јевреја, Срба и антифашиста у доба НДХ, већ и „доказ српске агресије“ на Сарајево деведесетих година прошлог вијека САРАЈЕВО, 23. МАЈА /СРНА/ – Спомен-парк Враца, стратиште махом Јевреја и Срба током Независне Државе Хрватске, постао је дио послијератне…
Политика, 15. 5. 2019, Никола Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата
У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору…
Глас Српске, Данас, СРНА, 14. 5. 2019, Танасковић: И без тајних докумената јасно да је Степинац знао за злочине усташа
Члан некадашње Мјешовите српско-хрватске црквене комисије за утврђивање историјских чињеница у “случају” Степинац српски дипломата Дарко Танасковић је оцијенио да је и без тајних докумената јасно да је кардинал Алојзије Степинац знао за злочине усташа. Коментаришући медијске написе да постоји тајни документ и докази против Степинца, Танасковић каже за “Данас”…
Глас Српске, 13. 5. 2019, Дан када је отпочео усташки геноцид у НДХ: Ван закона стављено два милиона Срба
Загреб – Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искоришћена је као правни основ за геноцид…
Политика, 10. 5. 2019, Апел за очување историјског комплекса у Ваљеву
Априла прошле године, у којој смо обележавали стогодишњицу завршетка Првог светског рата, без решења, срушен је у Ваљеву комплекс касарни 17. пука чувене Дринске дивизије, назване „Кадињача”, најстарије касарне у Србији, саграђен 1885. године, сведок најславније српске историје. (Између два рата касарна носи назив „Живојин Мишић”.) Ове године, у априлу,…
РТРС, Срна, 3. 5. 2019, Усташка идеологија и профит од оружја – Гојко Шушак
Бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, на чију годишњицу смрти подсјећају хрватски медији, наређивао је и сам чинио злочине над Србима, а да није умро био би процесуиран у Хашком трибуналу. Рођен у усташкој породици у Широком Бријегу, Шушак је у младости емигрирао у Канаду, гдје је био члан усташке…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 15. 2. 20204, СПЦ у Хрватској после 1945: Богохуљење комуниста у Крајини
Епископ Дамаскин (Грданички), дипломац београдске Богословије и Музичке школе, као и петроградске Духовне академије, с титулом доктора филозофије стеченом у швајцарском Фрајбургу, помало интровертни интелектуалац, половином 1947. године долази у главни град НР Хрватске, у столицу митрополита загребачког Српске Православне Цркве (СПЦ), шест година након што је усташка власт ухапсила, мучила и унаказила, па после Недићевој власти предала његовог претходника, Доситеја (Васића).
Исте године, 14. јула, митрополит је кренуо возом у Пакрац, седиште пакрачке (славонске) епархије којом је администри[...]
![СРНА, 27. 2. 2025, Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу [На данашњи дан]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26454-350x200-no.jpg)
СРНА, 27. 2. 2025, Срби не заборављају нелегални референдум, убиство Гардовића и спаљену српску заставу [На данашњи дан]
Послије изгласавања референдума у скупштини бивше СР БиХ и прегласавања српских представника, затим новог прегласавања 29. фебруара и 1. марта 1992. године на нелегалном референдуму, Срби су у БиХ имали само двије опције - да прихвате мајоризацију и референдум и дочекају нови геноцид, или да се организују и бране
У суботу, 1. марта, навршавају се 33 године од нелегалног референдума о унитаризацији и прегласавању Срба у БиХ, иако је дотадашња, бивша "социјалистичка БиХ" од 1945. године функционисала стриктно по принципу да се не смије дешавати прегласавање ниједног народа.
Након што је 19[...]
Горњи Милановац.рс, 19.11.2016, Обележена годишњица мисије Халијард
На Галовића пољу, у Прањанима, обележена је годишњица Халијард мисије.
Догађају су присуствовали амбасадор САД у Србији Кајл Скот, председник општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић и представници Војске Србије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава.
Обележавање годишњице започело је уз интонирање химни и полагање венаца на споменик. У Цркви је одржан помен учесницима Мисије. Након тога, оркестар ваздухопловства САД одржао је концерт у просторијама ОШ "Иво Андрић" у Прањанима. На улазу у Дом здравља "Џон Кингсбури" свечано је откривена табла.
Халијард мисија је највећа акциј[...]
Искра, 3. 5. 2022, Владимир Умељић: Против заборава - Третман српске деце у геноцидној хрватској држави 1941-1945.
Хрватска држава 1941-1945. посветила је у оквиру тада организованог и спроведеног Србоцида посебну пажњу систематском и мученичком, масовном и истрајном убијању српске деце.
томе се ништа не може сазнати у уџбеницима историје данашње хрватске државе, не постоје никаква спомен-обележја, култура памћења је искључиво селективна и јавност пре познаје исказе, као што је доњи, из пера једног високог хрватског клерикалног интелектуалца.
Последњим чиновима Србоцида припада, дакле, и реч (= дело) једног високог ватиканског службеника, хрватског Doctor Theologiae, Juris, Juric canonici, Advocatus Sac[...]
![Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24157-350x200-no.jpg)
Борис Радаковић Блог, 17. 6. 2024, Злочин и освета на Дрини: Вишеград [из Архиве]
Након што је Фондација „Заборављени коријени“ из Источног Сарајева, објавила зборник докумената о страдању Срба у „романијском крају и дијеловима источне Босне“, одлучили смо да направимо серију краћих текстова на основу поменуте грађе. Документи у овом зборнику потичу из Архива Босне и Херцеговине у Сарајеву и Војног архива и Архива Југославије у Београду. У нашим текстовима представићемо укратко усташке злочине над српским становништвом и након њих освету српских устаника. Први текст посветићемо тадашњем Срезу Вишеград.
Након успостављања усташке власти на подручју среза Вишеград, убрзо с[...]
