За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 24. 4. 2025, Упозорење за Србе и свет: Вође фабрике смрти и пакла на земљи имају ’наследнике‘ који се буде
На обележавању великог јубилеја – 80 година од пробоја Јасеновца и 80 година од победе у Другом светском рату, један од преживеле деце логораша Гојко Рончевић Мраовић подсетио је присутне на бестијалност усташких злочина. Истакнути историчар Гидеон Грајф говорио је о значају не само сећања, него и борбе против повампирења… Политика, 28. 4.2025, Саво Штрбац: Папа којег су и Срби волели
Вест „папа се вратио своме Оцу“ пуштена је у етер на ускршњи понедељак 2025. Реч је о папи Франциску, којег су Хрвати назвали Фрањо, а Срби преузели од браће Хрвата. Дан пре, на Ускрс, који се ове године поклопио и код католика и код православаца, папа се појавио у инвалидским…
ИН4С, 28. 4. 2025, Комунисти их убили, власт их заборавила – Мојковац данас исправља историјску неправду
У Мојковцу ће данас отпочети измјештање земних остатака шест официра Југословенске војске у отаџбини који су убијени у децембру 1941. године. Према историјским подацима, официри Јован Мишнић, Дмитар Крговић, Петар Крговић, Блажо Раденовић, Јанко Гашевић и Никола Балтић убијени су од стране комуниста, а њихова тијела бачена су у Блишковску…
Искра, ИН4С, 28. 4. 2028, „Наше ће сјене…“: Бесмртни Гаврило Принцип је умро за слободу и своје принципе
„И да нису постојали Гаврило Принцип и ‘Млада Босна’, Србија би била нападнута“, каже Гаћиновић. На данашњи дан 28. априла 1918. у чешком затвору преминуо српски револуционар и припадник „Младе Босне“. Пуцњем у Фердинанда желео да ослободи свој народ. Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу…
Између сна и јаве, 2. 3. 2024, Драгољуб Петровић: Македонци и Бугари на српском решету [In memoriam] из Архиве
Је ли српска власт необавештена или аутистична? У целој [Егејској] Македонији, по турским пописима 1904. године – Срби чине 85% становништва, а о Бугарима – нема помена Грци су, уз помоћ Бугара, после Првога балканског рата, затрли много стотина хиљада Срба, а после Грчко-турског рата (1919–1922) тамо населили 640.000 прогнаника… Политика, 27. 4. 2025, ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ (2): До спаса преко моста на Сави код Градишке
Желимо сачувати сећање на родни крај, да наши потомци знају ко су и одакле потичу, са сетом прича Миле Љубичић Градишка, Липик – Међу Славонцима који се сваке године 1. маја окупљају у Градишки, у Републици Српској, да одају почаст жртвама хрватске акције „Бљесак”, од 1. до 3. маја 1995.… Не заборављамо – Памтимо
![Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11572-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 6. 10. 2022, Придворци: Посмртни остаци Срба које су убиле усташе положени у новоизграђену гробницу [Мапа]
Посмртни остаци седам Срба, придворачких мученика, које су усташе убиле и бациле у Придворачку јаму 23/24. јуна 1941. године данас су положени у новоизграђену гробницу на требињском гробљу у Подгливљу.
Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рекао је након службе да се ови преци, који су пострадали невино и часно само зато што су били Христови и православни, нису постидјели кад су дошли пред лице Божије.
"Тако и ми да живимо, да се не бојимо ничега осим гријеха", рекао је владика Димитрије који је истакао да је људска слобода у томе да се свој крст носи[...]
НСПМ, РТС, 16. 2. 2023, Двадесет две године од терористичког напада на аутобус "Ниш експреса" код Подујева, убијено 12, рањено 43 Срба. До данас нико није правоснажно осуђен
На данашњи дан, пре 22 године, у бомбашком нападу на аутобус "Ниш експреса" у Ливадицама код Подујева, страдало је дванаесторо, а рањено четрдесет троје расељених Срба док су ишли у Грачаницу на Задушнице. Најмлађа жртва био је двогодишњи Данило Цокић. Једини осумњичени за овај напад Фљорим Ејупи, у другостепеном поступку ослобођен је оптужби и до данас нико није правоснажно осуђен за овај злочин.
Тог 16. фебруара 2001. године нападачи су активирали експлозив постављен у пропусту испод магистралног пута Куршумлија–Подујево у тренутку када је преко њега прелазио аутобус "Ниш експреса" са рас[...]
СРНА, 4. 12. 2024, Прњавор: Обиљежене 83 године од мучког убиства 22 Србина
Код спомен-обиљежја на Радловцу у Прњавору данас је служен парастос за 22 лица српске националности из села Млинци, Парамије, Чорле, Доњи Гаљиповци и Срповци која су усташе заклале на данашњи дан 1941. године, међу којима је најмлађа жртва имала 17, а најстарија 49 година.
Служење помена организовали су Борачка организација Прњавор, Градска организација СУБНОР-а и породице жртава усташког терора.
Предсједник СУБНОР-а Раде Радоњић рекао је да се датуми великих страдања морају обиљежавати јер су невини људи изгубили живот на стравичан начин.
"Према нашим подацима, има нешто ви[...]
Погледи, 20. 1. 2023, „Олуја“ – повратак српске кинематографије
Истицање малих/великих појединачних подвига, чак и у једном поразу таквих размера, је оно што даје посебан тон ”Олуји”. Не, наравно, посебан у односу на светске кинематографије, код којих је то уобичајено. Већ у односу на стазе утабаване у кинематографије Југославије и Србије од 1945. године
Филм ”Олуја”, сценаристе и режисера Милоша Радуновића, прави велики корак ка обнови српске кинематографије. Утемељена филмом ”Живот и дело бесмртног вожда Карађорђа” Чича Илије Станојевића, из 1911. године, кинематографија нам је, као и много тога, одузета 1945. Тада смо уместо српског добили комунистич[...]
Искра, 27. 6. 2024, Владимир Умељић: Србоцид, као (узалудни) покушај духовног суицида?
Представници хрватске Владе прете (српским) члановима парламента Црне Горе последицама, уколико демократски, скупштинском већином изгласају предвиђену „Резолуцију о Јасеновцу“. То међутим нема никаквог значаја, осим као показатељ колико хрватске водеће елите прецењују себе, али и држе сопствени народ као таоце једне неискрене и контрапродуктивне политике.
рбоцид хрватске државе 1941-1945. јесте био, као и сви други велики геноциди у историји, државни пројекат, али упадљиво је при прегледу примарних историјских извора, да су у том злочину учествовали као џелати и многи „нормални“, „обични“ људ[...]
