За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 6.9.2020, Сећање на савезничко бомбардовање Града: Дан када је Лесковац тепих бомбардовањем сравњен са земљом
ЧАК 69 тона „тепих бомби“ из 28 бомбардера савезничке алијансе сручено је 6. септембра 1944. године на центар Лесковца. То је један од најтрагичнијих и најтужнијих дана овог града када је остао, како се процењује, без најмање две хиљаде становника. Тачан број страдалих никада није утврђен. Савезнички бомбардери уништили су…
Глас Српске, СРНА, 6.9.2020, Парастос за жртве усташких злочина на Рашће брду
КОТОР ВАРОШ – На Рашће брду код Котор Вароша данас је обиљежено 78 година од страдања 20 бораца Народноослободилачког рата /НОР/ и цивила које су убиле усташе 1942. године. Парастос за жртве фашистичког терора служио је протонамјесник поповачки Борко Ђурђевић, који је рекао да су на овом мјесту у априлу…
РТРС, Срна, ДИЦ Веритас, 6.9.2020, Навршило се 27 година од убиства седам Срба у Мирловић Пољу
Данас се навршава 27 година од када су припадници диверзантско терористичке групе из састава Хрватске војске убили и измасакрирали седам српских цивила у селу Мирловић Поље, у близини Дрниша, пред очима припадника Унпрофора, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Село се налазило под контролом власти Републике Српске Крајине /РСК/, а…
Глас Српске, 5.9.2020, Спиридон Шпиро Боцарић 1937. године забиљежио призоре Врбаске бановине: Од заборава сачувао благо које троши зуб времена
Спиридон Шпиро Боцарић (Будва, 24. мај 1876–логор Јадовно, 19. јул 1941), сликар и први управник Музеја Врбаске бановине у Бањалуци, снимио је 1937. године документарни филм Градови и предјели Врбаске бановине. Филм траје 40 минута и приказује мјеста, природне љепоте, фолклор, ликове и обичаје. Изгледа да Боцарићева одлука да узме…
Глас Српске, СРНА, 5.6.2020, Парастос српским жртвама у Гаравицама
У Гаравицама код Бихаћа служи се парастос за више од 12.000 Срба, жртава усташког злочина почињеног у љето 1941. године. Парастосу присуствују савјетник српског члана Предсједништва БиХ Радован Ковачевић, изасланик предсједника Републике Српске Слободан Жупљанин, савјетник министра рада и борачко-инвалидске заштите Милан Торбица. Присутни су делегација Народне скупштине Републике Српске,…
Вести онлајн, 4.9.2020, Српски свеци окупатори?!
Будући Специјални тим за заштиту српске и хришћанске духовне баштине у региону који Влада Србије планира ускоро да формира, требало би да се неизоставно бави верским и културно-историјским наслеђем у Северној Македонији зато што је велики број цркава и манастира из средњег века у катастрофалном стању, а притом су и… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 5. 10. 2024, Никола Жутић: Југославија брана од продора комунизма - Политика Ватикана према Југославији потчињавала се диктату фашистичке Италије
ХРВАТСКИ „блок“ франковаца и радићеваца предводио је антисрпске ревизионистичке снаге које су биле окупљене у Бечу.
Прашке Лидове новине у чланку „Аустријски Хајмвер и хрватски франковци“ долазе до закључка да бивши аустријски официри хрватске народности (Саркотић, Стипетић и Перчевић) стоје у вези са аустријским Хајмвером и да заједнички раде против Југославије:
„У последње време је Југославија добила конкретне доказе да стоје франковци у вези са терористичким актима... Италијански фашизам помаже покрет не само морално него и материјално. Италија неће повратак Хабсбурговаца у Аустрији а[...]
Политика, Танјуг, 30.5.2017, Португалски генерал Карлос Бранко: Није било геноцида у Сребреници
ЛИСАБОН - Португалски генерал Карлос Мартинс Бранко у мемоарима „Рат на Балкану” сматра да нема сумње да се у Сребреници није догодио геноцид јер није постојао предумишљај.
Он је у књизи изнео своја сазнања и о дешавањима на подручју Сребренице у јулу 1995. године.
Бранко се од 1994. до 1996. године налазио на стратешки важном положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.
Мартинс Бранко износи чињенице које су му са терена достављали компетентни обавештајни органи и на основу ових доказа, са којима је упозната команда Посматрачке мисија УН у Загребу, сматра да [...]
![РТРС, Глас Српске, СРНА, 25. 5. 2024, Из масовне гробнице данима вириле ноге и руке убијених – У Брадини прије рата живјело 700 Срба, данас - двоје [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20482-350x200-no.jpg)
РТРС, Глас Српске, СРНА, 25. 5. 2024, Из масовне гробнице данима вириле ноге и руке убијених – У Брадини прије рата живјело 700 Срба, данас - двоје [Мапа]
КОЊИЦ - Од бруталног напада муслиманско-хрватских снага на небрањено српско село Брадина код Коњица прошле су 32 године.
За само неколико часова убили су 48 становника Брадине и још 40 у збјеговима или у коњичким логорима смрти.
Преживјели и потомци, сваке године, у све већем броју окупљају се да одају помен у порти обновљене Цркве Вазнесења Господњег.
Тако је било и данас.
Од предратних 700, у Брадини данас живи двоје Срба.
Од 13 оптужница за злочине на српским живљем на подручју Коњица, не постоји ниједна правоснажна пресуда.
Годишњица страдања Срба у Брадини: Из масовне гробнице дан[...]
РТРС, Глас Српске, СРНА, 11. 8. 2023, Штрбац: Меморијални центар да буде и до небеса било би мало колика је трагедија била
Жртве логора Јасеновац заслужују највећи и најмонументалнији меморијални центар, али и до небеса да се направи било би мало, колика је то била трагедија, изјавио је директор Информационо- документационог центра "Веритас" Саво Штрбац.
Поводом потписивања споразума између Србије и Републике Српске о изградњи меморијалних центара посвећених јасеновачким жртвама, Штрбац за Срну каже да се радује што ће бити изграђени и у Доњој Градини и у Београду и да би волио да то што прије буде реализовано.
Штрбац истиче да 20. вијек јесте вијек геноцида над Србима и каже да би волио да се посветимо попи[...]
Политика, 14. 4. 2025, Живојин Ракочевић: Лица сагорелих фресака и ризница сећања – Вучитрн, Храм Светог Илије
Високе зграде са спуштеним ролетнама и, већином, празним становима. На врху једне од њих огроман натпис на албанском језику „Слобода има име”, испод је знак ОВК (Ослободилачка војска Косова) и на крају Хашим Тачи, Кадри Весељи и остали „ослободиоци” који се сада налазе у затвору Хашког трибунала. Мало даље је црквени зид из којег расте дрвеће и капија пред којом стоје косовски полицајци. С оне стране зида порушено гробље и делимично придигнути споменици, црква обновљена споља и сагорела изнутра. Тако изгледа Вучитрн на Цвети, на своју градску славу, ове године.
У храм се улази степеницама к[...]
