За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
SrpskaDijaspora.info, 6.9.2005, Српска гробља из Првог светског рата, Велики Међер – нов почетак сарадње
Мр Небојша Кузмановић о књижевној логорологији Приликом преводјења на српски књиге словачког писца Лаца Зрубца Побуна у Крагујевцу (која ускоро излази у издању Матице словачке), која говори о трагедији словачких војника у време Првог светског рата – размишљао сам о могућем „реципроцитету” – јер су у то време сви Словени…
Вечерње новости, 30. 8. 2020, ЦРКВА ОДУВЕК ПОВЕЗИВАЛА СРБЕ: На данашњи дан, пре једног века, обновљена Пећка патријаршија
ТАЧНО пре једног века, 30. августа 1920. године, на дан Свих српских светитеља, у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима, Архијерејски сабор уједињене Српске цркве, свечано је прогласио успостављање Српске патријаршије. Указом краља Петра I Карађорђевића, тог истог дана, потврђена је одлука Светог архијерејског сабора о подизању Српске цркве „на ступањ…
Глас Српске, 30.8.2020, Тужни принц Сријема: Сава Шумановић је стварао срцем и страдао као жртва усташа
Велика Госпојина, 28. Август 1942. године био је тужан дан у Шиду. Око 150 Срба власти НДХ окупиле су још у 6 ујутру на градском тргу. Одатле су утоваривани у камионе и одвођени некуда у непознатом правцу. Био је то посљедњи пут да их је ико од Шиђана видио. Након…
РТС, 26.8.2020, Kомеморација у спомен на српску децу у логору Јастребарско
На гробљу у Јастребарском, испред споменика „Лик мајке с дететом у наручју“, одржана је комеморација поводом обележавања 78. годишњице ослобођења 737 српске деце из тог усташког логора. Петар Раић, председник Заједнице удружења антифашистичких бораца и антифашиста Града Загреба и Загребачке жупаније, која је организатор комеморације, подсетио је да је 26.…
РТРС, 23.8.2020, Служен помен жртвама усташког терора из поткозарских села
У засеоку Заједнице код Трнопоља у близини Приједора, код споменика на мјесту гдје су усташе 1941. убиле око 400 мјештана поткозарских села, данас су положени вијенци и одржан историјски час. Ово мјесто је било једно од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату. Заселак Заједнице претворен је у спомен-подручје,…
Вечерње новости, 22.8.2020, Како су браћа преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања
МНОГИ и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост. Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 23. 6. 2022, Сећање на страхоте логора: Удружење норвешко-српског пријатељства бележи 80 годна страдања [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12377-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 23. 6. 2022, Сећање на страхоте логора: Удружење норвешко-српског пријатељства бележи 80 годна страдања [Мапа]
У ОРГАНИЗАЦИЈИ удружење норвешког-српског пријатељства у Мосјону данас је обележено 80 година од страдања логораша који су послати у смрт за време Другог светског рата у норвешким логорима.
Венце на спомнике у Коргену и Осену пололожил су амбасадор Републике Србије Драган Петровић, смбасадар Републике Босне и Херцеговине Бакир Садовић, као и високи представници норвешких власти. Овом догађају је присутвовао и већеи број мештана као и људи из Србије.
Амбасадор Републике Србије је указао захвалност норвешком народу који сваке године обележава датуме и сећење на страдање српског народа у ло[...]
![СПОНА, 6. 1. 2025, Тужно подсећање на дивљачки масакр над Србима у Поречу на Бадњи дан 1916. [Мапа, Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24563-350x200-no.jpg)
СПОНА, 6. 1. 2025, Тужно подсећање на дивљачки масакр над Србима у Поречу на Бадњи дан 1916. [Мапа, Фото]
На Бадњи дан 6. јануара 1916. извршен је дивљачки масакр 103 најугледнија мештанина Пореча, у југозападном делу Македоније у селу Манастирец надомак Брода.
Брутална ликвидација Срба Брсјака, од стране бугарских злочинаца позната је под називом масакр крај Дервишке њиве.
Кости мученика страдалих уочи православног Божића 1916 положене су у крипти спомен капеле изнад Манастиреца, и остављене у забараву препуштене нехају нељуди. Заборављена и напуштена од свих, ова Спомен капела пропада, као и ми сами уз наш заборав, нехај… А сва је обасјана раскошним бадњаком одасвуд, као пука симболика на[...]
НСПМ, РТС, Спутњик, Танјуг, 26. 1. 2024, СПЦ и Матица српска: Родно осетљив језик - неуставан и у супротности са стандардним језиком
Родно осетљив језик je неуставан и у супротности је са стандардним српским језиком будући да Устав Србије прописује равноправност жене и мушкарца, наводи се у закључцима учесника Научног скупа Српски идентитет, српски језик и Закон о родној равноправности.
Истиче се и да су одредбе Закона о родној равноправности које се односе на језик неприхватљиве за Српску Православну Цркву (СПЦ), Матицу српску (МС), Одбор за стандардизацију српског језика и већину грађана Србије.
Закључке скупа преносимо у целости:
1. За српски народ равноправност свих људи, без обзира на пол, расу и вероисповест,[...]
Политика, 25.10.2021, Приче Из Великог рата: Аустријанци у Чачку одмах узели тројицу талаца
Лекар чешког порекла, др Венцеслав Стејскал, све време окупације одбијао да скине униформу мајора српске војске
Чачак – Повлачење војске из Чачка, састављене већином од трећепозиваца и последње одбране, почело је раног јутра 18/31. октобра 1915. Станко Митић, шеф окружне финансијске управе у Чачку, забележио је у свом ратном дневнику да су државна надлештва у месту већ била спремна за евакуацију, чекала се само наредба војне команде.
„За време нашег поласка у вароши гужва од народа, једни иду на једну а други на другу страну, на лицу сваког познаје се забринутост и очајање. Кад смо прошл[...]
РТРС, 8.8.2021, Обиљежено 29 година од одбране Градишке од хрватске агресије
У Бок Јанковцу данас је обиљежено двадесет девет година од одбране Градишке од агресије Хрватске војске.
Код спомен-комплекса служен је помен и положени су вијенци.
Обиљежавању је, у име Владе Републике Српске, присуствовао министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић, који је истакао да у Бок Јанковцу прије 29 година није одбрањена само Градишка, него и Република Српска.
Пашалић је поручио да не смијемо заборавити борце који су свој живот дали за одбрану Српске, али ни невино страдале жртве са ових подручја у Другом свјетском рату.
Он је нагласио да су Срби увијек[...]
