За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Слобода, 10.8.2020, Марина Дабић: Краљево – Прича о времену зла
Тема о злочинима комуниста у краљевачком крају 1941. и после 1944. од почетка је добро скривана са обавезама тајности, уништавања трагова и доказа, a једна књига покушава да сачува приче о „мачу револуције“ Мирослав Костовић рођен 3. децембра 1944. године у Краљеву никада није упознао свог оца Саву Костовића. Саво…
Политика, 14.8.2020, Савезничке пилоте спасили, сломљених крила остали
Дуго прикривану четничку операцију спасавања 47 савезничких авијатичара ратне 1944. на Златибору расветљава књига „Сломљена крила Златибора” Ужице – За спасавање савезничких авијатичара у мисији „Халијард” у Прањанима, свуда се зна, а заборавом су сасвим прекривена слична дешавања на Златибору 1944. године. Јавности је недовољно познато да су четници и…
РТРС, 11.8.2020, Попово поље: Помен за 101 жртву усташког злочина
У селу Чаваш у Поповом пољу служен je парaстос за 101 жртву масовног покоља у којем су усташе, на данашњи дан 1941. године, звјерски поубијале готово свo становништво села. Мећу жртвама злочина били су жене, старци и дјеца. Ријеч је о једном од највећих стратишта српског становништва у овом дијелу…
Вести онлајн, 11.8.2020, Милутин Станчић: И под Турцима нам било боље!
Док је пажња јавности последњих недеља окренута Хрватској због обележавања „Олује“ и Црној Гори у којој не престаје прогон српског свештенства и монаштва Милутин Станчић, један од оснивача Српског културно-информативног центра СПОНА оцењује у интервјуу за „Вести“ да је положај Срба у Северној Македонији на прагу „преживљавања“ јер не само што…
ИН4С, Баштионик, 4.8.2020, Академик Василије Крестић: О проблемима духовног јединства српског народа
Приход од продаје ове књиге у Републици Српској ће бити приложен у Задужбину за Косово и Метохију, као још један вид подршке Србима који остају на својим огњиштима у јужној српској покрајини „Немам илузију да ћу овим писањем залечити стару српску бољку која се назива неслога и деоба, али њиме…
Политика, 1. 8. 2020, Историја у објективу војног свештеника: Ристо Ј. Шуковић
„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се…
Не заборављамо – Памтимо
Српски институт Цирих, 7. 12. 2023, Отворена изложба „Агонија Васкрсења“ монахиње Марије (манастир Јасеновац) Фото
Српски институт је у Цириху свечано отворио изложбу иконичних слика монахиње Марије на тему: „Агонија Васкрсења“.
У храму Успења Пресвете Богородице у Цириху је на празник Ваведења, у понедељак, 4. децембра 2023, свечано отворена изложба иконичних слика монахиње Марије (Антић) из манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, у Епархији пакрачко-славонској СПЦ.
Благословом епископа аустријско-швајцарског Андреја, који је почасни председник Српског института у Швајцарској, Институт је у сарадњи са црквеном општином Цирих, храмова Св. Тројице и Успења Пресвете Богородице, Друштвом П[...]
![Козарски вјесник, СРНА, 4. 3. 2025, Доња Градина: Приказан документарни филм ’Крв и пепео‘ Јасеновца Лорадана Зафрановића [Видео]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p26637-350x200-no.jpg)
Козарски вјесник, СРНА, 4. 3. 2025, Доња Градина: Приказан документарни филм ’Крв и пепео‘ Јасеновца Лорадана Зафрановића [Видео]
Документарни филм "Крв и пепео Јасеновца" Лордана Зафрановића приказан је данас у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина у Козарској Дубици, а на захтјев посјетилаца пројекције овог филмског остварења биће организоване током цијеле године поводом обиљежавања 80 година од пробоја јасеновачких логораша.
Директор Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић рекла је да је пројекција филма организована у сарадњи са Кинотеком Републике Српске.
"Поводом тужне годишњице када обиљежавамо 80 година од пробоја посљедње групе логораша из Јасеновца филм ће бити приказиван свим посјетиоцима који[...]
![Вечерње новости, 13. 8. 2024, Живи спаљени: Осамдесет две године од хрватског злочина у Кусоњама [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21718-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 8. 2024, Живи спаљени: Осамдесет две године од хрватског злочина у Кусоњама [Мапа]
НА дан 13. августа 1942. године, хрватске усташе починиле су стравичан злочин над 473 Срба из села Кусоње, код Пакраца, као и села Драговић и Чакловац. Међу побијенима било је и избеглица са Козаре.
Како подсећа Музеј жртава геноцида, Срби су сатерани у православну цркву Светог Великомученика Георгија у Кусоњама, која је потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они који нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре.
У овом злочину, страдао је већи број деце. Једна жена, иако приклана, успела је да се извуче испод гомиле лешева и спасе се.
Ово је био [...]
Српско војничко гробље у Тијеу: Крст на вечној стражи
Вечерње новости | Горан Чворовић | 06. јул 2014.
Многи су кости оставили овде, не знајући ни где је та Француска, о којој су, исцепаних опанака с водом до колена у плитким рововима, толико слушали од својих егзотичних и витешких сабораца
ЖИВОЈИН Аврамовић, Милоје Петровић, Јордан Костић, Драги Добросављевић, Атанасије Тасић, Трајанко Стојановић, Драгољуб Петровић, Тодор Стевановић, Милорад Митић, Десимир Алексић, Алекса Савић, Живадин Живковић, Лазар Лазаревић, Милутин Максимовић, Видан Радосављевић. И многи други. Постројени на вечитој, каменој стражи.
Српско војничко гробље у Тије[...]
Глас Српске, 24. 3. 2024, Данашњи дан најтежи је породици Тошовић: Марији је НАТО бомба убила бебу и супруга
У НАТО бомбардовању Србије, односно тадашње Савезне републике Југославије, погинуло је више од 1.100 припадника војске и полиције. Укупан број цивилних жртава до данас није утврђен.
На данашњи дан сјећамо се мале Милице Ракић из Батајнице, труднице Љиљане Спасић из Ниша, 16 радника РТС-а и свих осталих жртава НАТО бомбардовања.
Данашњи дан, 24. март био је најтежи породици Тошовић из Мердара, на чију је кућу пала бомба. Бојана је најмлађа жртва НАТО бомбардовања, пише РТС.
- Бојана је тек проходала, имала је 11 месеци, али је ваљда пожурила да прохода. Тако смо се играли по дворишту. [...]
