За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 14. 12. 2024, Злочин над Србима у Бјеловцу, Братунац – људи побијени, село уништено, а убице још на слободи [Мапа]
У Бјеловцу код Братунца обиљежена је годишњица и служен парастос за 109 српских цивила и војника из овог села, од којих је 68 убијено на данашњи дан 1992. године. Најмлађа жртва био је петнаестогодишњи дјечак Чедо Миладиновић, а убијени су и годину старији Слободан Петровић, те седамнаестогодишњи Миленко Вучетић. Из… Глас Српске, 9. 12. 2024, Боривоје Милошевић: Како је настала и дјеловала ’Млада Босна‘: Нараштај побуњених анђела
На тако далеко од бечког сјаја и богатства, суров полицијски режим одржавао је заостале феудалне односе у покрајинама у којима је тек сваки десети становник био писмен и у којој је број жандара вишеструко надмашивао број љекара и учитеља. Из бечке перспективе, цивилизација се завршавала на границама Босне и Херцеговине,… Политика, 13. 12. 2024, На српском гробљу у Гњилану порушени споменици и крстови [Fb]
У Гњилану је пре сукоба у АП КиМ живело више од 15.000 Срба, а данас их је свега око 40 Монаштво манастира Драганац саопштило је након јучерашње посете српском гробљу у Гњилану да су тамо затекли страшну слику и да су на гробљу оборени споменици, поскидана имена и оскрнављени крстови,…
Искра, 5. 12. 2024, Владимир Умељић: О тешком усуду Рома на Истоку и Западу
Архив Војводине и издавачка кућа Прометеј, Нови Сад, објавили су ове године моју студију „Дехуманизација, дискриминација и стигматизација Рома у западноевропским хроникама XV–XVIII века, као утирање пута ка Холокаусту над њима средином XX века“. Роми су, поред Јевреја (Холокауст, Шоа) и Срба (Србоцид хрватске државе 1941-1945), били жртве једног од… eBrcko.net, СРНА, 12. 12. 2024, Брчко: Обиљежене 32 године од страдања бораца и цивила у Вучиловцу и Крепшићу
У Крепшићу и Вучиловцу код Брчког данас су обиљежене 32 године од страдања бораца Војске Републике Српске /ВРС/ и цивила приликом напада јаких снага Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске на Вучиловац на данашњи дан 1992. године. На зиду спомен-храма у Крепшићу, испред кога је служен помен и положени вијенци…
СРНА, 11. 12. 2024, Ни након 33 године нема процесуираних за злочин у Паулин Двору
Иако је протекло 33 године од злочина у Паулин Двору, хрватско правосуђе за овај злочин над Србима још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премјештање посмртних остатака жртава, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“. Из „Веритаса“ подсјећају да су…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 9. 1. 2025, Саво Штрбац: Ово мало крајишке душе
Позвао сам Срђана у канцеларију ’Веритаса’, која се налази на свега неколико минута хода од места где смо се срели. Успут ми је испричао причу коју желим да за ове божићне благдане поделим с нашим читаоцима
На путу до канцеларије „Веритаса” застадох на Тргу републике посматрајући споменик кнезу Михаилу Обреновићу „заробљен” у скеле огромне бине коју су радници припремали за дочек 2025. године, кад ме прену повик: „Саво!” У гомили радозналаца угледах непознатог средовечног човека како ми, машући обема рукама, прилази од стране Народног позоришта.
Још док је прилазио говорио је: „Хвала[...]
![Савез православних новинара, 18. 3. 2025, Мартовски погром на Косову и Метохији, 21. годишњица – Манастир Девич [Фото]](https://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27038-350x200-no.jpg)
Савез православних новинара, 18. 3. 2025, Мартовски погром на Косову и Метохији, 21. годишњица – Манастир Девич [Фото]
Манастир Девич изграђен у првој половини 15. века у потпуности је страдао у насиљу које је почело 17. марта 2004, и трајало до 19. марта.
Епархија рашко-призренска 18. марта 2004. примила је информацију да је КФОР евакуисао монахиње из манастира Девич код Србице, који је окружило најмање 1000 наоружаних Албанаца. Чим су монахиње евакуисане, манастир је опљачкан и спаљен.
Једна од највећих српских православних светиња остала је у манастиру – кивот са моштима светог Јоаникија Девичког чудотворца.
Светац је почео да се подвизава у истој пештери у којој се пре њега[...]
РТС, Танјуг, 19. 8. 2017, Српска Света Гора у Македонији сачувала корене Срба
Око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века, на простору Скопске Црне Горе, на северу Македоније, готово да је непознато већини грађана Србије. Све цркве и манастири који су раније припадали Пећкој патријаршији, уведене су катастарски у тзв. Македонску православну цркву.
Посетилаца из Србије нема, јер, како за Танјуг наводе мештани неколико већински српских села у том крају, не постоји нити једна организована тура из Србије, коју организује било СПЦ, било неко други, а да има манастире Скопске Црне Горе у понуди.
Планинска област у Македонији, Скопска Црна Гора, крај је са већинс[...]
Глас Српске, 5. 7. 2023, Обиљежена годишњица злочина у Загонима: Тужилаштво БиХ годинама нијемо
БРАТУНАЦ - У Братунцу је данас обиљежена 31 година од страдања 15 српских цивила у братуначком селу Загони које су убили припадници муслиманских снага, те је код централног спомен-крста на градском гробљу положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа настрадалих.
Муслиманске оружане формације из Сребренице и сусједних села на данашњи дан 1992. године убиле су 14 Срба, док је петнаеста жртва подлегла ранама дан касније. Нестали Михајло Михајловић никада није пронађен, а међу убијенима било је и пет жена.
Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона који су о[...]
Вечерње новости, 27. 6. 2009, Тајне јаме у центру Тополе
Откопавање истине (19) - Преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Тела затрпана у центру, у рововима на Опленцу...
ОБРАЧУН са идеолошким противницима нове комунистичке власти у Тополи почео је одмах после ослобођења 12. октобра 1944. године.
Тачан број жртава тек треба да се утврди, јер су многи ликвидирани у Аранђеловцу, Крагујевцу и другим градовима, али се процењује да су преки судови на смрт осудили најмање 150-200 људи. Њихова тела су затрпана у јамама у центру града, у рововима на Опленцу, у незнаним гробовима по околним селима, а прича се да су неки лешеви бацани и у бунаре.[...]
