За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Печат, 13. 12. 2024, Како је Србоцид постао могућ? – Интервју: Драган Радовић
После проглашења НДХ, усташе започињу хапшења и врше прве ликвидације. У овом предјелу Крајине одвили су се незапамћени злочини из страсти према српском народу. Жртве нису само убијане, већ су се зликовци над њима иживљавали – мучењима, скакањем по закланим жртвама, па чак и разношењем дијелова искасапљених тијела Са Драганом… Вечерње новости, 15. 12. 2024, Дневник Степинца Загреб крије деценијама: Интервју – Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 – Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30.… Независне новине, СРНА, 15. 12. 2024, Послије три деценије дочекали да почне суђење за злочине у Јошаници [Мапа]
Молитвеним сјећањем на страдале српске цивиле и борце и полагањем вијанаца данас су обиљежене 32 године од злочина над 56 свирепо убијених у Јошаници на Никољдан 1992. године, а преживјели су послије три деценије дочекали да починиоцима почне суђење. На дан када је требало да сломе крсни колач, тада је…
ИН4С, 14. 12. 2024, Годишњица убиства шесторице младића у Пећи: За 26 година још увек нико није одговарао за српске жртве
Пре 26 година у кафићу „Панда“ у Пећи, двојица маскираних нападача убила су шесторицу српских младића. У терористичком нападу, рафалном паљбом, испаљено је око 60 метака. Иако истрага траје већ шест година из Тужилаштва за организовани криминал одговора ко је и зашто пуцао у „Панди“ још нема. Најављују наставак прикупљања…
Мондо.ба, Срна, 14. 12. 2024, Неки погубљени пред очима родитеља: Међу жртвама рата у Хрватској 87 дјеце до 18 година
Међу жртвама рата у Хрватској, као и у акцији хрватске војске у БиХ у регистру Документационо-информационог центра “Веритас” води се 87 дјеце до 18 година, а посебно је потресно то што су неки погубљени пред очима родитеља, који су потом убијени. Директор “Веритаса” Саво Штрбац је рекао да јавност највише…
Митрополија црногорско-приморска, 10. 12. 2024, Одржан Округли сто „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“ у подгоричком Саборном храму [Видео]
Поводом 80 година од страдања великог народног збјега од од Везировог до Зиданог моста, у уторак, 10. децембра, у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици одржан је округли сто на тему: „Страдални пут од Везировог до Зиданог моста“, са почетком у 10 часова. Модератор округлог стола протојереј мр Предраг…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 12.8.2018, Гораждевац: Деценија ипо ћутања о злочину на ријеци Бистрици
ГОРАЖДЕВАЦ, 12. АВГУСTА /СРНА/ - У Гораждевцу ће сутра парастосом у мјесној цркви, полагањем цвијећа и паљењем свијећа на гробљима бити обиљежена 15 година од злочина албанских екстремиста који су 13. августа 2003. године рафалима из аутоматског оружја убили два српска дјечака, а њихово четворо вршњака ранили док су се купали на импровизованом купалишту на ријеци Бистрици.
У нападу злочинаца убијени су Иван Јововић /19/ и Пантелија Дакић /12/, док су њихови вршњаци Ђорђе Угреновић /20/, Богдан Букумирић /14/, Марко Богићевић /12/ и Драгана Србљак /13/ тешко рањени.
Послије деценију и по [...]
Политика, 18. 11. 2023, Приче из Великог рата: Збогом, децо моја мила, ваш Розе се од вас растаје
Поранио сам из Рогачице 18. септембра и дошао кући до сванућа. Око осам сати пре подне почео је кмет и пандур по селу викати обвезнике трећег позива. Да спреме хлеба за три дана и да сваки иде општини.
Око пола десет одем и ја општини. Кад сам дошао код општинске суднице нашао сам близу 40 обвезника првог, другог и трећег позива. На путу код ћуприје нашао сам Алексу Новаковића, деловођу наше општине, са неколико обвезника. Пошто сам се с деловођом здравио и осталим, честитао сам обвезницима мобилизацију са узвиком: „Живео Њ. В. краљ, војска и српски народ из Србије и неослобођених крајева!”[...]
Вечерње новости, 15. 9. 2023, Ја сам ти, дијете, живи споменик страдања и пркоса: Драгиња Балаћ, рођена у селу Јасеновац, преживела је логор
ИДИТЕ до краја пута који води до логора и споменика. Последња кућа је бака Драгина. Потражите је. Саслушајте је. Има много да каже.
Овако нас је мати Марија, игуманија манастира Јасеновац, упутила према кући баке Драгиње Балаћ (92) рођене Кукић, једног од последњих живих сведока усташке фабрике смрти, пре 80 година девојчице одведене у злогласни логор која је преживела и упамтила све његове страхоте. Али, она је истовремено и жена рођена у месту Јасеновац, одрастала у њему, спроведена у логор петстотинак метара од родне куће, преживела сву његову суровост и после рата вратила се да у Јасено[...]
Вечерње новости, 7.7.2017, Саво Штрбац: Злочин на Миљевачком платоу
Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца
ХРВАТСКА војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из "авнојевске" Хрватске.
Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце [...]
Вечерње новости, 31. 8. 2013, Остоја Милисављевић: Греси Свете столице
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "НДХ подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери"
НА заседању Сабора НДХ 25. фебруара 1942. године министар правосуђа и богоштовља др Мирко Пук говорио је о католичењу Срба: "Независна Држава Хрватска подупире акцију прелаза грко-источњака на католичку веру, јер је тај прелаз само поврат пријашњој дједовској вјери, јер је држави познато да је само промиџбом из тога хрватскога елемента створено накнадном промиџбом српство. Овим пре[...]
