За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 3.7.2021, Нацистички агенти плаћали Степинца: Откриће др Славенка Терзића у војном архиву у Москви
Загребачки надбискуп Алојзије Степинац био је посредник између нацистичких шпијуна и Ватикана, а нацистички агенти су Степинцу плаћали како би дошли до папе, указује сведочанство које је открио проф. др Славенко Терзић у Руском државном војном архиву у Москви. По изјави коју је иследницима совјетског Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД)…
Спутњик, 28. 6. 2021, Чиста мржња: Како је Српкиња разоткрила на Видовдан праву природу лажних хуманиста на Косову
То што невладине организације из Ђаковице траже протеривање једине српске повратнице у тај град, показатељ је манифестација националне мржње према српском народу, која, ако је до сада и била увијена у некакве обланде, показује да Срби на КиМ нису пожељан етницитет. Овако жељу дванаест такозваних невладиних организација из Ђаковице објашњава…
Политика, 28.6.2021, Предраг Тодоровић: Исправљена неправда према Љубомиру Мицићу
Обележено пола века од смрти оснивача и покретача часописа „Зенит” и зенитизма, јединог аутентичног покрета српске авангарде Tачно пола века од смрти Љубомира Мицића, 14. јуна 2021, на недавно обновљеном гробу на Новом гробљу, одржан је помен покојном Мицићу и његовој Анушки, супрузи, верном пратиоцу и приљежном сараднику, која је…
Б92, РИНА, 27.6.2021, Оца су му стрељали Немци, а тек после 80 година га је сахранио
Милош Оташевић је сахранио оца после 80 година, Радивоја су Немци стрељали у Другом светском рату. Милош Оташевић из Горњег Милановца тек после осамдесет година достојно је сахранио свог оца Радивоја ког су Немци стрељали 1942. године. Од Другог светстког рата му се изгубио сваки траг, а Радивојева мајка Љубинка…
РТРС, СРНА, 27.6.2021, „Ничији војници“ одговор на муслиманске лажи
Аутор књиге „Ничији војници“ Жељко Пантелић, преживјели припадник ЈНА који је тешко рањен 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, рекао је за Срну да је књигу написао као одговор на муслиманске лажи које шире о „65 заштитном моторизованом пуку“ последњих 29 година. Ова књига, која је промовисана…
Вести, 26. 6. 2021, Цео Генералштаб почива у Оснабрику
Експресно поражена у априлском рату 1941. године, Војска Краљевине Југославије је убрзо капитулирала, а велики број високих официра је послат у заробљеништво хиљаду километара од отаџбине, у Доњу Саксонију, у комплекс војних логора Oflag VI C, у Оснабрику. Новица Андрејић, председник Црквеног одбора Оснабирк, хроничар живота српске заједнице у овој…
Не заборављамо – Памтимо
Печат, 26. 7. 2024, Божидар Зечевић: Видовдан на Дунаву
Поводом документарно-играног филма Драва се не предаје, „Застава филм“, Crater Studio, режија Никола Лоренцин, Србија 2024.
Такозвана „култура сећања“ враћа се у наш друштвени живот, али некако споро, са огромним закашњењем и неким чудним оклевањем, о чему сведочи и случај филма коме посвећујемо ове стране. Али дух старог српског врховног бога и заштитника ратника Светог Вида – Видовдана – бди над српском судбином још од „Пракосова“ (Александар Лома), па онда од првих наших подвига у древно доба, све до Лазареве жртве и косовске епопеје, коју нам херојски и монументално враћају у сећање Кошар[...]
Срна, 28.4.2016, Навршава се 21 година од злочиначке акције „Бљесак“
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја 1995. године, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце
БАЊАЛУКА, 28. АПРИЛА /СРНА/ - Првог маја 1995. године 16.000 припадника хрватских оружаних снага напало је 15.000 житеља Западне Славоније, која је била под заштитом УН, што је довело до страдања и протјеривања српског становништва.
У операцији "Бљесак", 1. и 2. маја, убијено је или се води као нестало 283 Срба, од којих 55 жена и 11 дјеце.
Током "Бљеска" поубијано је укупно 28 мјештана села Медари код Нове Градишке, а хрватски војници нису никог поштед[...]
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром"
У биоскопу "Доли Бел" у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм "Небо над Бјеловаром" Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године.
Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да сачувају сјећање на хероја Милана Тепића.
"То је прича о патриотизму, о љубави према својој земљи", додао је Лајшић.
Према његовим ријечима, мајор Тепић је један од ријетких који је одржао дату ријеч до краја, те је жртвујући свој живот показао како се воли и искрено брани[...]
Политика, 25. 2. 2025, Гробови српских жртава Првог светског рата у 40 држава
Гробови Срба остали су и у Албанији, Грчкој, Румунији, Италији, Француској, Тунису, Алжиру, Бугарској, Мађарској, Немачкој, Пољској, Чешкој, Словачкој, Турској, Швајцарској, Белгији, Холандији...
Ужице – Ни данас се не заборавља да су Србија и њен народ током Првог светског рата претрпели велике губитке: не само у крвавим биткама њене војске него и у многобројним злочинима непријатеља против цивилног становништва, заразним болестима које су односиле животе, умирањима Срба у заробљеништву и интернацији. Након тог рата подизана су многа спомен-обележја палим ратницима. О томе сведочи поставка[...]
Вечерње новости, 18.4.2016, Гацко: Отворена књига са 382 имена
У Гацку је освештан централни споменик српским жртвама с подручја Коњица
ГАЦКО - У присуству великог броја некадашњих становника општине Коњиц, у порти старе Цркве Свете Тројице у Гацку освештан је централни споменик српским жртвама с подручја коњичке општине, настрадалим у последњем одбрамбено-отаџбинском рату.
На споменику који је у облику отворене књиге, уклесана су имена 382 предратна становника Коњица, међу којима је било и деце од пет и старица од 90 година. Овај знамен страдалим коњичким Србима, који је изграђен добровољним прилозима прогнаних и избеглих Срба из ове општине, откри[...]
