За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 13.6.2020, Значајан спис из бугојанске парохије од сада у Архиву СПЦ
Домовник села Рилића и Занаглине из општине Купрес у Федерацији БиХ, парохије Равно са краја 19. и из прве половине 20. вијека, откупљен је од мјештанина муслимана и сада се налази у Архиву Српске православне цркве, објављено је на сајту СПЦ. Директор Архива СПЦ Радован Пилиповић објаснио је да је…
Јадовно1941, 12. 6. 2018, Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године [из Ахиве] Мапа
Бракусова Драга је заселак који се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. јуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утјерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би је усташе… Srbi.hr, 3.6.2020, Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу
Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе…
РТРС, Срна, 30. 5. 2020, Годишњица злочина у Сурдулици гдје је убијено и 15 избјеглих из РСК
Сутра се навршава 21 година од напада НАТО авиона на Сурдулицу када је убијено 15 Срба избјеглих из Републике Српске Крајине /РСК/, смјештених у павиљоне Специјалне болнице за плућне болести, и четири корисника Старачког дома, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. У ноћи између 30. и 31. маја 1999. године…
Глас Српске, Срна, 29.5.2020, Београд добија парк и споменик Диане Будисављевић
БЕОГРАД – На сједници Скупштине града Београд, првој послије ванредног стања, усвојене су данас одлуке о подизању више споменика у главном граду Србије, међу којима је и споменик Диани Будисављевић, хероини која је у Другом свјетском рату спасила више од 15.000 српске дјеце из логора у Независној Држави рватској /НДХ/.…
Глас Српске, СРНА, 28.5.2020, Гради се споменик српско-руског страдања у Јасеновцу
ЈАСЕНОВАЦ – У току су радови на изградњи споменика посвећеног српско-руском страдању који ће бити постављен код манастира јасеновац у епархији пакрачко-славонској српске православне цркве. Из Библиотеке манастира Јасеновац саопштено је да је споменик ауторско дјело истакнутог руског умјетника Сергеја Шихачевског и његов поклон манастиру Јасеновац. „Шихачевски се посебно специјализовао…
Не заборављамо – Памтимо
Катера, СРНА, 21. 1. 2025, Сутра 32 године од некажњеног злочина над Србима у хрватској акцији ’Масленица‘
Сутра се навршавају 32 година од још увијек некажњене агресије хрватских оружаних снага "Масленица" из 1993. године, на подручје под заштитом УН и убиства 345 Срба међу којима су биле 34 жене просјечне старости 57 година.
Информационо-документациони центар "Веритас" наводи да су 22. јануара 1993. године Хрватске оружане снаге извршиле агресију на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/.
Агресија под кодним називом "Масленица" извршена је у току реализације "Венсовог плана", којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту УНПРОфОР-а, а то је била трећа по реду агресија Хрватске[...]
СРНА, 20.8.2017, Служен парастос за цивиле мучки убијене код Сиска
БЕОГРАД, 20. АВГУСТА /СРНА/ - У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је служен парастос за 20 српских цивила, који су мучки и на превару, мислећи за своје убице да су војници ЈНА, побијени у неколико цапрашких села код Сиска, 22. августа, 1991. године.
Парастос је уз благослов Његове светости патријарха српског Иринеја служио протојереј-ставрофор Драган Станишић, архијерејски намjесник врачарско-грочански, уз саслужење свештенства овог храма.
Страдалим српским цивилима положени су вијенци на спомен-плочу, а након одавања поште минутом ћутања одржан је и пригод[...]
Саво Штрбац: ВУКОВИЋИ
Три брата Вуковића - Славко, Милутин и Ранко, крајем шездесетих година из родног Костића у општини Кнежево (бивши Скендер Вакуф), у потрази за бољим животом, доселише се у плодну Славонију. Са Славком је дошла супруга Божица и син Мире. Настанише се у селу Машићи у општини Нова Градишка, гдје им се ускоро роди и син Зоран (1970). Славкова браћа Милутин и Ранко се населише у сусједно село Медари. Милутин се ту и оженио са Цвијетом са којом изроди три кћерке: Мирјану (1976), Радмилу (1978) и Драгану (1987). Ранко се такође оженио. Анђелија му је родила двоје дјеце: Горана (1985) и Гордану (1987)[...]
Срна, 7.6.2016, Обиљежено 73 године од геноцида у Долима
НИКШИЋ, 7. ЈУНА /СРНА/ - У Долима, код села Миљковац у Пиви, данас су обиљежене 73 године од страдања народа овог краја за вријеме Другог свјетског рата од усташа и фолксдојчерске јединице "Принц Еуген".
Свету архијерејску литургију служио је Његово високопреосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са бројним свештенством и монаштвом, а на мјесту страдања окупио се већи број Пивљана.
Владика Јоаникије, који је Доли назвао српском голготом и "пивским Јасеновцем", рекао је да је то најбоље мјесто да се људи измире, преносе црногорски портали.
"Овдје треба да човјек одложи сва[...]
Политика, 26. 4. 2024, Изложба „Призрен 1878–1941. године"
Изложба разгледница и фотографија: „Призрен 1878–1941. године", аутора Марка Марковића биће отворена сутра, субота 27. април, у 11 часова у порти манастира Светих Архангела код Призрена.
Разгледнице и фотографије Призрена које ће бити изложене само су сегмент богатог илустрованог материјала из колекције фотографија и разгледница које су објављене у фотомонографији „Градови Косова и Метохије 1878–1941." приређивача Марка Марковића. На отварању изложбе говориће др Александра Новаков, научни сарадник Матице Српске, др Соња Јерковић архивски сарадник и Марко Марковић, историчар и директор Архи[...]
