За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Herceg.tv, Срна, 20.11.2021, На Клобуку откривена спомен-плоча руским војницима
У мјесту Клобук код Tребиња данас су представници овог града и Руске Федерације открили спомен-плочу руским војницима који су страдали у овом мјесту 1807. године борећи се на српској страни у вријеме турске окупације. Директор Руско-српске фондације за културу и насљеђе Наталија Шатилина захвалила је Tребињу и умјетнику који је… Глас Подриња, 4. 11. 2021, Црква Св. Петке прославила храмовну славу: Господе, смилуј се на нас грешне
Стари мост постао је место злочина, а Сава заједничка гробница за све које је ондашња власт прогласила издајницима и народним непријатељима. Спомен храм посвећен невиним жртвама подигнут је 2006. године, на иницијативу Удружења грађана „Мост“ Храм Свете Петке у Шапцу, прославио је своју заштитицу. После свете литургије, уследила је литија,… СРНА, 17.11.2021, Три деценије од страдања Срба из Кипа и Клисе
БЕОГРАД, 17. НОВЕМБРА /СРНА/ – Ових дана навршило се 30 година од страдања Срба из западнославонских села Кип и Клиса у новембру 1991. године, које су припадници хрватске војне полиције мучили и на крају убили. У периоду од 12. до 18. новембра 1991. године, припадници хрватске војне полиције у селима…
СРНА, 15.11.2021, Колубарска битка – Пут у славу
БИЈЕЉИНА, 15. НОВЕМБРА /СРНА/ – Колубарска битка, у којој је српска војска побиједила предвођена генералом, касније војводом, Живојином Мишићем, почела је 16. новембра 1914. године. Битка је вођена у новембру и децембру на фронту дужем од 200 километара, што је чини највећом коју је српска војска водила у Првом свјетском…
Искра, 9.11.2021, Владимир Умељић: Гидеон Грајф, жртвено јагње на олтару диригованог једноумља
Чим је постало познато да је угледни израелски истраживач Холокауста, проф. др Гидеон Грајф, за своје вишедеценијске научне заслуге у тој области добио највише немачко одликовање, активирао се увек спремни анти-српски лоби и почео да баца дрвље и камење на овог светски познатог и признатог научника. Јер професор Грајф је…
НСПМ, Н1, 14.11.2021, У Великој Хочи оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима из Ораховца, поломљен је крст, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка
У Великој Хочи је оскрнављен споменик посвећен убијеним и киднапованим Србима са територије општине Ораховац. Како је саопштила Канцеларија за Косово и Метохију, поломљен је крст на споменику страдалима, оборен јарбол са заставом и однета српска тробојка која је ту стајала. Ова знамења постављена су у Великој Хочи у спомен…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 6. 11. 2024, Отворена изложба о Тимочанима у Сарајеву 1918. године
Државни секретар у Министарству културе Србије Дејан Антић отворио је вечерас на Палама изложбу архивских докумената под називом Тимочани у Сарајеву 1918. посвећену ослобођењу Сарајева у Првом свјетском рату и војницима 14. пјешадијског пука Тимочке дивизије који су 6. новембра 1918. године донијели слободу овом граду.
Аутори изложбе су директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић и Никола Милутиновић из Историјског архива „Тимочка крајина“.
Мастиловић је истакао да је 6. новембар 1918. године један од најзначајнијих датума у новијој историји срп[...]
Вечерње новости.Ба, 13. 5. 2022, Хрватске усташе за ноћ убиле 350 Срба у селу Прекопи код Глине 1941 - Глински покољи
ГЛИНСКЕ усташе су 1941. године заклале преко 850 Срба у православној цркви, а све је почело у селу Прекопи код Глине када су у ноћи између 12. и 13. маја побиле 350 српских цивила.
Први талас покоља почео је 11. маја, када је усташка група предвођена Мирком Пуком стријељала групу српских мушкараца и дјечака над ископаном јамом у селу Прекопи.
– У ноћи 12/13. маја сви су одведени у унапријед ископану јаму код села Прекопе и на најмонструознији начин поубијани. Бјекством је успио да се спасе само Никица Самарџија који је о овоме злочину оставио свједочанство. По процјенама тада је убијено [...]
Borba.me, Спутњик, 31. 5. 2024, Годишњица страдања избеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести „Санаторијум“ у југоисточном делу Сурдулице.
Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смештене избеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа док их је више десетина повређено.
Делови њихових тела неколико дана су извлачени из рушевина и скупљана са околних стабала и вршена [...]
Политика, 5. 8. 2025, „Олуја” угасила и српска села у Федерацији БиХ
Хрватска војска је августа 1995. године прешла државну границу са Босном и Херцеговином и удружена са Бошњацима напала места где су живели Срби
Бихаћ – Десетине српских села у бихаћкој регији, данас Унско-сански кантону Федерације БиХ, опустело је августа 1995. године. Попаљене су куће, уништене цркве и школе, убијено или протерано становништво. Већина, која се придружила колони из Книна, Далмације и Лике, настанила се у Србији и Републици Српској, без могућности да се врате у завичај. Зато су српска села у општинама Велика Кладуша, Цазин, Босанска Крупа, Дрвар, Босанско Грахово, Ливно, Гламо[...]
ИН4С, Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, 31. 3. 2025, Посматрач на суду Врана: Личне успомене са Косова 1999-2009 – Мери Волш
Текст Мери Волш из књиге „Косово: Биланс 1999-2009.“ која говори о последњем поглављу вишевековног Албанског геноцида над Србима. Издавачи су Балканолошка фондација „Лорд Бајрон“ и Амерички савет за Косово — организације које су основане само с једним циљем: да се изнесе на видело право стање ствари на Балкану а посебно на Косову и Метохији.
оком дугих година рада на Косову често сам се сећала прича свог оца о његовом детињству у грофовији Кери у југозападној Ирској. Мој отац је одрастао близу града Дингл и много времена је проводио на планинама Кери што му је пружало прилику да по[...]
