За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ДИЦ Веритас, Политика, 20.12.2018, Генерал Карлос Мартинс Бранко: Истином против наратива о геноциду у Сребреници
Одмах по објављивању, новембра 2016. године, књига „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација” изазвала је бројне контроверзе. Тврдње изнете у њој – да у Сребреници није почињен геноцид и да је акција „Олуја” била етничко чишћење – имају већи значај самом чињеницом да је аутор књиге португалски генерал-мајор…
Меморијал, Националист.рс, 20. 12. 2018, Чин храбрости: …и непријатељи дошли на сахрану – Спасић и Машера
Најмодерније пловило тадашње ратне морнарице и понос Краљевине Југославије, разарач „Загреб“, у историју је ушао као брод на ком се догодило невиђено јунаштво и последњи велики чин отпора пре капитулације војске у Другом светском рату. Неколико дана после непрестаног бомбардовања и уласка немачких снага у Београд 17. априла у Штабу…
РТРС, 12. 12. 2018, Сјећање на страдале у Вучиловцу и Крепшићу
У српским селима Вучиловац и Крепшић, код Брчког, обиљежена је 26. годишњица страдња Срба, које су 12. децембра 1992. године напале јединице ХВО и Регуларних хрватских оружаних снага из Орашја и Хрватске. Српско село Вучиловац са 260 домаћинстава до темеља је уништено, а мјештани који нису успјели побјећи су побијени.…
Политика, Танјуг, 6. 12. 2018, Чије су гусле: Албанци тврде да је то њихов традиционални инструмент
Након што је Унеско одлучио да гусле уврсти на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као део културног наслеђа Србије, амбасадори Албаније, Хрватске, Црне Горе, БиХ и, како се наводи, неких других земаља, поднели су тој организацији заједнички захтев за постизање консензуса о томе да ли овај инструмент припада византијској…
Политика, 3. 12. 2018, Пламен свеће за јунаке Врбовачког боја
Црква у Врбовцу је једна од спомен-костурница у СПЦ, али је једино она везана за трагичну 1915. годину Спомен-костурница у Цркви Светог пророка Јеремије никога не оставља равнодушним. Свећа воштаница упаљена је погинулим српским војницима. Прича сеже у прошлост, у 1915. годину. Врбовачки бој 1915. године био је одлучујући за…
Глас Српске, 2. 12. 2018, Осаћански говор за Унескову листу
Сребреница – Осаћански језик или изворно речено бањачки или дунђерски говор, који ће бити кандидован на Унескову репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства, користили су градитељи-неимари /дунђери/ са подручја Осат у сребреничкој општини. Према топониму Осат, и говор је именован као осаћански, иако су га неимари који су називани “бањацима” звали…
Не заборављамо – Памтимо
Независне новине, СРНА, 18.11.2018, Представљена књига „Глад и тамница“ Јездимира Дангића
У оквиру "Братуначких духовних вечери" синоћ је представљено друго издање романа "Глад и тамница" Јездимира Дангића који је први пут објављен 1940. године.
Представљајући ову књигу, Радивоје Керовић је рекао да се о њој и њеном аутору деценијама није могло говорити јер је то комунистички режим забрањивао због Дангићеве улоге у редовима Југословенске војске у отаџбини и огромног доприноса заштити српског народа.
Керовић је подсјетио да је Дангић рођен у Братунцу 1897. године, а осуђен и стријељан под лажном оптужбом "негдје у Сарајеву" 1947. године.
"Дангић и његово дјело и данас имају[...]
Глас Српске, СРНА, 10.10.2021, Обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини
МРКОЊИЋ ГРАД - Данас је у Мркоњић Граду обиљежено 26 година од страдања Срба у западној Крајини када је у здруженој акцији Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ убијено 2.014 српских војника и цивила, а протјерано 120.000.
Парастосу које је служило локално свештенство присуствовали су предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија, делегација Народне скупштине Републике Српске коју чине потпредсједник парламента Жељка Стојичић и народни посланик Недељко Гламочак, те министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић.
Након парастоса положени су вијенци код спомен-обиље[...]
РТС, 12.2.2013, Годишњица пробоја из нишког логора
Први пробој логораша у Европи, у време Другог светског рата, догодио се на данашњи дан пре 81 годину. Затвореници концентрационог логора на Црвеном крсту у Нишу, успели су да побегну и избегну стрељање на Бубњу. Осам деценија после догађаја, спомен комплекс се реконструише, а музејска поставка мења, први пут после 1969. године
Новина у логорском коплексу биће виртуелна презентација простора и музејске поставке, а први пут биће изложене фотографије 104 припадника равногорског покрета Драже Михаиловића, који су заједно са Скојевцима, Јеврејима и Ромима, од 1941. године били заточени у логору [...]
Српски став, 27. 2. 2018, Драган Крсмановић: СССР и грађански рат у Југославији 1941-1945.
Ових дана, тачније 5. марта навршиће се 76 година од чувеног упозорења које је Коминтерна упутила Јосипу Брозу Титу (Броз) упозоравајући га на штетне последице бољшевизације партизанског покрета.
Нико ван Југославије тада није знао да је још 14. децембра 1941. године Броз већ озваничио своју објаву грађанског рата. До тада у међусобном сукобу али и везан формалним уговорима о сарадњи са Југословенском војском у Отаџбини, Броз је коначно одлучио да интересе револуционарног преузимања власти стави испред захтева противокупаторске борбе. У свом писму Покрајинском комитету КПЈ за Србију послатог [...]
Политика, 1. 8. 2020, Историја у објективу војног свештеника: Ристо Ј. Шуковић
„У историји српске фотографије ретке су личности које су иза себе оставиле значајан траг, а да се о њиховом животу мало зна. Такву судбину уметника фотографије, која је настајала у најтежим условима од 1914. до 1918. године, доживео је војни свештеник Ристо Ј. Шуковић, учесник и хроничар рата, чији се фотографски записи по својој сугестивности и сензибилитету сврставају међу најбоља остварења српске фотографије. Ради се о фотоаматеру изузетног дара за одабир тема и снимање…”
Овако је у уводу свог записа „Војни свештеник Ристо Шуковић, ратни фотограф”, објављеног у „Ужичком зборнику” 1992. г[...]
