За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 25.7.2018, У Вашингтону од данас вишедневна прослава Дана молитве за Србију
Српска православна црква у Америци огранизује од данас у Вашингтону вишедневну прославу стотину година од прокламације америчког предсједника Вудро Вилсона о проглашењу „Дана молитве за Србију“, пробоја Солунског фронта и завршетка Првог свјетског рата. Према програму, прослава почиње данас отварањем сесије Конгреса САД молитвом владике источноамеричког Иринеја, под чијим духовним…
РТРС, Срна, 25.7.2018, Ривлин: Јасеновац – Аушвиц Балкана
Већина хрватских Јевреја убијена је у Јасеновцу, у Аушвицу Балкана, рекао је данас предсједник Израела Рувен Ривлин у обраћању код каменог цвијета у Јасеновцу. „Стотинама година Хрватска је била дом Јеврејима, а у Другом свјетском рату тај дом, за већину њих, претворио се у масовну гробницу. Јеврејска заједница је збрисана…
Политика, 22.7.2018, Живојин Ракочевић: Зидови зла и крвава жетва
Злочин је подигао зид између Срба и њихових имања, отерао их с њива, одвојио их од живота и осудио на страх. У том грчу, одсуству било каквог напретка и правде многи су се одлучили да оставе Старо Грацко Старо Грацко – „Ово кишно лето личи на оно од пре деветнаест…
Спутњик, Вечерње новости, Танјуг, 23.7.2018, Обележена годишњица страдања 14 српских жетелаца у Старом Грацком
Преостали Срби у Старом Грацком, чланови породица и представници Владе Србије, косовских и локалних институција обележили су 19. годишњицу страдања 14 српских жетелаца, које су терористи 1999. године убили на њиви у атарима тог села. Чланови породица услед обуставе истраге очекују да случај убиства 14 жетелаца преузме Специјални суд за…
Глас Српске, РТРС, Срна, 23.7.2018, Обиљежено 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука
Овај злочин био је прво масовно страдање Срба у фочанској општини, за које још нико није одговарао. На гробљу Божовац у Фочи обиљежено је 26 година од масовног страдања Срба у мјесној заједници Јабука. 23. јула 1992. године, припадници такозване Армије Р.БиХ из Горажда, у нападу на шире подручје Јабуке,…
НСПМ, Танјуг, 22.7.2018, Гидеон Грајф: У Јасеновцу долазило до изражаја нестварно сладострашће усташких злочинаца
Крајње је вријеме да се сазна истина о усташким злочинима, сматра водећи истраживач Института за Холокауст „Шам Олам“ из Израела Гидеон Грајф и најављује књигу истине о Јасеновцу. Говорећи о патњама логораша, Грајф примјећује да је у Јасеновцу долазило до изражаја „нестварно сладострашће усташких злочинаца“, који су убијали логораше, пренси…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 14. 8. 2022, Србија је поносна на своју историју и своје борце
Одјек једне од најславнијих победа у Карађорђевој устаничкој Србији и данас одзвања кроз својеврсни понос, овековечен и кроз културну заоставштину Срба
Мишар – Више од два века прошло је од чувеног Боја на Мишару, када су српски устаници, предвођени Карађорђем Петровићем, поразили турску војску, под вођством Сулејемана Паше Скопљака, а Шапчани и сви они који кроз Мишар пролазе у колективној свести негују сећање на те дана када се овде борило за слободу после вековног ропства. Чувена битка као да се урезала у ген народа, зарад чије слободе је војевана.
И ове године у спомен на Карађорђа и[...]
Глас Српске, 27. 8. 2024, Одлазак Маре Маловић, свједока ужаса Јасеновца
У Бањалуци је у 87.години преминула Мара Маловић, логораш Другог свјетског рата.
Рођена је 1937. године у Међувођу код Козарске Дубице, а као петогодишња дјевојчица заробљена на Козари и одведена у логор Јасеновац, а потом у дјечије логоре Церовљане, Сисак и Јастребарско, које је формирала Независна Држава Хрватска.
Мара Маловић биће сахрањена данас у 14 часова на бањалучком гробљу Врбања.
[...]
ИН4С, 3. 1. 2022, Две београдске улице од недавно носе имена Александра Мишића и Ивана Фрегла
Oноме ко зна чекати, време отвара врата.
Ова мудра изрека показала се пре десетак дана као тачна у случају свих оних који су се залагали за исправљање велике историјске неправде учињене из идеолошких разлога двојици јунака који су се свесно жртвовали – Александру Мишићу и Ивану Фреглу.
Одлуком Скупштине Града Београда Улица Људевита Посавског на Вождовцу преименована у Улицу мајора Александра Мишића, сина војводе Живојина Мишића. Одлучено је и да у општини Звездара Шибеничка улица буде преименована у Улицу мајора Ивана Фрегла, мајора Југословенске војске словеначког порекла и учесника покрет[...]
Глас Српске, СРНА, 23. 7. 2022, Ни послије 23 године нико није одговарао за убиство српских жетелаца
БЕОГРАД - Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије указала је да ни послије 23 године од убиства српских жетелаца у мјесту Старо Грацко, код Липљана на Косову и Метохији, нико од припадника такозване Ослободилачке војске Косова није одговарао.
“И данас, више од 23 године од успостављања протектората УН на Косову и Метохији на основу Резолуције Савјета безбједности УН 1244, на овој територији влада ’култура‘ некажњивости за злочине почињене над Србима, одсуство поштовања елементарних људских права Срба и одсуство суочавања са пр[...]
РТРС, Срна, 1. 12. 2018, Шамац: Спомен-обиљежје Србима које су убиле усташе 1944. године
У Шамцу је данас откривено и освештано Спомен-обиљежје за више од 70 српских цивила са подручја ове општине које су на данашњи дан 1944. године стријељале усташе.
Споменик је подигнут за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије из Брвника и једну из Писара.
Њих су усташе 1. децембра 1944. године извеле из кућа, превезле скелом у Хрватску и стријељале.
Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је дужност и обавеза на овај начин се одужити невино страдалим жртвама у Другом свјетском рату које су изгубиле животе само зато што припадају српском народу.
"[...]
