За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 1.8.2020, Саво Штрбац: Карту читај, а сељака питај
На основу неколико индиција, добисмо „необориви” доказ (и прилог за историју ратова деведесетих) да су мину под шинобус, у којем су сви били Срби, подметнули Срби Дана 14. јула 1993. године око осам часова на релацији Вргинмост–Глина дошло је до експлозије шинобуса, који је дан раније почео да саобраћа по…
MladiNiksica.me, ИН4С, 31.7.2020, Побратимство Пиве и Велике – Одржан помен жртвама нацистичког геноцида у Велици
Светом Архијерејском литургијом у Храму Светог Кирика и Јулите у Велици под Чакором, коју су служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика будимљанско-никшићки Јоаникије, као и пригодним духовно-културним програмом одржан је, прекјуче, помен жртвама нацистичког геноцида у Велици 28. јула 1944. године, пише Побједа. Обраћајући се бројним Величанима и њиховим пријатељима,… Глас Српске, СРНА, 28 .7. 2020, Масовна убиства Срба 28. јула 1941. године
Данашњи дан 1941. године остаће забиљежан као дан усташких покоља над Србима на подручју данашње БиХ – цијело љето те године обиљежено је масовним злочинима. У српским селима код Дувна /данашњег Томиславграда/ усташе су убиле 248 српских цивила. Избијањем српског устанка (који је у доба комунистичких власти називан „партизанским устанком“,…
Вечерње новости, 23.7.2020, Момчило Павловић: Запад да отвори архиве
ПОСЛЕ наставка дијалога Београда и Приштине уз посредовање ЕУ и првог сусрета са премијером тзв. Косова Авдулахом Хотијем у Бриселу председник Србије Александар Вучић изјавио је да су Албанци тражили да се отворе војне и полицијске архиве Србије, а да је наша страна на то пристала, али уз услов да…
Политика, 13.7.2020, Саво Штрбац: Долазак Срба на подручја данашње Хрватске
У северној Далмацији, у којој сам живео до августа 1995, постојала су, и још постоје, три православна манастира, која су утемељена у 14. веку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају „духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији Недавно је „Јутарњи лист”,… РТРС, Срна, 7.7.2020, Миливоје Иванишевић: У Сребреници није затечено живих Срба
БЕОГРАД – Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић је рекао Срни да је био међу првим цивилима који је на Петровдан, 12. јула 1995. године ушао у ослобођену Сребреницу у којој није затекао живих Срба, ни цивила нити ратних заробљеника, а на опште запрепашћење представници УН су одбили захтјев…
Не заборављамо – Памтимо
![ИН4С, Седмица, 7. 6. 2024, Пивска крвава бајка: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата – На данашњи дан [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20637-350x200-no.jpg)
ИН4С, Седмица, 7. 6. 2024, Пивска крвава бајка: Један од најсвирепијих злочина Другог свјетског рата – На данашњи дан [Мапа]
Најмање 522 житеља Пиве, од којих 109 дјеце, свирепо су убијена 7. јуна 1943. године. Покосили су их рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцеговине, гатачких усташа и муслимана из злогласне Ханџар дивизије.
Дола у Пиви су једно, али не и једино жртвено мјесто из чијих долина и данас вапе душе 522 житеља овог краја, међу њима и 109 дјеце, које су 7. јуна 1943. године, на празник Обретање главе Светог Јована Крститеља, покосили рафали припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“ уз подршку првих комшија из Херцегов[...]
![Епархија нишка, 4. 11. 2015, Стогодишњица страдања нишких свештеномученика [из Архиве] - Списак жртава](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p23276-350x200-no.jpg)
Епархија нишка, 4. 11. 2015, Стогодишњица страдања нишких свештеномученика [из Архиве] - Списак жртава
Апстракт: Поводом стогодишњице погибије свештеника и свештеномонаха епархије нишке у Првом светском рату (од 1914. до 1918. године), објављујемо текст о нишким свештеномученицима.
У Првом светском рату, бугарска војска је интернирала и убила преко 100 свештеника и монаха широм нишке епископије. Не постоји тачан број и тачна слика колико је свештеника пострадало, јер ти подаци из различитих разлога, нису научно прикупљени, обрађени и проверени.
По завршетку Првог светског рата, августа 1919. године, на ванредној скупштини српског свештенства Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, проти Стевану Д[...]
Мира Ниношевић: Велики рат – живот под бугарском окупацијом
Систематски терор и пљачка били су свакодневица српског становништва на југу Србије за време трогодишње бугарске окупације од 1915. до 1918. године.
Савременици су у својим записима оставили ужасне слике окупаторског трогодишњег присуства у Србији. Поготово су страховите последице остале у крајевима обухваћеним Топличким устанком. Житељи села остали су без стоке, земљорадничких справа, алата и машина, намештаја и покућства. Велики број кућа је био порушен, са разграђеним двориштима, порушеним стајама, вајатима и качарама, са уништеним воћњацима и баштама.
Немаштину, глад и [...]
Искра, 20. 9. 2023, Злочин у Подравању
Подравање је симбол страдања Срба у Подрињу. Ни једно српско село у сребреничкој општини није доживело такве злочине и таква страдања, као Подравање. Ни једно српско село није имало такву судбину као Подравање.
Учесници злочина и 1942. и 1992. године су из истих фамилија и истих околних села који су извршили стравичне злочине над Србима из Подравања како 1942. тако и 1992. И жртве су исте, из истих фамилија. Ових дана се навршава 31 година од масовног злочина над српским народом Подравања, када су 24. септембра јаке муслиманске снаге под вођством кољача Насера Орића напале ово српско село, [...]
Танјуг 10. 5. 2015, Обележено 70 година од ослобођења Маутхаузена
У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања
У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања, уз поруку да се жртве не смеју заборавити, а такви злочини никада поновити.
У присуству највиших државних званичника Аустрије, али и представника државе Србије, њене војске, министарстава и преживелих логораша, хиљаде људи у Маутхаузену одало је пошту жртвама нацис[...]
