За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 29.7.2018, Обиљежено 77 година од усташког злочина над Србима у Глини
Глина – У Глини је данас одржан комеморативни скуп поводом 77 година од усташког злочина у којем је убијено око хиљаду Срба из овог и околних мјеста. На мјесту некадашње Цркве рођења Пресвете Богородице у Глини, односно испред спомен-дома који је 1995. године преименован у Хрватски дом, одржан је комеморативни…
Вечерње новости, 27. 7. 2018, Помен Карађорђу
У Радовањаском Лугу код Велике Плане обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића У Радовањском лугу код Велике Плане, уз пригодну свечаност, у петак је обележена 201. годишњица од страдања вожда Ђорђа Петровића. Свечаност је почела литургијом у цркви Захвалници, а потом је следио је парастос на гробу. На…
РТРС, 27.7.2018, Обиљежавање Дана устанка против фашизма
На Бањ брду у Бањалуци и Милића Гају код Козарске Дубице данас се обиљежава Дан устанка против фашизма 1941. године. Прије 77 година, на данашњи дан, у Дрвару је изведена прва устаничка акција на територији БиХ, којом су народи започели оружану борбу против фашистичког окупатора и његових савезника у Другом…
ИН4С, РТС, 26.7.2018, Траговима предака у част сто година од пробоја Солунског фронта
Удружење „Отаџбина памти“ је, с намером да данашњим генерацијама младих предочи вредности које су наслеђе од предака, на аутентичан начин обележило сто година од пробоја Солунског фронта. Организовало је акцију „100 деце за 100 година“ и „100 километара гребеном за 100 година“. Из целе Србије, стотину деце у пратњи родитеља…
Вечерње новости, 26.7.2018, У Книну са Србима: Овдје смо да не умре нада
Много људи на улицама и у парковима, примјетно велики број аутомобила са регистарским ознакама из Србије и кафићи пуни гостију. Овако би се, у неколико ријечи, могла описати „слика“ Книна ових дана. На све стране, хрватске заставе. Истакнуте су средином јула у част хрватске фудбалске репрезентације, чији је успјех на…
РТРС, Срна, 25.7.2018, Братунац: Помен страдалим Србима из Хранче
Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће за 20 настрадалих Срба из насеља Хранча у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године. Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 28.07.2023, Телеграми као доказ геноцида над Србима: Усташе службеним брзојавима наређивале хапшење деце, жена и стараца и одвођење у логоре
ЧЕЛНИЦИ Историјског музеја Србије (ИМС) и Музеја жртава геноцида потписаће, 4. августа, уговор о уступању музејске грађе, захваљујући ком ће извршити међумузејску размену драгоцених артефаката. У питању је први такав уговор између ова два музеја.
ИМС ће обогатити фонд Музеја жртава геноцида прворазредном архивском грађом из времена НДХ, која експлицитно доказује да су усташе починиле геноцид, док ће депои ИМС добити драгоцене фотографије и документе из Првог светског рата и међуратног периода, и два попрсја - Станоја Главаша и Васе Чарапића.
- Историјски музеј Србије откупио је од нашег [...]
![Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11066-350x200-no.jpg)
Удружење историчара „Др Милан Васић“ БЛ, 2.8.2015, Предраг Лозо: Злочин над Србима села Зијемље у Мостару на Илиндан 1941. [Архива]
Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар. У тим покољима страдало је, осим Срба из градског језгра, и становништво из села која су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села је и село Зијемље - данашња општина Источни Мостар.
Крајем јуна 1941. године усташке снаге из посаде на Рујиштима, које је предводио Ивица Усминијани блокирале су село Доње Зијемље, похапсиле све одрасле мушкарце које су затекли код кућа, њих 40, отјерале их у Мостар и стрпале у хапсану [...]
Танјуг 10. 5. 2015, Обележено 70 година од ослобођења Маутхаузена
У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања
У концентрационом логору Маутхаузен, некада највећем нацистичком логору на територији садашње Аустрије, данас је одржана комеморација поводом 70 година од ослобађања, уз поруку да се жртве не смеју заборавити, а такви злочини никада поновити.
У присуству највиших државних званичника Аустрије, али и представника државе Србије, њене војске, министарстава и преживелих логораша, хиљаде људи у Маутхаузену одало је пошту жртвама нацис[...]
РТРС, Срна, 28.4.2017, У Београду отворена изложба „Јасеновац - право на незаборав“
У Београду је вечерас отворена српско-јеврејска изложба "Јасеновац-право на незаборав" са које је поручено да злочин, и када се опрости, мора да буде запамћен, како зло у времену подигнутих националних и вјерских страсти не би васкрсло у још екстремнијем облику.
Предсједник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, која је отворила изложбу у Дому народне скупштине, рекла је да само помињање Јасеновца, Логорграда и осталих стратишта у Независној Држави Хрватској асоцирају на затирање породица и огњишта.
"Злочин не сме да се заборави, чак и ако се опрости. То је наш завет. Србија т[...]
ИН4С, 27.6.2018, Последњи јунак „Великог рата”: Ђорђе Михаиловић на бранику памћења
У мају је загазио десету деценију живота. Године су му одузеле снагу, вуку га повијеног ка земљи, хода помоћу штапа, али када се спусти у костурницу, међу дивове, у победничком походу заувек остале на вратима отаџбине, као подмлађен, доживљава препород. Враћају му се надахнуће и енергичност. Постаје онај стари чувар светих хумки, неуморан и предан у обављању свог узвишеног позива.
Сваки сусрет са Ђорђем Михаиловићем у човеку отвара многа питања смисла савременог живота , односа и преокупације свакодневним тривијалностима.Борба за преживљавање често нас хвата неспремне да поклонимо мало пажњ[...]
