За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Спутњик, 14.11.2018, Корени најопаснијег пројекта на Балкану посађени и у Старом Расу

Иако сматра да медији придају превише пажње ономе што Сулејман Угљанин прича јер је реч о „политичару који је пре десет година причао једно, пре пет друго, а данас прича треће“, историчар др Милутин Живковић из Института за српску културу каже да је идеологија „Велике Албаније“ на простору Санџака дуго…
Стање ствари, 14.10.2018, Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун

Tреба приступити утврђивању имена страдалих у логору Земун. За полазиште ту је 3.075 пострадалих из једне једине општине, Козарске Дубице. Треба ићи од општине до општине, од града до града, од села до села. Жртве нашега народа су биле огромне Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра…
Спутњик, 11. 11. 2018, Енигма: „Бој на Косову“ међу биткама западне Европе у француском дворцу

Случајност је хтела да један туристички обилазак дворца Шонансо на Лоари историчара и професора на париској Сорбони др Бошка Бојовића донесе невероватно откриће – монументалну таписерију Косовског боја. У једном од најпознатијих и најпосећенијих двораца у Француској, она се налази у предворју собе која је припадали краљици Марији Медичи. Византолог,…
НСПМ, Танјуг, 11. 11. 2018, Јеврејска општина Београд: Србија у Првом светском рату је чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва – Срби Мојсијеве вере су учествовали у одбрани

Јеврејска општина у Београду данас је поводом стогодишњице окончања Првог светског рата одржала помен на Јеврејском гробљу и полагањем венца одала пошту страдалим српским Јеврејима. Представник Јеврејске општине Аврам Израел рекао је том приликом да је Србија у Првом светском рату чудесан пример храбрости, ратничких способности и достојанства целокупног становништва,…
РТРС, 6. 11. 2018, Злочин на Глођанском брду без казне [Мапа]

На Глођанском брду, код Зворника обиљежено је 26 година од страдања 126 цивила и бораца Војске Републике Српске, које су 6. новембра 1992. убили припадници тзв. Армије БиХ. Шестог новембра 1992. године на Глођанском брду на свиреп начин убијено је 126 Срба. Страдао је и Саво Казановић, брат Радинке Ивановић.…
Политика, 2. 11. 2018, Живојин Ракочевић: У Призрену: Није на продају

Две образоване и остварене жене одлазе у свој завичај. Једна је професорка у електротехничкој школи, друга је специјалиста опште медицине и монахиња. Одлазе у Призрен, град свог детињства, где сада живи дванаест њихових сународника. Ту, и у околини, налазе се њихова имовина и бивши животи. Обе су дошле на своје,…