За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
СРНА, 16.2.2019, Обиљежено 18 година од злочина над Србима у Ливадицама

ПРИШTИНА, 16. ФЕБРУАРА /СРНА/ – У Лапљем Селу код Приштине обиљежено је 18 година од злочина албанских екстремиста почињеног у селу Ливадице када је у бомбашком нападу на аутобус „Ниш експреса“ погинуло 12 Срба, а више од 40 задобило теже или лакше повреде. Књижевник Ратко Поповић рекао је, након парастоса,…
Политика, 5.2.2019, Салих Селимовић: Светли примери заједничког живота

Цењена „Политика”, као и увек, објављује веома вредне текстове из разних области и у разним рубрикама, па и у рубрици Погледи. Тако је недавно објавила афирмативан чланак о познатом тузланском муфтији Шевкету Курту из пера Димитрија Буквића. Бавећи се истраживањима на простору Старе Рашке, а и шире, забележио сам низ…
Стање ствари, СРНА, 26. 1. 2019, Милош Ковић: Недавно откривене фотографије важан доказ да је Јасеновац био логор смрти

Ковић посебно наглашава да је веома важна и чињеница да и Горан Хутинец пореди фотографије које су снимљене приликом надлетања Аушвица са фотографијама Јасеновца, јер је ријеч о чињеници да су и нацисти и усташе уништавали доказе Фотографије је у свом штампаном издању објавио хрватски „Национал“ БЕОГРАД – Недавно пронађене…
Вечерње новости, 16. 1. 2023, ИСПЛИВАЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ ЈАСЕНОВЦА: Спаљивали лешеве плашећи се истине

Савезничке фотографије, настале крајем рата, доказ масовне гробнице у Јасеновцу. Снимке у шкотском архиву случајно открио др Горан Хутинец ФОТОГРАФИЈЕ које је снимио из ваздуха амерички пилот у јануару 1945. године откривају размере злочина у концентрационом логору Јасеновац, али и о покушају усташких злочинаца да заметну трагове. Загребачки „Национал“ објавио…
Политика, 8. 1. 2019, Олга Јанковић: Како је споменик Краљу Петру подупирао свињац

Почетком Другог светског рата, окупатор порушио споменик и бацио на сметлиште. – Бронзане делове продали напредни омладинци, како би сакупили новац за радну акцију Споменик краљу Петру Првом Карађорђевићу имају Зрењанин, Бечеј, Брадић код Лознице, село Сјеверско у општини Рогатица, Рибарска и Бања Ковиљача, Опленац, Бијељина, Требиње, Мркоњић Град, па…
Норвешка Краљевска амбасада у Србији, 18.12.2018, Норвешки „Логор смрти“ први пут у стрипу и на српском

Дирљива прича о два дечака из Југославије која су 1942. године доспела у нацистички логор у Норвешкој преведена је на српски језик захваљујући Академској српској асоцијацији и норвешкој фондацији НОРЛА (Норвешка књижевност у иностранству). У правом тренутку, када временски услови у Србији подсећају на норвешке, стиже нам и први стрип…